Šta je novo?

Izbori 2024

Проблем је што немамо предузетнички дух, на западу већ од малих ногу праве лимунаду и продају испред куће на улици. Комунисти су нас индоктринисали да научимо нешто и да то чукамо за плату до пензије. Највећи умови попут Тесле и Пупина су морали да побегну одавде јер нису имали услова ништа да створе.
Тесла је био једном у Србији, а свој живот је провео у другим државама, где се школовао и радио.

Ко брани већини да сами нешто покрену? Могу, али у чему је проблем? Порези, таксе, административне препреке. Када човек стави све на папир, због администрације и пореза схвати да се ништа не исплати. Друго, поред званичних пореза и намета, постоје и незванични. Када се то све скупи, човек одустане.
 
Aj da dopunim, na poluvremenu, za Teslu. On je, zapravo, pobegao iz Evrope u mnogo napredniju zemlju, gde je mogao da ostvari ono što je snovideo šetajući po Pešti. Bio je on i u Francuskoj, tamo nisu bili zainteresovani za struju, jer su imali gasno osvetljenje (!). A u Nemačkoj je monopol na elektriku imao Simens. U biti retardiran kontinent sa ostacima feudalizma. Teslu je omogućio otvoren (kapitalistički) ekonomski sistem SAD. Simbolički, i Pupin piše kako ga je u Beču mladi američki bračni par kao dečaka izbavio iz ruku brkatih carsko-kraljevskih železničara pošto je prespavao stanicu gde je trebalo da uhvati vezu.

Ali pametni ljudi u ovako globalizovanom svetu više nemaju baš tako velike prepreke. Vrednost nekih srpskih startapa iz IT industrije koja se meri desetinama i stotinama miliona dolara, pokazuje da nama ne fali preduzetničkog duha. Zapravo, da država samo nije urnisala EPS - samo to, da je sve ostalo kako jeste - sada bi Srbija, zahvaljujući prvopomenutima vrlo dobro stajala.

Ima taj narod izuzetne pojedince, ali ima i radikalski i sličan parazitski ološ i izrode već 150 godina, koji se populizmom dočepaju vlasti, pa se onda manipulacijom održavaju na njoj dok ne svisnu i oni i svi oko njih. Lično, nemam predstavu koji bi bio put da naš politički sistem, takav kakav je, i kakav sa istorijskom pravilnošću ciklično funkcioniše, ikad dobije smisao.
 
Тесла нема везе са Србијом. Он јесте Србин, али је у Србији био само једном. Нит се у њој родио, нит је у њој растао, нит се школовао. Он је продукт нечег другог.

Био сам у оба музеја. Био сам у Пупиновој кући. Теслину нисам обилазио. Знам за обојицу где су били и одакле су.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
До 1974.... Лепо речено.

Унапред припремљен распад. Свака република и покрајина су кројене тако да могу касније да преживе као независни привредни субјекти, односно државе.

Problem tog ustava je u njegovoj nejasnoći i protivrečnosti vezano za ova pitanja koja su nam večno u fokusu, a ne u tome što ne prati liniju nekog centralizma ili unitarizma...

I svaka savezna republika u Nemačkoj može da preživi kao nezavisni privedni subjekt, odnosno država, al neće da beže dobro im je... Visoke nacionalističke tenzije ako postoje u nekom društvu, možeš da spuštaš samo jakom ekonomijom i decentralizacijom vlasti... Podrazumeva se da imaš pravnu državu i demokratsko uređenje... (Jer ako si autokratija možeš i drugačije da rešavaš stvari i praviš privid zajedništva i sloge do prve šanse da se neposlušne zajednice izmigolje... Što je bio slučaj sa Jugoslavijom... I nikakav centralističkiji ustav tu ne bi pomogao...)

Ustav iz 1974. je pokušao da pomiri nepomirljivo ali ne odgovara istini da je isključivo išao suprotno sprskim nacionalnim interesima, što srpski nacionalisti pokušavaju da mu pripišu, a netačno je i objasniću. Tom potrebom da pomiri različite težnje unutar SFRJ ostao je donekle nejasan i protivrečan i ostavio je prostor za različite interpretacije...

