Jbt dva dana ne ispratim forum, dođem sad na ovu temu vidim ispisano 5 novih strana. I imam šta da vidim.
- četiri meseca od poskupljenja struje koje je uzrokovano samo i samo svinjskim kadrovima i mentalno obolelim degenericima i izrodima u SNS i EPS...
- nekoliko meseci od svih drugih poskupljenja izazvanih pomenutim prvim povećanjem cene struje...
- nekoliko meseci od veštački izazvanih nestašica: zejtina, šećera, brašna, mleka, žita, goriva...
- dva meseca otkako su isti pomenuti svinjski kadrovi uskratili uredno plaćeno grejanje celoj naciji na jedan mesec...
- tri nedelje pred najavljeno novo poskupljenje struje...
- tri nedelje pred novo neosnovano povećanje nameta na imovinu...
- tri do pet nedelja pred novi ciklon go**na (shitstorm) koji sledi kada cene svega ostalog opet skoče da bi ispratili više namete i drugo poskupljenje struje...
Za to vreme, ljudi ovde - čast izuzecima, kao npr kolega iznad mene i još neki - nemaju pametnija posla nego da milioniti put bistre o jbnom Kosovu, jbnim četnicima i partizanima i jbnim Jugoslavijama. Čoveče.
Ne znam šta da vam kažem (opet, ne odnosi se na sve već na ove mlatioce praznih slama), osim -
blago vama ljudi kada je u ovom periodu vama najveća muka i najvažnije debate jesu l' veća vnago bili četnici ili partizani, jesu l' rvati izmišljena nacija ili ne (kao da nekog u svetu zabole šta Srbi misle o tome i kao da to nešto menja), jel su veće zlo komunizam ili korporatokratija, jel trebalo 1974. ovo, ili 1991. ono ili pak početkom 2000ih ono...
Većina ljudi već skoro tri godine žive u bedi, depresiji i očaju. Kako dobiju neku povišicu tako opet skoče cene. Kako se jedna veštačka (ili idiotizmom izazvana) kriza reši, tako svetski debili i hohštapleri sa svih krajeva sveta naprave novu. Meni pripada muka kada vidim i ove sadašnje troškove i namete koje mi svakog meseca stižu i proždiru zaradu a kamoli kada pomislim šta me čeka posle Nove godine. I koliko šlajfujem u mestu i ne mogu neke ljude na običnu faking skromnu večeru da izvedem a da ne prebrojavam svaki dinar. Ne mogu bre sitne kućne stvari da zamenim, plastikaneriju od po par stotina dinara i poneki nameštaj od po dva tri Đoleta. Pozorišna predstava, bioskop, putovanje... to je već odavno izbrisano iz vidokruga. O zamoru da ne govorim, em zbog samog posla em zbog zlopaćenja u prepunim nebezbednim kanturinama na putu do i od njega. Neispavan već mesecima, sad dok ovo kucam čekam da se opere veš pa da prostirem jer ujutru neću znati za sebe. Usput gledam i druge ljude oko sebe, svi šlajfuju od 2020. naovamo, radi se po više poslova, broji se svaki dinar, prave se finansijski planovi i odricanja i ponovo se kao 90ih svi učimo i navikavamo da svemu nađemo novi upotrebni vek, da skarabudžavamo, da ušijemo, da zakrpimo, da improvizujemo i da odlažemo sve što nije presudno. Do daljnjeg. Do 2030. Do 2040. Verovatno pak do 2050. Do smrti.
I onda dođem ovde na jedinu temu na forumu gde je dozvoljena čista politika, i zateknem dubokoumne ozbiljne rasprave na temu:
1) šta će ovaj put biti s Kosovom? (ostanite uz Televisa presenta da saznate i otkrijete do sad neviđene zaplete) i
2) KSHS vs SFRJ vs SRJ vs SCG (može se primetiti kako su svi pojmovi stvar prošlosti)
Jbt.
Ala je vama dobro. Zavidim vam, majke mi. Voleo bih da su mi zadnjih tri i narednih par godina toliko dojajne, uspešne i bezbrižne kao vama nekima, pa da nemam prečih briga nego da na jedinoj temi o politici bistrim o - četnicima, partizanima, Rankoviću i hrvatima.