MIslim da si se dotakao srzi problema.Peti oktobar i skidanje šenutog bračnog para i kriminalaca oko njih sa vlasti su svakako trebali da se dese.
Ali to ne menja činjenicu da je državni aparat u Srbiji uvek radio protiv svog čoveka i svog izdržavaoca.
Samo jbg postoje ljudi koji to prihvate ali idu dalje, i nastave da glasaju i zalažu se i bore se... i postoje ljudi kojima to posluži kao izgovor da dignu ruke od svega. Ja spadam u ove prve. I voleo bih da je više ljudi takvo. Ali obrni okreni, važno je ne zaboraviti da srpski državni aparat jeste bio i ostao kancer. I treba to nazivati pravim imenom.
@Џо
Па добро, ако си историчар, имаш ли предству како је изгледала Србија 2000. године?
Svi znamo da ćeš pre ili kasnije ti izvući zaključak da je zbog Beograda i Beograđana.MIslim da si se dotakao srzi problema.
Jedino ostaje pitanje zasto je upravni aparat takav?
Сва срећа па је Костић купио шећеране, МК је изванредна компанија. Купио је најбоље што постоји и на словеначкој обали, укључујући и аеродром, па ће, како се чини, и у Црној Гори. Па банке, пољопривреда... енергетика! Где је ЕПС-у Костић? Заправо, поменути тешко да више ишта купује, јер само преживљава, али за собом оставља фасцинантно ефикасан и уходан систем, корпорацију - камо среће да нам неки политичар икад остави такву државу.Ја нисам никакав бранилац режима Слободана Милошевића. Ја сам само писао о разочарењима која су уследила после октобра 2000. године. Нови режим само је наставио партократске праксе из деведесетих. Корупција није била ништа мања, а економски развој био је успорен. Заправо, он је остао у сенци огромне пљачке о којој сам већ писао. Не знам коме је успех на хиљаде уништених предузећа. Наравно да многима није било спаса, али нико не може да ме убеди да је рецимо пљачкашка приватизација и уништење ПКБ корорације било успешно. Или да је нормално било да Миодраг Костић купи две шећеране (са пуним силосима!) за динар. Или још стотине и стотине случајева, можемо да их наводимо до прекосутра - Телеком, Ц-Маркет, Азотара у Панчеву, Лука Београд итд. Сви учесници тих крађа су сада и даље главне пословне личности у Србији.
То се дешавало и раније, дословно свака особа са којом сам причао да је 80их била запослена на мало вишим инстанцама у југословенским банкама, предузећима итд. прича о томе како је тад већ кренуло масивно отимање капитала и генерално паничење пацова да зграбе што више и запале са брода који тоне. Оно што је 5. октобром омогућено јесте да људи имају бар алтернативу у виду приватног сектора уместо да зависе од катастрофалне државне организације изграђене након Другог светског рата (додуше са позамашном архитектуром направљеном и пре). Зато и јесте све унапређено осим јавног сектора који какав год да је свакако није лошији него што је био деведесетихЗаправо, добили су највећу пљачку у историји ове државе (чак и ако рачунамо пљачке окупатора). Добили су хиљаде лоповских приватизација које су довеле до енормне деструкције. Добили су и то да канцерогене праксе државне организације и поред "промене" друштвеног уређења нису прекинуте.
Uh... daleko od toga.Ако је и био државни пројекат, Костић је један од најбољих државних пројеката до сада.
Костић би јео глогиње да није покрао државу у лоповским приватизацијама које је учествовао. Џаба му аеродроми, хотели, банке, када му је почетни капитал проста крађа. Свако ко мисли да су Костић, Мишковић, Пецони, Хамовић, Дракулић и бројни други праведно стекли свој иметак живи у обичној заблуди.Сва срећа па је Костић купио шећеране, МК је изванредна компанија. Купио је најбоље што постоји и на словеначкој обали, укључујући и аеродром, па ће, како се чини, и у Црној Гори. Па банке, пољопривреда... енергетика! Где је ЕПС-у Костић? Заправо, поменути тешко да више ишта купује, јер само преживљава, али за собом оставља фасцинантно ефикасан и уходан систем, корпорацију - камо среће да нам неки политичар икад остави такву државу.
Ако је и био државни пројекат, Костић је један од најбољих државних пројеката до сада.
И да, пошто сам радио у фирми која је приватизована па упропашћена - то није везе имало са приватизацијом, него са директором кога су поставили политичари и кога је власник наследио (фирма већ била упропашћивана). А и власник је "из деведесетих". Као и директор (он је и од пре).
Ако си историчар, треба да имаш слику суштине (оно кад кажу: "Стаљин је ђубре и зликовац, али је у Другом рату ипак добар момак"), а то је: у Србији је проблем државни апарат, а не привреда у привредном власништву. Наше приватне компаније су, добрим делом, одличне, а држава је крш. Камо среће да је сва привреда постала приватна у једном дану, за једно преподне (за тако нешто се, заправо, залагао Шешељ, што му је позитивна страна) - уз 5.000.000 појединачних неправди о којима би залудни кукали вековима као о Железничкој афери, сада бисмо били развијена и богата земља (а тад има знатно мање неправде).
Да, и ја сам за већи број малих и средњих.Štaviše, voleo bih da je u svetu veći broj malih i srednjih uspešnih ali čistih preduzetnika, nego da je manji broj većih uspešnih ali pokvarenih preduzetnika.
Понављам се већ, али један градоначелник Београда почетком двехиљадитих узме себи за право да изјави да ће се живети од услуга, те да привреда и пољопривреда нису потребне. То је однос власти према друштву у целини, тако да смо у "приватизацији" добро и прошли.
nista nije unapredjeno.То се дешавало и раније, дословно свака особа са којом сам причао да је 80их била запослена на мало вишим инстанцама у југословенским банкама, предузећима итд. прича о томе како је тад већ кренуло масивно отимање капитала и генерално паничење пацова да зграбе што више и запале са брода који тоне. Оно што је 5. октобром омогућено јесте да људи имају бар алтернативу у виду приватног сектора уместо да зависе од катастрофалне државне организације изграђене након Другог светског рата (додуше са позамашном архитектуром направљеном и пре). Зато и јесте све унапређено осим јавног сектора који какав год да је свакако није лошији него што је био деведесетих
Слажем се, изузетно рационалан став и један од јако ретких неострашћених текстова у јавном мњењу на ову или ону страну.Не знам колико је прикладно за ову тему, али мислим да смо већ давно скренули са главне дискусије.
Aleksa Đilas: Ukrajina kao Bosna, jednom podeljena bolje da se više ne spaja
Aleksa Đilas, sin Milovana Đilasa, rekao je u emisiji "Persona non grata" na N1 da se njegov otac još pre 30 godina plašio ukrajinskog nacionalizma i obnove ruskih ambicija. On je dodao da je Ukrajina potpuno razbijena i da se definitivno neće ujediniti, a da bi pobeda ukrajinskih snaga dovela...rs.n1info.com
Елем, овај човек се ретко појављује у јавности, али увек нешто интересантно каже.