Kaže narodi Jugoslavije imaju pravo na samoopredjeljenje do odcepljenja, a zatim navodi da je teritorija Jugoslavije jedinstvena kao i da se "granica SFR Jugoslavije ne može menjati bez saglasnosti svih republika i autonomnih pokrajina”.

Dakle nije da Hrvati ne mogu da se otcepe, postavilo se samo pitanje granica i da se svi slože oko tih granica.

Dakle kako je ovo protiv sprskog nacionalnog interesa? Ako uzmemo da se taj interes dobro ostvarivao u Jugoslaviji kao celini, za promenu državnih granica tražila se saglasnost svih. Dakle ni po tom Ustavu nije bilo lako, legalno, napustiti Jugoslaviju.

1990. je donet ustav Srbije da se ispravi "greška iz 1974." po kome su i Vojvodini i Kosovu oduzete brojne nadležnosti, među kojima je i zakonodavna nadležnost...

Takav rigidan ustav nije prošao na Kosovu već je dodatno zakomplikovao situaciju, ali jeste prošao u Vojvodini, gde i nije bilo previše otpora... Ustav mora da prati raspoloženje u društvu, da verno oslikava odnose u jednoj političkoj zajednici i donekle anticipira budućnost... Ako je takva zajednica složena, ustav ne može biti jednostavan. Ne može i Kosovo i Vojvodinu tretirati jednoobrazno. Ovaj aktuelan može se reći da Vojvodinu i ne tretira al nam je zato Kosovo ostavio kao amanet i omču još u predambuli... U onom iz 1974. ostalo je nejasno kako se to pravo na samoopredeljenje ostvaruje uz saglasnost svih ostalih koji se ne opredeljuju i neuspešno je pokušao da pomiri različite težnje i suprotstavljene interese u jednoj složenoj političkoj zajednici...
 
Poslednja izmena:
Тесла нема везе са Србијом. Он јесте Србин, али је у Србији био само једном. Нит се у њој родио, нит је у њој растао, нит се школовао. Он је продукт нечег другог.

Био сам у оба музеја. Био сам у Пупиновој кући. Теслину нисам обилазио. Знам за обојицу где су били и одакле су.

https://www.instagram.com/reel/CmEdj0zgWA5/?igshid=YmMyMTA2M2Y=

У праву си, ево наших продукта..
 
Glavni problem sa Ustavom od 1974. i Srbijom je to što su pokrajinska ovlašćenja bila veoma visoka i ugrožavala su funkcionisanje Srbije kao republike. Npr. Srbija nije mogla da donese svoj plan odbrane bez saglasnosti obe pokrajine.. Pokrajinski funkcioneri su mogli da idu u posetu stranim državama, uzimaju kredite itd. bez saglasnosti republičke vlasti u Beogradu, dok su republički zvaničnici morali da podnose izveštaje pokrajinama o svojim odnosima sa inostranstvom..dakle, od tako ozbiljnih stvari pa do onih manje opasnih, ali iritantnih (na nekoj svečanosti u Prištini zvaničnici iz Beograda budu predstavljeni kao "gosti iz susedne republike"), što je ugrožavalo normalno funkcionisanje Srbije... Koliko se sećam, već 1977. Draža Marković i ostali su u Beogradu sastavili tzv. "Plavu knjigu" sa taksativno navedenim primerima iz prakse, koji su prikazivali probleme u primeni ustavnih rešenja. Dobili su i Kardeljevu podršku, koji je stao na stanovište da je "Srbija republika i da pokrajine ne mogu da ugrožavaju njeno funkcionisanje".. Digla se frka, pokrajine su se bunile zbog toga, pa je na sastanku kod Tita odlučeno "da se sve zaboravi i stavi u fioku".. Ubrzo su i Kardelj i on umrli i više nije bilo arbitara.

Malo je poznato da je Ivan Stambolić uspeo da sa drugim republikama ispregovara i postigne saglasnost svih da se takva problematična ustavna rešenja, a koja su se ticala funkcionisanja Srbije i pokrajina, izmene u redovnom pistupku.

