Šta je novo?

Izbori 2024

Хтео бих да наведем неколико конкретних примера на које сам мислио, а о којима нико не расправља.

У Србији постоји нешто што се зове порез на имовину. Свако ко поседује неку непокретност, мора да плаћа порез на исту. Људи који живе у својим кућама и становима, а немају додатне непокретности, морају да плаћају порез, иако од тих непокретности ништа не приходују, већ им служе за голу егзистенцију, јер човек мора негде да живи. Свакако да би било нормално да људи плаћају порез за непокретности које не користе за живот, већ их издају и тако остварују приходе, али није нормално да се плаћа порез за ону непокретност која је неопходна за живот. До сада нисам наишао на политичку организацију или власт у Србији, која је у протеклих 30 година покушала ово да промени. Власти и партије се мењају, али порез на имовину остаје и нико се не бави тим проблемом, чије решавање би олакшало живот оним људима, који имају само ту једну кућу или стан у којима живе.

Даље...

Када већ говоримо о плаћању, морао бих да се дотакнем и цене регистрације моторних возила, као и пореза који се плаћа на иста. У Србији се сматра луксузом ако неко вози аутомобил који има више од 2000 кубика. Није ми јасно како неко ко вози стари волво, мерцедес или опел, који је технолошки превазиђен, може да ужива луксуз, само зато што мотор тог аута има преко два литра? Шта је уопште и мерило луксуза? Поред тога, не постоје практично никакве олакшице за људе који возе стара возила, већ их практично третирају равноправно са осталима, додуше уз неки попуст. Сада, када је на снази "зелена агенда", о овоме неће тек бити говора.

Такође бих додао да нисам видео политичку организацију на власти или у опозицији, која се залаже за преиспитивање постојања АП Војводине. Србија је мала држава и по површини територије и по броју становника и додатна уситњавања и деобе јој не иду у прилог. Осим тога ни додатна администрација нема оправдање у оваквој ситуацији. Због лоших искустава из прошлости, Србија не би требало да има административне целине тога типа на својој територији. Пример Косова и Метохије, као и бивших република је довољно јасан. Странке које су водиле државу и које су сада на власти, као и у опозицији, не предузимају ништа по овом питању, већ одржавају постојеће стање.

Оно што је заједничко и једнима и другима јесте да већ преко 30 година причају о инвестицијама, које нико не зна заправо колико износе, нити куда се усмеравају. Осим тога, све власти и све партије непрекидно причају о реформама. Тзв. реформе трају деценијама или практично цео век: реформа здравства, реформа школства, реформа војске, привредна реформа, реформа саобраћаја и тако у бесконачност. Цела држава и цело друштво је непрекидно у неком процесу реформе и модернизације, чији ефекат никако да се осети у позитивном смислу. Стално постоје неки нови планови, а од тога нема ништа.

Власт и опозиција редовно говоре о обрачуну са оним претходним, а заправо правог обрачуна никада није ни било. Лустрација, демонтажа, демократизација, борба против криминала и корупције,... Постоји на хиљаде термина и речи које и једни и други користе, а то се у пракси своди на нека спорадична хапшења одређених појединаца, која немају значајнијег утицаја на промену стања.

Постоји још прегршт тема и примера, али ја нисам могао све да их наведем нити да се сетим већине. Ово је нешто што ми је прво пало на памет.
 
Порез на имовину која је примарна резиденција је ретко клошарска ствар. С обзиром да изнајмљивање станова извлачи паре из економије* то исто ради и плаћање кирије сопственој држави, само не до те мере јер је јефтиније од "приватне" кирије. Koмуњара моменат: иначе је зарађивање на основним људским потребама јако неморално, посебно ако си држава, тј. највећи облик друштвене заједнице, којој је вљд једини циљ заштита чланова те заједнице.

* Извора за то имате колико хоћете, укуцајте scholar: housing crisis and economy и видећете више студија да је САД њихова "housing crisis" кошта(л)а 53-74% БДПа, а код њих је то блаже него код нас, јер су нам кирије пропорционално горе у односу на медијалну и минималну плату.
 
Poslednja izmena:
Хтео бих да наведем неколико конкретних примера на које сам мислио, а о којима нико не расправља.

У Србији постоји нешто што се зове порез на имовину. Свако ко поседује неку непокретност, мора да плаћа порез на исту. Људи који живе у својим кућама и становима, а немају додатне непокретности, морају да плаћају порез, иако од тих непокретности ништа не приходују, већ им служе за голу егзистенцију, јер човек мора негде да живи. Свакако да би било нормално да људи плаћају порез за непокретности које не користе за живот, већ их издају и тако остварују приходе, али није нормално да се плаћа порез за ону непокретност која је неопходна за живот. До сада нисам наишао на политичку организацију или власт у Србији, која је у протеклих 30 година покушала ово да промени. Власти и партије се мењају, али порез на имовину остаје и нико се не бави тим проблемом, чије решавање би олакшало живот оним људима, који имају само ту једну кућу или стан у којима живе.

