MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
Тесла је био једном у Србији, а свој живот је провео у другим државама, где се школовао и радио.Проблем је што немамо предузетнички дух, на западу већ од малих ногу праве лимунаду и продају испред куће на улици. Комунисти су нас индоктринисали да научимо нешто и да то чукамо за плату до пензије. Највећи умови попут Тесле и Пупина су морали да побегну одавде јер нису имали услова ништа да створе.
Знам да су побегли одатле. Није спорно.Тесла и Пупин су побегли из Аустро-Угарске, а не из Србије.
Али они су научењаци, а не предузимачи.
До 1974.... Лепо речено.
Унапред припремљен распад. Свака република и покрајина су кројене тако да могу касније да преживе као независни привредни субјекти, односно државе.
Тесла нема везе са Србијом. Он јесте Србин, али је у Србији био само једном. Нит се у њој родио, нит је у њој растао, нит се школовао. Он је продукт нечег другог.
Био сам у оба музеја. Био сам у Пупиновој кући. Теслину нисам обилазио. Знам за обојицу где су били и одакле су.
A sada je još manji broj proizvoda plod domaće pameti i razvoja, i biće još manji.Сва привреда у СФРЈ је била базирана на лиценцама за запада и делом са истока. Мали, јако мали број производа је био плод домаће памети и развоја. Све остало је било уз велику помоћ једне од две суперсиле. Тада им је било у интересу да Југославија то производи и даље пласира на нека од тржишта. Данас им није у интересу да Србија има способност да направи свој мотор са унутрашњим сагоревањем, да има способност да направи трансформатор, да може да лије компликоване одливке, да може да прави сложене конструкције, да може да произведе своје електронско коло, рачунар или телевизор. Зато то и немамо.
Тесла је био једном у Србији, а свој живот је провео у другим државама, где се школовао и радио.
Ко брани већини да сами нешто покрену? Могу, али у чему је проблем? Порези, таксе, административне препреке. Када човек стави све на папир, због администрације и пореза схвати да се ништа не исплати. Друго, поред званичних пореза и намета, постоје и незванични. Када се то све скупи, човек одустане.
Pogledajte prilog 150659
Што се тиче пореза на добит у односу на неки европски просек ми смо испод њега.
За административне препреке нисам сигуран али мислим да имамо олакшани царински однос са еу.
Имамо вероватно најефтинију струју и гас у европи.
Довољно добро смо повезани инфраструктурно са централном европом и лукама на црном и егејском мору.
Ако изузмемо ИТ сектор ништа специфично нисмо развили сами без иностране технологије (know how)
А и да не изузмемо ИТ, у самом ИТ'у има мало фирми које су нешто саме развиле попут рецимо нордеуса, све остало су програмери који шљакају за иностране послодавце попут нср, мајкрософт итд.
Једина индустрија која ми је обећавајућа је прехрамбрена, домаћи произвођачи наших врста вина, ликера, ракија, узгајивачи домаћих врсти стоке, сирева итд
The Economic Complexity Index is a ranking of countries based on the diversity and complexity of their export basket. High complexity countries are home to a range of sophisticated, specialized capabilities and are therefore able to produce a highly diversified set of complex products.
Determining the economic complexity of a country depends not only on the productive knowledge of a country. Information about how many capabilities the country has is contained not only in the absolute number of products that it makes, but also in the ubiquity of those products (the number of countries that export the product) and in the sophistication and diversity of products those other countries make.
Economic complexity expresses the diversity and sophistication of the productive capabilities embedded in the exports of each country. The Economic Complexity Index (ECI) has been shown to explain income differences across countries and predict future growth better than any other single measure.
The mathematical breakout for calculating economic complexity can be found here.
Ако ћемо да причамо о предузетништву и предузетничком духу "наших људи" онда не можемо да причамо о корпоративноим таксама већ о конкретним пореским, административним и бирократским препрекама за почетак бављења бизнисом које су код нас огромне. У Холандији предузетници су до одређеног месечног прихода потпуно ослобођени пореза што значи да имају прилику да јефтино започну бизнис у тренутку када је најрискантније (јер треба да се пробијају и такмиче са много јачом конкуренцијом). Код нас те порезници салете и третирају као лопова чим кренеш, са милион пореза и процедура. Ми немамо прогресивно опорезивање него богати плаћају исти % као и сиротан који је овај месец зарадио 100е а о паушалној опцији где плаћаш исту суму пореза сваки месец па макар и ништа не зарадио да и не почињем. Такође је банално причати о бирократији јер обичан човек нема армију рачуновођа иза себе да иде кроз џунглу наше бирократије где ни они сами више не знају шта раде и која правила важе а која су се реформисала.
Наш највећи проблем је што у тренутку кад смо стигли на сцену капитализма већина европских земаља је већ вековима развијала своје компаније и капиталисте а и оно мало домаћих фабрика и капиталиста што се зачело је уништено у револуцији. Многе данашње мултимилионерске корпорације су почетком прошлог века биле у зачетку, раме уз раме са домаћим. Наш следећи проблем је и оно што је започето након Другог светског рата онда уништено 90их па смо доживели да се такмичимо са Бангладешом у 21. веку и пролазимо поново кроз индустријализацију. Срећа па се западна "деинструализација" показала глупом па заправо смо у ок ситуацији што имамо разне фабрике које су западњаци делегирали трећем свету и сад се кају и покушавају да их врате.