Ustavne promene su već bile u skupštinskoj proceduri septembra 1987. uoči Osme sednice. Baš tada se desio onaj Keljmendijev napad u paraćinskoj kasarni i bura antialbanskog raspoloženja.. Milošević je smakao te umerene ljude i krenuo da kao slon u staklarskoj radnji, dovlačenjem mitingaša i nasiljem, ruši tu krhku ustavnu strukturu na kojoj je država funkcionisala... Redovne procedure kojima je išao Stambolić su zanemarene uz ono poznato Miloševićevo-"Institucionalno, ili vaninstitucionalno, mi ćemo sprovesti šta želimo"... Njegovim nasilnim ustavnim promenama praktično je potpuno ukinuta autonomija pokrajina (ali je Srbija zadržala 3 glasa u Predsedništvu SFRJ) i počelo je rušenje države.

Da se išlo redovnim putem i da su se ustavne promene sprovele po Stambolićevom planu, verovatno bi sve bilo drugačije... Aždaji iz Požarevca bi to izvuklo keca iz rukava i zato je požurio da sruši tu umerenu struju, a sve nas povede u propast.
 
Сва привреда у СФРЈ је била базирана на лиценцама за запада и делом са истока. Мали, јако мали број производа је био плод домаће памети и развоја. Све остало је било уз велику помоћ једне од две суперсиле. Тада им је било у интересу да Југославија то производи и даље пласира на нека од тржишта. Данас им није у интересу да Србија има способност да направи свој мотор са унутрашњим сагоревањем, да има способност да направи трансформатор, да може да лије компликоване одливке, да може да прави сложене конструкције, да може да произведе своје електронско коло, рачунар или телевизор. Зато то и немамо.
A sada je još manji broj proizvoda plod domaće pameti i razvoja, i biće još manji.

Jer smo nekada makar imali BG i ZG kao akademske i kakve-takve inovativne centre da konkurišu međusobno, pa je neko ipak bar nešto smislio u konačnici, ili bio sposoban da sprovede neki složeni postupak koji drugi osmisli.

A sada, pošto na mnogim nazovi fakultetima BU zadnjih 30 godina nije zaposlen neko kvalitetan, osim greškom kad se omakne, e zato sada motamo kablove.
 
Тесла је био једном у Србији, а свој живот је провео у другим државама, где се школовао и радио.

Ко брани већини да сами нешто покрену? Могу, али у чему је проблем? Порези, таксе, административне препреке. Када човек стави све на папир, због администрације и пореза схвати да се ништа не исплати. Друго, поред званичних пореза и намета, постоје и незванични. Када се то све скупи, човек одустане.

eu cit.jpg


Што се тиче пореза на добит у односу на неки европски просек ми смо испод њега.
За административне препреке нисам сигуран али мислим да имамо олакшани царински однос са еу.
Имамо вероватно најефтинију струју и гас у европи.
Довољно добро смо повезани инфраструктурно са централном европом и лукама на црном и егејском мору.
Ако изузмемо ИТ сектор ништа специфично нисмо развили сами без иностране технологије (know how)
А и да не изузмемо ИТ, у самом ИТ'у има мало фирми које су нешто саме развиле попут рецимо нордеуса, све остало су програмери који шљакају за иностране послодавце попут нср, мајкрософт итд.
Једина индустрија која ми је обећавајућа је прехрамбрена, домаћи произвођачи наших врста вина, ликера, ракија, узгајивачи домаћих врсти стоке, сирева итд
 
Jedna Holandija, sa onakvom klimom i zemljištem otetim od mora, godišnje ostvari 100 milijardi evra izvoza poljoprivrednih proizvoda, a mi samo 3-4, pored ovoliko plodne zemlje i uslova za razvoj svega-ratarstva, voćarstva, stočarstva..da ne kažem šta je moglo da se napravi da su se sačuvali IMT, Zmaj, Rakovica itd.

Plus, imamo slobodnu trgovinu sa EU, Rusijom, Kazahstanom, Turskom, Belorusijom, Ceftom, Eftom itd... Znači, da izvozimo i da beremo pare na grani.