Даље...

Када већ говоримо о плаћању, морао бих да се дотакнем и цене регистрације моторних возила, као и пореза који се плаћа на иста. У Србији се сматра луксузом ако неко вози аутомобил који има више од 2000 кубика. Није ми јасно како неко ко вози стари волво, мерцедес или опел, који је технолошки превазиђен, може да ужива луксуз, само зато што мотор тог аута има преко два литра? Шта је уопште и мерило луксуза? Поред тога, не постоје практично никакве олакшице за људе који возе стара возила, већ их практично третирају равноправно са осталима, додуше уз неки попуст. Сада, када је на снази "зелена агенда", о овоме неће тек бити говора.

Такође бих додао да нисам видео политичку организацију на власти или у опозицији, која се залаже за преиспитивање постојања АП Војводине. Србија је мала држава и по површини територије и по броју становника и додатна уситњавања и деобе јој не иду у прилог. Осим тога ни додатна администрација нема оправдање у оваквој ситуацији. Због лоших искустава из прошлости, Србија не би требало да има административне целине тога типа на својој територији. Пример Косова и Метохије, као и бивших република је довољно јасан. Странке које су водиле државу и које су сада на власти, као и у опозицији, не предузимају ништа по овом питању, већ одржавају постојеће стање.

Оно што је заједничко и једнима и другима јесте да већ преко 30 година причају о инвестицијама, које нико не зна заправо колико износе, нити куда се усмеравају. Осим тога, све власти и све партије непрекидно причају о реформама. Тзв. реформе трају деценијама или практично цео век: реформа здравства, реформа школства, реформа војске, привредна реформа, реформа саобраћаја и тако у бесконачност. Цела држава и цело друштво је непрекидно у неком процесу реформе и модернизације, чији ефекат никако да се осети у позитивном смислу. Стално постоје неки нови планови, а од тога нема ништа.

Власт и опозиција редовно говоре о обрачуну са оним претходним, а заправо правог обрачуна никада није ни било. Лустрација, демонтажа, демократизација, борба против криминала и корупције,... Постоји на хиљаде термина и речи које и једни и други користе, а то се у пракси своди на нека спорадична хапшења одређених појединаца, која немају значајнијег утицаја на промену стања.

Постоји још прегршт тема и примера, али ја нисам могао све да их наведем нити да се сетим већине. Ово је нешто што ми је прво пало на памет.
Управо

Довољно је да се појави партија која се залаже за горе наведено и конкретно би се обрачунала са постојећим системом, гласао бих за њих без размишљања
 
Khm, evo predloga NDMBGD u vezi poreza na imovinu:

„Naš predlog je da se porez na jedini dom, porodični dom, ne plaća, a da se onda porez progresivno plaća na svu imovinu koju ljudi imaju van osnovnog stana u kome žive“, pojasnio je Veselinović.


Odbornik Ne davimo Beograd u Skupštini grada Dobrica Veselinović, kaže za N1 da je povećanje poreza očekivano, jer zavisi od cena nekretnina, koje su poskupele 30 odsto. Kako navodi, povećanje poreza samo je gašenje požara.


„Ova mera neće rešiti stambenu krizu koju živimo, nema ozbiljnijeg pristupa tržištu nekretnina, tako što će se širiti fond stanova u javnom vlasništvu, tako što će se uvesti stambena agencija, tako što će se regulisati bolje podstanarski sektor. Ovo je samo gašenje požara, da ne dođe do nezadovoljstva građana, jer je porasla cena nepokretnosti, a to bi trebalo da prati i porez“,

 
Khm, evo predloga NDMBGD u vezi poreza na imovinu:




Pojavio si se ovde da reklamiras svoju partiju?
Sta ti daje pravo za to? Gde si bio do sada?
Mozes li da nam pokazes kako ste se borili za nas, u koviru sistema u kojem u ste?
Sta si ucinio za nas, otkada si u politici?
Da li si pitao nesto o zagadjenom vazduhu?
 
Poslednja izmena:
Sto se tice tog poreza na imovinu u kojoj zivis, placa se i u drugim zemljama. Konkretno, placa se u Holandiji.
Ako je imovina izdata 2/3 placa vlasnik, 1/3 prijavljeni podstanar koji dobije resenje.
 
