Pa napisah ja i za period od 2000. šta je i kako je bilo. Ali se većini ne sviđa neki deo analize, jer većina mora uvek da stane u neku krajnost i brani nekog i nešto pa im smeta kad neko potkači sve strane pa i njihovu.
2000. sam bio u 4. osnovne ali se odlično sećam tog perioda 2000-2005 zato što mi je bio jedan od najsrećnijih perioda. I meni i ljudima oko mene - i moje generacije, i generacije naših roditelja.
Iako nisam pratio ekonomske vesti (ono, da čitam Forbes i Novu ekonomiju (koje tad nije ni bilo XD)), čitao sam tada Velike točkove i SAT plus. Pa sam tu između ostalog naletao i na informacije o stanju nekih tadašnjih preduzeća. Tu sam čitao o Ikarbusu, FAPu, Zastavi... Uz to sam odrastao u okruženju u kome su se kod kuće umesto sportista koji trče za loptama uvek pratile vesti i dešavanja u društvu. Jer sjajno je pratiti sport, ali nekako nemam tu pasiju da pratim nešto što me ič neće doticati ni na koji način, dok za to vreme moja zemlja a i svet prolazi kroz 300 čuda koji će me doticati na svaki način
. Pogotovu u ovom bolesnom globalističkom svetu. Zato su me moji i na 5. oktobar vodili, gde sam prvi put udahnuo i suzavac, tamo ispred zgrade SMATSE.
I imao sam tu sreću da par ljudi u mom okruženju budu ili su bili na nekim jačim pozicijama ili imaju mnoga poznanstva. Pa sam se naslušao svega i svačega.
Zato mi i bude komično kad se neki entiteti predstavljaju kao bog zna kakva božanstva, geniji ili dobrotvori. A u realnosti, 95% moćnika i/ili ljudi na pozicijama su prljavi do srži.
Sve u svemu, uvek jedni ljudi u Srbiji pokušavaju da kažu da su samo 90te uništile srpsku privredu. Drugi uvek pokušavaju da kažu da su samo 2000te uništile. Treći uvek kažu da je to samo zbog SFRJ i dešavanja 1980ih. I isto tako, jedni uvek kažu da je nekad bilo grozno a sad je super. Drugi pak kažu da je tad bilo super a sad je grozno.
A u realnosti... u realnosti, ova zemlja i celo ovo podneblje su uvek oscilirali između skromnog i očajnog življenja. Razlike između uređenja u Srbiji mogu da budu samo te razlike na dijapazonu očaj - skromno. Ništa preko toga nikad neće ići, jer promene dalje od toga nisu stvar uređenja zemlje, nego mentaliteta samog naroda. I eto, pošto nije valjao jedan ekstrem, mi smo se kao pravi Balkanci brže bolje prilepili za drugi ekstrem. Naravno, u međuvremenu ne koristeći položaj sredine i balansa (2000te, period tranzicije iz socijalizma u kapitalizam) da uradimo nešto dobro, nego da nakotimo još malo hohštaplera i šljama raznih vrsta i da uništimo sebi šanse da se jednog dana ikada vratimo na neku umerenost ako nam se kapitalizam i korporatokratija obiju o glavu. Ali dobro. Ljudi vole tako. Kao što se hvalio socijalizam pre 30 godina, danas se hvali kapitalizam, za 30 godina će se opet hvaliti komunizam, i tako u krug...