Ne, mi ćemo da zanemarimo sve te prirodne predispozicije, poljoprivreda je bljak, pa ćemo da kopamo litijum i da otrujemo ceo zapad Srbije i šire..
 
I da dodam.. Kad već, dakle, imamo takve prirodne predispozicije, onda gledaj kako da uključiš i druge grane.. Tehnolozi za proizvodnju hrane (jer, logično, ako hoćeš veću zaradu, onda uložiš u pravljenje kvalitetnog finalnog proizvoda, a ne da izvoziš sirovinu kao što mi nažalost radimo), pa onda mašinci i it.. Da pravimo poljoprivrednu mehanizaciju, traktore, kombajne.. Gledaš kakav nam je reljef.. nama u brdskim krajevima treba manja mašina, a ne američke grdosije.. pa onda robotizacija proizvodnje.. tu stupaju na scenu it stručnjaci.. automatska muža krava, pa zalivni sistemi, šta bi tu sve mladi i kreativni mozgovi mogli da isprogramiraju, da smisle... mi žanjemo 3 tone žitarica po hektaru, a Holanđani 8 !? Zašto? Za šta nam služe onoliki kanali po Vojvodini, da po njima raste korovčina.. da se to usavrši, da se dupliraju prinosi, da pravimo džem i sokove od maline, a ne da izvozimo sirovinu.. kukuruz u vagonima umesto kornfleksa i peciva, šunke i kobasice umesto svinje... Ma, do sutra može da se piše šta se ovde sve radi naopako..
 
Ау вокс свака ти је као у његоша, одушевио си ме! Још да надодам само ову иронију пошто си рекао да им је пољопривреда и село бљак, да напуштају села (своје златне коке) без идеје тако да би отишли у ту холандију да раде на грађевини са мароканцима. И сад ће неко рећи овде како нису имали перспективу у селу а знам икс примера како су се неки момци снашли па узгајали халал овце за извоз дал у Турску или заливске земље. Дакле може увек само треба тај предузетнички дух да човек добије у неку идеју и да почне.
 
Pogledajte prilog 150659

Што се тиче пореза на добит у односу на неки европски просек ми смо испод њега.
За административне препреке нисам сигуран али мислим да имамо олакшани царински однос са еу.
Имамо вероватно најефтинију струју и гас у европи.
Довољно добро смо повезани инфраструктурно са централном европом и лукама на црном и егејском мору.
Ако изузмемо ИТ сектор ништа специфично нисмо развили сами без иностране технологије (know how)
А и да не изузмемо ИТ, у самом ИТ'у има мало фирми које су нешто саме развиле попут рецимо нордеуса, све остало су програмери који шљакају за иностране послодавце попут нср, мајкрософт итд.
Једина индустрија која ми је обећавајућа је прехрамбрена, домаћи произвођачи наших врста вина, ликера, ракија, узгајивачи домаћих врсти стоке, сирева итд

Ако ћемо да причамо о предузетништву и предузетничком духу "наших људи" онда не можемо да причамо о корпоративноим таксама већ о конкретним пореским, административним и бирократским препрекама за почетак бављења бизнисом које су код нас огромне. У Холандији предузетници су до одређеног месечног прихода потпуно ослобођени пореза што значи да имају прилику да јефтино започну бизнис у тренутку када је најрискантније (јер треба да се пробијају и такмиче са много јачом конкуренцијом). Код нас те порезници салете и третирају као лопова чим кренеш, са милион пореза и процедура. Ми немамо прогресивно опорезивање него богати плаћају исти % као и сиротан који је овај месец зарадио 100е а о паушалној опцији где плаћаш исту суму пореза сваки месец па макар и ништа не зарадио да и не почињем. Такође је банално причати о бирократији јер обичан човек нема армију рачуновођа иза себе да иде кроз џунглу наше бирократије где ни они сами више не знају шта раде и која правила важе а која су се реформисала.

