overdrive
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.07.2021.
- Poruke
- 1.352
- Pohvaljen
- 1.209
Хтео бих да наведем неколико конкретних примера на које сам мислио, а о којима нико не расправља.
У Србији постоји нешто што се зове порез на имовину. Свако ко поседује неку непокретност, мора да плаћа порез на исту. Људи који живе у својим кућама и становима, а немају додатне непокретности, морају да плаћају порез, иако од тих непокретности ништа не приходују, већ им служе за голу егзистенцију, јер човек мора негде да живи. Свакако да би било нормално да људи плаћају порез за непокретности које не користе за живот, већ их издају и тако остварују приходе, али није нормално да се плаћа порез за ону непокретност која је неопходна за живот. До сада нисам наишао на политичку организацију или власт у Србији, која је у протеклих 30 година покушала ово да промени. Власти и партије се мењају, али порез на имовину остаје и нико се не бави тим проблемом, чије решавање би олакшало живот оним људима, који имају само ту једну кућу или стан у којима живе.
Даље...
Када већ говоримо о плаћању, морао бих да се дотакнем и цене регистрације моторних возила, као и пореза који се плаћа на иста. У Србији се сматра луксузом ако неко вози аутомобил који има више од 2000 кубика. Није ми јасно како неко ко вози стари волво, мерцедес или опел, који је технолошки превазиђен, може да ужива луксуз, само зато што мотор тог аута има преко два литра? Шта је уопште и мерило луксуза? Поред тога, не постоје практично никакве олакшице за људе који возе стара возила, већ их практично третирају равноправно са осталима, додуше уз неки попуст. Сада, када је на снази "зелена агенда", о овоме неће тек бити говора.
Такође бих додао да нисам видео политичку организацију на власти или у опозицији, која се залаже за преиспитивање постојања АП Војводине. Србија је мала држава и по површини територије и по броју становника и додатна уситњавања и деобе јој не иду у прилог. Осим тога ни додатна администрација нема оправдање у оваквој ситуацији. Због лоших искустава из прошлости, Србија не би требало да има административне целине тога типа на својој територији. Пример Косова и Метохије, као и бивших република је довољно јасан. Странке које су водиле државу и које су сада на власти, као и у опозицији, не предузимају ништа по овом питању, већ одржавају постојеће стање.
Оно што је заједничко и једнима и другима јесте да већ преко 30 година причају о инвестицијама, које нико не зна заправо колико износе, нити куда се усмеравају. Осим тога, све власти и све партије непрекидно причају о реформама. Тзв. реформе трају деценијама или практично цео век: реформа здравства, реформа школства, реформа војске, привредна реформа, реформа саобраћаја и тако у бесконачност. Цела држава и цело друштво је непрекидно у неком процесу реформе и модернизације, чији ефекат никако да се осети у позитивном смислу. Стално постоје неки нови планови, а од тога нема ништа.
Власт и опозиција редовно говоре о обрачуну са оним претходним, а заправо правог обрачуна никада није ни било. Лустрација, демонтажа, демократизација, борба против криминала и корупције,... Постоји на хиљаде термина и речи које и једни и други користе, а то се у пракси своди на нека спорадична хапшења одређених појединаца, која немају значајнијег утицаја на промену стања.
Постоји још прегршт тема и примера, али ја нисам могао све да их наведем нити да се сетим већине. Ово је нешто што ми је прво пало на памет.
У Србији постоји нешто што се зове порез на имовину. Свако ко поседује неку непокретност, мора да плаћа порез на исту. Људи који живе у својим кућама и становима, а немају додатне непокретности, морају да плаћају порез, иако од тих непокретности ништа не приходују, већ им служе за голу егзистенцију, јер човек мора негде да живи. Свакако да би било нормално да људи плаћају порез за непокретности које не користе за живот, већ их издају и тако остварују приходе, али није нормално да се плаћа порез за ону непокретност која је неопходна за живот. До сада нисам наишао на политичку организацију или власт у Србији, која је у протеклих 30 година покушала ово да промени. Власти и партије се мењају, али порез на имовину остаје и нико се не бави тим проблемом, чије решавање би олакшало живот оним људима, који имају само ту једну кућу или стан у којима живе.
Даље...
Када већ говоримо о плаћању, морао бих да се дотакнем и цене регистрације моторних возила, као и пореза који се плаћа на иста. У Србији се сматра луксузом ако неко вози аутомобил који има више од 2000 кубика. Није ми јасно како неко ко вози стари волво, мерцедес или опел, који је технолошки превазиђен, може да ужива луксуз, само зато што мотор тог аута има преко два литра? Шта је уопште и мерило луксуза? Поред тога, не постоје практично никакве олакшице за људе који возе стара возила, већ их практично третирају равноправно са осталима, додуше уз неки попуст. Сада, када је на снази "зелена агенда", о овоме неће тек бити говора.
Такође бих додао да нисам видео политичку организацију на власти или у опозицији, која се залаже за преиспитивање постојања АП Војводине. Србија је мала држава и по површини територије и по броју становника и додатна уситњавања и деобе јој не иду у прилог. Осим тога ни додатна администрација нема оправдање у оваквој ситуацији. Због лоших искустава из прошлости, Србија не би требало да има административне целине тога типа на својој територији. Пример Косова и Метохије, као и бивших република је довољно јасан. Странке које су водиле државу и које су сада на власти, као и у опозицији, не предузимају ништа по овом питању, већ одржавају постојеће стање.
Оно што је заједничко и једнима и другима јесте да већ преко 30 година причају о инвестицијама, које нико не зна заправо колико износе, нити куда се усмеравају. Осим тога, све власти и све партије непрекидно причају о реформама. Тзв. реформе трају деценијама или практично цео век: реформа здравства, реформа школства, реформа војске, привредна реформа, реформа саобраћаја и тако у бесконачност. Цела држава и цело друштво је непрекидно у неком процесу реформе и модернизације, чији ефекат никако да се осети у позитивном смислу. Стално постоје неки нови планови, а од тога нема ништа.
Власт и опозиција редовно говоре о обрачуну са оним претходним, а заправо правог обрачуна никада није ни било. Лустрација, демонтажа, демократизација, борба против криминала и корупције,... Постоји на хиљаде термина и речи које и једни и други користе, а то се у пракси своди на нека спорадична хапшења одређених појединаца, која немају значајнијег утицаја на промену стања.
Постоји још прегршт тема и примера, али ја нисам могао све да их наведем нити да се сетим већине. Ово је нешто што ми је прво пало на памет.