Novi poslanici Antisrpske Ljiste položili zakletvu "Kosova Republjik". Svaka im čast, celih 12 dana su izdržali van šiptarskih institucija :ROFLMAO::poop::poop::poop:

Kad god se vratio srpski suverenitet nad KiM, ovom ološu treba suditi za narušavanje ustavnog poretka i priznavanje okupacije. Makar svi oni imali po 90 godina tada, njihovi zločini ne zastarevaju.

 
Poslednja izmena:
12 dana su izdrzalii bez funkcija.
Za naseg coveka to j ogromna zrtva.
A st.ka se ne seca ni sta je bilo jutros, a kamoli pre 12 dana, osim ako nije bilo:

a) mlada prasteina na zaru
b) video starletu uzivo
c) nesto vezano za fudbal
 
Добро. Постоји једна (за сада) политичка организација која је јавно навела да жели да промени опорезивање, али када чујем за Не давимо Београд, прво на шта помислим јесте екологија и Београд на води. Не повезујем их са државном политиком, већ са политиком локалне самоуправе, односно Града Београда. Остају и други проблеми везани за свакодневни живот, као и проблеми на државном нивоу, који се не решавају, нити се истичу у први план.

Што се самог Косова тиче, нико не нуди конкретан план за решавање тог проблема или га јавно не објављује. Неке од странака су јавно заговарале признање Косова као државе, док остали само говоре како је Косово Србија и ништа друго. Остаје непознато који су конкретни потези за поновно успостављање власти на Косову. Једино о чему се некада говори јесу преговори у оквиру УН и то је све. Нико заправо не говори о томе како ће и на који начин да поново завлада Косовом.

Уз Косово иде и још једна тема, а то је приступање ЕУ. Европске интеграције нису отпочеле 2000. године, већ много раније, негде 80-тих година, када је Југославија почела да преговара са тадашњом ЕЗ. Чак су потписани и неки споразуми. Рат на простору бивше Југославије је те процесе успорио или одложио, да би били безусловно настављени после 2000. године. Нико са сигурношћу, нити барем приближно, не може да каже када ће Србија постати члан ЕУ нити да ли ће се то икада и догодити. Без обзира на то, већина политичких странака и даље заговара политику приступања ЕУ, али не даје јасне смернице, нити говори тачно како замишљају да то спроведу, нити које услове поставља Европа за пријем у чланство. Након вишедеценијског трајања процеса, дошло је и до замора људи од обећања, а велики број се одселио за ЕУ, не чекајући пријем Србије у ту организацију.

Едит: Видим да НДБГД предлаже да се повећа број станова у јавном власништву, као и да се оснује стамбена агенција. Колико је мени познато, држава и град су имали доста станова, а то није решило проблем људима који не могу да дођу до стана. Њихово решење је већ примењивано, чиме се поново враћам на оно да се све партије слажу око нечега или око већине ствари, као и да су им решења слична или иста. Друга ствар је и испуњење датог обећања. Многе партије/странке су свашта обећале, а када су дошле на власт, нису испуниле ни обећања, а ни очекивања бирача.
 
Poslednja izmena:
Управо

Довољно је да се појави партија која се залаже за горе наведено и конкретно би се обрачунала са постојећим системом, гласао бих за њих без размишљања
Постоји још једна ствар, а то је испуњење предизборних обећања. Све партије обећавају свашта, а јако мало тога испуне или не испуне ништа на крају.
 
Тома је победио Тадића са причом како ће радити све другачије од њега... Тако да обећање лудом радовање.
 
Добар део гласача не гласа "ЗА" већ је увек "ПРОТИВ". Тако је и на другим пољима. Људи се овде изјашњавају да су углавном против нечега, али се све ређе може чути шта заправо подржавају и шта заправо желе. Слажем се да нешто или некога ко не ваља треба мењати, али се након смене поставља питање кога или шта поставити. Није довољно бити против нечега, већ мора постојати идеја шта даље. Када питате некога "а шта ти предлажеш", углавном добијеш одговор "не знам ја, али овако више не може, мора нешто да се уради". Нико не зна шта је то нешто или ко је тај ко треба да ради.
 
Nisam ispratio diskusiju i druge ranije postove s ove strane ali potpuno se slažem s ovim zadnjim postom overdrive.

Jedina stvar oko koje se svi Srbi uvek izjašnjavaju ''ZA'' jeste kad treba da potvrde da li žele da im Vučić ''''''pokloni'''''' 100 evra. E tad je narod ujedinjeniji nego ikad. Pogotovu mladi. Mladi se u stvari cele godine čuvaju od bilo kakvih izliva energije i unošenja u bilo šta da bi mogli da odreaguju blagovremeno i adekvatno kad se pusti veb stranica za prijavu za 100 evra. :D A pre fenomena 100 evra, bile su slične akcije za brašno, šećer, priveske za ključeve, torbe...