Наш највећи проблем је што у тренутку кад смо стигли на сцену капитализма већина европских земаља је већ вековима развијала своје компаније и капиталисте а и оно мало домаћих фабрика и капиталиста што се зачело је уништено у револуцији. Многе данашње мултимилионерске корпорације су почетком прошлог века биле у зачетку, раме уз раме са домаћим. Наш следећи проблем је и оно што је започето након Другог светског рата онда уништено 90их па смо доживели да се такмичимо са Бангладешом у 21. веку и пролазимо поново кроз индустријализацију. Срећа па се западна "деинструализација" показала глупом па заправо смо у ок ситуацији што имамо разне фабрике које су западњаци делегирали трећем свету и сад се кају и покушавају да их врате.

Што ме наводи и на трећу поенту а то је да је Србија заправо ок земља што се тиче разноликости привреде, па производимо данас много више разних производа него што су људи свесни, на сваком ступњу производне линије (од сировина до финалног производа). Ако икога интересује то одлично показује Атлас економске комплексности који то и мери, а по коме смо 38. на читавом свету.

The Economic Complexity Index is a ranking of countries based on the diversity and complexity of their export basket. High complexity countries are home to a range of sophisticated, specialized capabilities and are therefore able to produce a highly diversified set of complex products.

Determining the economic complexity of a country depends not only on the productive knowledge of a country. Information about how many capabilities the country has is contained not only in the absolute number of products that it makes, but also in the ubiquity of those products (the number of countries that export the product) and in the sophistication and diversity of products those other countries make.

Economic complexity expresses the diversity and sophistication of the productive capabilities embedded in the exports of each country. The Economic Complexity Index (ECI) has been shown to explain income differences across countries and predict future growth better than any other single measure.

The mathematical breakout for calculating economic complexity can be found here.

И то се не извлачимо на туризам као неке друге европске земље већ на широку индустријску базу јер туризам малтене и немамо. То уједно и потврђује да Србија је економски Србија све само не "банана република" у било каквом економском смислу те речи.


Проблем јесте у структури власништва и што де факто немамо домаћу буржоазију већ нам економију у крајњем власништву држи страна буржоазија али то је нама наша борба дала
 
Странцима је одговарало да се уради приватизација пре реституције.
 
Gledajte ovog dečka, svaka mu čast, želim mu mnogo sreće i istrajnosti da uspe u tome što je započeo:
 
Ако ћемо да причамо о предузетништву и предузетничком духу "наших људи" онда не можемо да причамо о корпоративноим таксама већ о конкретним пореским, административним и бирократским препрекама за почетак бављења бизнисом које су код нас огромне. У Холандији предузетници су до одређеног месечног прихода потпуно ослобођени пореза што значи да имају прилику да јефтино започну бизнис у тренутку када је најрискантније (јер треба да се пробијају и такмиче са много јачом конкуренцијом). Код нас те порезници салете и третирају као лопова чим кренеш, са милион пореза и процедура. Ми немамо прогресивно опорезивање него богати плаћају исти % као и сиротан који је овај месец зарадио 100е а о паушалној опцији где плаћаш исту суму пореза сваки месец па макар и ништа не зарадио да и не почињем. Такође је банално причати о бирократији јер обичан човек нема армију рачуновођа иза себе да иде кроз џунглу наше бирократије где ни они сами више не знају шта раде и која правила важе а која су се реформисала.

Наш највећи проблем је што у тренутку кад смо стигли на сцену капитализма већина европских земаља је већ вековима развијала своје компаније и капиталисте а и оно мало домаћих фабрика и капиталиста што се зачело је уништено у револуцији. Многе данашње мултимилионерске корпорације су почетком прошлог века биле у зачетку, раме уз раме са домаћим. Наш следећи проблем је и оно што је започето након Другог светског рата онда уништено 90их па смо доживели да се такмичимо са Бангладешом у 21. веку и пролазимо поново кроз индустријализацију. Срећа па се западна "деинструализација" показала глупом па заправо смо у ок ситуацији што имамо разне фабрике које су западњаци делегирали трећем свету и сад се кају и покушавају да их врате.

Што ме наводи и на трећу поенту а то је да је Србија заправо ок земља што се тиче разноликости привреде, па производимо данас много више разних производа него што су људи свесни, на сваком ступњу производне линије (од сировина до финалног производа). Ако икога интересује то одлично показује Атлас економске комплексности који то и мери, а по коме смо 38. на читавом свету.