Што ме наводи и на трећу поенту а то је да је Србија заправо ок земља што се тиче разноликости привреде, па производимо данас много више разних производа него што су људи свесни, на сваком ступњу производне линије (од сировина до финалног производа). Ако икога интересује то одлично показује Атлас економске комплексности који то и мери, а по коме смо 38. на читавом свету.
И то се не извлачимо на туризам као неке друге европске земље већ на широку индустријску базу јер туризам малтене и немамо. То уједно и потврђује да Србија је економски Србија све само не "банана република" у било каквом економском смислу те речи.
Проблем јесте у структури власништва и што де факто немамо домаћу буржоазију већ нам економију у крајњем власништву држи страна буржоазија али то је нама наша борба дала
Завист и тзв. crab mentality већине медиокритета доводи до власти која кажњава индивидуални успех. Није то увек било тако и није то случај са свима али су они чинили критичну масу комуниста (из очигледних разлога) који су се дочепали власти и кренули да убијају капиталисте и граде културу / систем у коме и дан данас живимо. То што су под дословним бомбама морали да се прилагоде глобалном неолиберализму па гуше домаће капиталисте субвенционишући стране ништа суштински не мења. Боље је да се богати Шнајдер него Јовановић, Шнајдер није упоредив са мном па ми је лакше. Па "десничар" Вучић сам је добрим делом дошао на власт на крилима борбе против злих приватника (посебно Мишковића); већи је грех да не платиш 100к евра пореза него да си партијски друг који је ућарио милион. Лопов је онај ко неће да подели са другима, не онај који краде од других. И то се увек завија у неку обланду "бриге за угрожене" иако од свих тих силних пореза и намета и регулација имамо де факто најлошији социјални систем и никакву заштиту за најрањивије сегменте друштва, афере попут афлатоксина пролазе без икаквих последица.Океј значи из прве две поенте може да се закључи да је у задњих 100 година држава крива за катастрофалну економску политику и каскање у индустријализацији, али нико нама не намеће ту власт но ми сами (наша борба која нам доноси), ако већ као народ имамо толико смисла за бизнис, како то да увек на власт из народ инсталирамо оне који нам кроје економску политику која нам уопште не одговара?
Mnogi ljudi se nadju u struci koju ne vole.Pa uzmimo samo primer Orlića i Vučića. Prvi je doktor elektrotehnike i umesto da radi ovde ili bilo gde u svetu, da tu svoju diplomu unovči u privatnom sektoru, uz platu od više hiljada, desetina hiljada evra, ne, on ulazi u politiku.. Vučić, kakav god da je, mozak i jezičinu ima, mogao bi da bude dobar advokat, da zarađuje odlično.
Zašto su njih dvojica to zanemarili i uvalili se u politiku? Borba za moć, želja za bogaćenjem? Zašto se nisu probijali u privatnom sektoru i gradili sebi pozicije?
Hajde ovi predratni komunisti, uglavnom su bili bez neke škole, radnici, nisu imali neku perspektivu, pa daj da podižem revoluciju, mrzim bogate..Kao što i danas u politici imamo masu onih bez škole ili sa kupljenim diplomama, koji nigde ništa i ne bi mogli da rade da nisu u politici. Ali ovaj drugi fenomen, da ljudi koji završe ozbiljan fakultet i imaju perspektivu da tu diplomu unovče i žive veoma dobro- odu u politiku, nema logiku.. Pa eto npr. Rasim Ljajić, čovek je lekar, a pitanje je da li je u struci ikada radio.. ti baciš u vodu 7 godina studiranja, ne gradiš karijeru u tome, nego si ministar trgovine i te bezvezarije.
Jesu li to onda školovani mediokriteti? Odabrali da idu linijom manjeg otpora, svesni da na "slobodnom tržištu" ne bi uspeli ništa da naprave, pa kad je tako i kad dođu do nekih pozicija, onda tu moć koriste da guše one koji nisu pošli njihovim putem... Vlast hoće privilegije, moć, da žive dobro uz malo truda i rizika.. Ali, to ovde nije moguće bez "sisanja krvi" onima koji ne parazitiraju kao oni, nego se bore... Mislim da je to jedan od razloga zašto je stanje kod nas takvo.
Mnogi ljudi se nadju u struci koju ne vole.
Mnogi zavrsavaju fakultete zbog statusa.
Danas nije toliko tesko doktorirati ko dnas.
Vučić, kakav god da je, mozak i jezičinu ima, mogao bi da bude dobar advokat, da zarađuje odlično.
Kao što i danas u politici imamo masu onih bez škole ili sa kupljenim diplomama, koji nigde ništa i ne bi mogli da rade da nisu u politici.
Ali ovaj drugi fenomen, da ljudi koji završe ozbiljan fakultet i imaju perspektivu da tu diplomu unovče i žive veoma dobro- odu u politiku, nema logiku..