Čast izuzecima naravno. Ali malo ih je, baš malo.
 
Људи нису против 100 евра, јер добар део нема новца, други део има, али зашто не би узео, пошто схвата да ће узети сви остали и што би пропустили на крају. Да не буде забуне, новчану помоћ су делили и у другим државама.

Оно што ја желим да истакнем јесте да људи немају никакав план нити одговор. Нпр. неко каже "ја сам против приступања ЕУ", а онда када га питаш "шта је по теби алтернатива", добијеш одговор "не знам". Исто тако и за гас из Русије, када крену да причају како треба да се отарасимо руских енергената и када их питаш шта је замена за то, добијеш одговор "не знам".

"Мора се нешто предузети" итд.
 
Ne, naravno, da se razumemo - ljudi i treba da uzmu tih 100 evra jer sve to jesu njihove pare. Država je od njih otela na više načina i u više prilika, i ovo sad je ništa drugo do vraćanje radi populizma i jeftine kupovine glasova. Samo kažem koliki je kontrast u ponašanju većine mladih kada se treba angažovati oko bilo čega što nije lična stvar i potreba, i ponašanje i entuzijazam koji zrači čim se objavi da će opet da se ''poklanjaju'' parice. :D

A shvatam to što kažeš, da svi znaju šta neće, a da retko ko ima plan i odgovor šta zapravo želi. I slažem se s time.
 
Млади људи користе прилику, јер је добар део њих схватио да је живот један и да нема никаквих последица ако узму те паре. Боље је имати него немати. Ја никог не осуђујем што је то урадио, јер тај новац је некоме стварно и помогао и олакшао нешто у животу.

Мислим да чак и људи знају шта желе, али не смеју то да кажу јавност, пошто избегавају одговорност и не желе да сносе последице.
 
„Београдске електране” одбиле су рекламације потрошача који су захтевали да им октобарски рачуни за грејање буду умањени због кашњења грејне сезоне.
Čestitam Kailane, jel bilo slavlje?
 
Буџет Министарства одбране за 2023. годину већи је за 15 одсто него овогодишњи. Министарство финансија добиће 12 одсто више новца, а за Министарства унутрашњих послова издвајања су за седам процената већа. Смањени су буџети Министарства здравља и Министарства привреде.

Odustajanje od bojkota i izlazak na lazne izbore uz davanje legitimeta Hulji ima svoju cenu.
 
Najzanimljivija činjenica ovih dana jeste da Srpska lista zahteva sprovođenje briselskog sporazuma koji direktno priznaje separatističku vlast u Prištini kao državnu,ali ne zahtevaju da se poštuje Ustav Srbije i rezolucija 1244 koji garantuju suverenitet i teritorijalnu celovitost države.
 
Najzanimljivija činjenica ovih dana jeste da Srpska lista zahteva sprovođenje briselskog sporazuma koji direktno priznaje separatističku vlast u Prištini kao državnu,ali ne zahtevaju da se poštuje Ustav Srbije i rezolucija 1244 koji garantuju suverenitet i teritorijalnu celovitost države.
Pa nisu placeni za to,
 
Па СНС/СПС власт је пристала на Бриселски споразум и тиме одбацила и устав Србије и 1244. Од тад су српске судије и наставници доле радници здравства и школства Републике Косово, а не Републике Србије. Таблице су у суштини најмање битне а сада се као диже галама око њих, уствари су последња сламка за коју се можемо ухватити. Проблем је у шиптарима који су тврдоглавији и којима је битнији њихов устав који онемогућава СЗО.
 
Krivi su ali je kriva i bivsa vlast. oni su pristali da se pregovori vode u Eu, koja je priznala Kosovo, bar njene najbitnije zemlje, umesto u Un.Nemoguce da nisu znali posledice promene formata pregovora. Nasa politicka elita, kako sadasnja vlast i bivsa vlast/opozicija su pristale na ulogu Srbije kao porazene strane u ratu koja je kaznjena za to. I samo se vrtimo u krug na izborima izmedju dve opcije koje imaju identican odnos prema Eu i Americi. Za njih Kosovo nije vise deo Srbije, ali ne smeju to javno da kazu. A mi gradjani mozemo da se raspravljamo o tome koliko hocemo, osim marginalnih stranaka sve ostale niti zele niti smeju da se ozbiljno suprostave Eu i Americi. Rezultat je poznat, za 5 godina ili 50, ako nesto ne radis, neces nikada ni da uspes, upravo jer nista ne radis. A nas predsednik odavno nije rekao da je Kosovo deo Srbije, naprotiv svaki dan prica da "ceo svet misli da je to drzava" i da "nece da ratuje za Kosovo".
 
Vrh