И то се не извлачимо на туризам као неке друге европске земље већ на широку индустријску базу јер туризам малтене и немамо. То уједно и потврђује да Србија је економски Србија све само не "банана република" у било каквом економском смислу те речи.


Проблем јесте у структури власништва и што де факто немамо домаћу буржоазију већ нам економију у крајњем власништву држи страна буржоазија али то је нама наша борба дала

Океј значи из прве две поенте може да се закључи да је у задњих 100 година држава крива за катастрофалну економску политику и каскање у индустријализацији, али нико нама не намеће ту власт но ми сами (наша борба која нам доноси), ако већ као народ имамо толико смисла за бизнис, како то да увек на власт из народ инсталирамо оне који нам кроје економску политику која нам уопште не одговара?
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Океј значи из прве две поенте може да се закључи да је у задњих 100 година држава крива за катастрофалну економску политику и каскање у индустријализацији, али нико нама не намеће ту власт но ми сами (наша борба која нам доноси), ако већ као народ имамо толико смисла за бизнис, како то да увек на власт из народ инсталирамо оне који нам кроје економску политику која нам уопште не одговара?
Завист и тзв. crab mentality већине медиокритета доводи до власти која кажњава индивидуални успех. Није то увек било тако и није то случај са свима али су они чинили критичну масу комуниста (из очигледних разлога) који су се дочепали власти и кренули да убијају капиталисте и граде културу / систем у коме и дан данас живимо. То што су под дословним бомбама морали да се прилагоде глобалном неолиберализму па гуше домаће капиталисте субвенционишући стране ништа суштински не мења. Боље је да се богати Шнајдер него Јовановић, Шнајдер није упоредив са мном па ми је лакше. Па "десничар" Вучић сам је добрим делом дошао на власт на крилима борбе против злих приватника (посебно Мишковића); већи је грех да не платиш 100к евра пореза него да си партијски друг који је ућарио милион. Лопов је онај ко неће да подели са другима, не онај који краде од других. И то се увек завија у неку обланду "бриге за угрожене" иако од свих тих силних пореза и намета и регулација имамо де факто најлошији социјални систем и никакву заштиту за најрањивије сегменте друштва, афере попут афлатоксина пролазе без икаквих последица.

Предузетници су по природи ствари у мањини, у средини и под системом који ради на паланачку завист, комплексе, похлепу и корумпираност тешко да могу да цветају.
 
Pa uzmimo samo primer Orlića i Vučića. Prvi je doktor elektrotehnike i umesto da radi ovde ili bilo gde u svetu, da tu svoju diplomu unovči u privatnom sektoru, uz platu od više hiljada, desetina hiljada evra, ne, on ulazi u politiku.. Vučić, kakav god da je, mozak i jezičinu ima, mogao bi da bude dobar advokat, da zarađuje odlično.

Zašto su njih dvojica to zanemarili i uvalili se u politiku? Borba za moć, želja za bogaćenjem? Zašto se nisu probijali u privatnom sektoru i gradili sebi pozicije?

Hajde ovi predratni komunisti, uglavnom su bili bez neke škole, radnici, nisu imali neku perspektivu, pa daj da podižem revoluciju, mrzim bogate..Kao što i danas u politici imamo masu onih bez škole ili sa kupljenim diplomama, koji nigde ništa i ne bi mogli da rade da nisu u politici. Ali ovaj drugi fenomen, da ljudi koji završe ozbiljan fakultet i imaju perspektivu da tu diplomu unovče i žive veoma dobro- odu u politiku, nema logiku.. Pa eto npr. Rasim Ljajić, čovek je lekar, a pitanje je da li je u struci ikada radio.. ti baciš u vodu 7 godina studiranja, ne gradiš karijeru u tome, nego si ministar trgovine i te bezvezarije.

Jesu li to onda školovani mediokriteti? Odabrali da idu linijom manjeg otpora, svesni da na "slobodnom tržištu" ne bi uspeli ništa da naprave, pa kad je tako i kad dođu do nekih pozicija, onda tu moć koriste da guše one koji nisu pošli njihovim putem... Vlast hoće privilegije, moć, da žive dobro uz malo truda i rizika.. Ali, to ovde nije moguće bez "sisanja krvi" onima koji ne parazitiraju kao oni, nego se bore... Mislim da je to jedan od razloga zašto je stanje kod nas takvo.
 
