To je ogromna tema i ima mnogo uzroka i mnogo načina na koji se to manifestuje. Npr neko voli koncentraciju i preciznost u streljaštvu. Neko pak voli adrenalin i utreniranost IPSC. Neko voli samu nauku iza oružja. Neko voli lov na životinje (ja ne). Neko voli taktičnost. Neko voli opremu (ameri to zovu gearwhore XD). Svašta nešto što ljudi vole je ok, pa i loženje na oružje, samo dok se ima mera i dok to ostaje na nivou hobija ili eventualno strasti, ali ne i da prelazi u opsesiju i da ne uvlači čoveka u neke militantne ili fanatične stavove i svetove.
Znam neke ljude koji vole oružje. Ima ih krajnje normalnih koji svu pasiju i ''loženje'' ostavljaju u streljani i na terenu, a ima i onih koji su toliko potonuli u to da bukvalno žive, ponašaju se i zvuče kao neki šizofreničari koji su ubedili sebe da su komandosi andrkavr.
Bio je jedan lik koji se polu-hvalio polu-šalio kako kad uđe u svoju kuću krene instinktivno da se ponaša kao da je ''čisti'' odnosno krene da se kreće i ponaša kao da je specijalac na zadatku da je očisti od pretnji. To kad sam čuo reko jbt ovaj lik se izgubio u svom svetu. Pogotovu što je lik civil, a žudi za vojničkim životom. Pa brate onda se prijavi i postani vojnik. XD Em ćeš da radiš šta voliš, em ćeš da dobiješ opremu, em će da te plaćaju za sve to. S druge strane, panduri i vojnici koji ga znaju, ga gledaju kao debila. Baš zato što oni to doživljavaju kao posao i siti su toga. Dok ovaj koji nema pristup tome, crče za time.
A da, uvek su mi bili smešni i oni likovi koji žive u gradu, rade u gradu, funkcionišu u gradu... a uvek sa sobom nose ''survival kit''
(mora tako, na engleskom, kako i oni sami kažu) i brdo paracord užeta. Za slučaj da ih neko kidnapuje, ili da izbije Treći svetski rat a oni se baš tada nađu van kuće ili van grada.
Ali da, ceo taj svet ljubitelja oružja jeste plodno tlo za razne fijuke. Svakako ima i skroz normalnih ljudi, koji se drže mere i razuma. Ali više ima fijuka i ludaka koji počnu da žive to. Često neki od njih umeju da dobiju odlike sekti, pa počnu da uvlače i druge u svoje mentalne kalupe. I dosta njih se pogubi u tome, uvek hoće još, više, ekstremnije... Uostalom i ovom Kecmanoviću nije bila dovoljna jedna prangija nego je hteo i drugu. Al da ih je debil makar valjano zaključao (odnosno sakrio šifru), nego ni to...
P.S.
A i lepo si ti to rekao, to se vremenom prosto preraste. Mislim... neki prerastu. Neki ne.