Pa uzmimo samo primer Orlića i Vučića. Prvi je doktor elektrotehnike i umesto da radi ovde ili bilo gde u svetu, da tu svoju diplomu unovči u privatnom sektoru, uz platu od više hiljada, desetina hiljada evra, ne, on ulazi u politiku.. Vučić, kakav god da je, mozak i jezičinu ima, mogao bi da bude dobar advokat, da zarađuje odlično.

Zašto su njih dvojica to zanemarili i uvalili se u politiku? Borba za moć, želja za bogaćenjem? Zašto se nisu probijali u privatnom sektoru i gradili sebi pozicije?

Hajde ovi predratni komunisti, uglavnom su bili bez neke škole, radnici, nisu imali neku perspektivu, pa daj da podižem revoluciju, mrzim bogate..Kao što i danas u politici imamo masu onih bez škole ili sa kupljenim diplomama, koji nigde ništa i ne bi mogli da rade da nisu u politici. Ali ovaj drugi fenomen, da ljudi koji završe ozbiljan fakultet i imaju perspektivu da tu diplomu unovče i žive veoma dobro- odu u politiku, nema logiku.. Pa eto npr. Rasim Ljajić, čovek je lekar, a pitanje je da li je u struci ikada radio.. ti baciš u vodu 7 godina studiranja, ne gradiš karijeru u tome, nego si ministar trgovine i te bezvezarije.

Jesu li to onda školovani mediokriteti? Odabrali da idu linijom manjeg otpora, svesni da na "slobodnom tržištu" ne bi uspeli ništa da naprave, pa kad je tako i kad dođu do nekih pozicija, onda tu moć koriste da guše one koji nisu pošli njihovim putem... Vlast hoće privilegije, moć, da žive dobro uz malo truda i rizika.. Ali, to ovde nije moguće bez "sisanja krvi" onima koji ne parazitiraju kao oni, nego se bore... Mislim da je to jedan od razloga zašto je stanje kod nas takvo.
Mnogi ljudi se nadju u struci koju ne vole.
Mnogi zavrsavaju fakultete zbog statusa.
Danas nije toliko tesko doktorirati ko dnas.
 
Mnogi ljudi se nadju u struci koju ne vole.
Mnogi zavrsavaju fakultete zbog statusa.
Danas nije toliko tesko doktorirati ko dnas.

Факултет у овој држави није мерило ничега, једна јована јеремић има завршене основне и мастер студије правног факултета са одличним просеком, ради као водитељ и одавно је требала да буде хоспитализована.
 
Vučić, kakav god da je, mozak i jezičinu ima, mogao bi da bude dobar advokat, da zarađuje odlično.

Vučić mora prvo pravosudni da položi da bi bio advokat. A jezičinu da ima, ima... Vrlo poganu i bezobraznu, manipulatorsku... Kao i svi iz te stranke odakle su potekli...

Kao što i danas u politici imamo masu onih bez škole ili sa kupljenim diplomama, koji nigde ništa i ne bi mogli da rade da nisu u politici.

Sa ovim delom se svakako slažem.

Ali ovaj drugi fenomen, da ljudi koji završe ozbiljan fakultet i imaju perspektivu da tu diplomu unovče i žive veoma dobro- odu u politiku, nema logiku..

Ko bi onda po tebi trebalo u politiku? Svi znaju da je bolje na državnim jaslama, a razloge zašto je tako ste iznosili... Tako da je sasvim logično, to je linija manjeg otpora. Ipak ne odu svi fakultetski obrazovani u politiku. Koliko je samo profesora univerziteta koji se retko kad pojave u javnosti uopšte, a svakako nisu dnevno politički angažovani... U tu dnevnu politiku pa još u vladajuću stranku u de fakto jednopartijskoj državi odu uglavnom oni bez obraza, sa dugom jezičinom i sposobnošću za manipulacijom, a tu diploma nije ni važna...
 
Vrh