Ma naravno gastosi nas spasavaju svake godine kao i ostatak Balkana, sve to stoji, meni je samo krivo kada bilo ko ode iz ove zemlje, nemam nista protiv ljudi vec njihovog odlaska kojim svi gubimo na duze staze. Vise volim ljude kao Vucko koji ostanu i ne odustaju od borbe za bolju zemlju.
Recimo da postoje tri vrste ljudi koji odlaze iz Srbije:
Prva grupa: Ljudi koji svoje viđenje drugih zemalja i života u njemu baziraju na kljakavim utiscima i labavim informacijama, pa odu odavde i tamo (u željenoj zemlji) se ili strašno razočaraju i vrate, ili ostanu nekako ali na jedvite jade i večito pate i ne osećaju se kao da pripadaju ni tamo, ni ovde kod kuće, jer su stalno između dva sveta
Druga grupa: Ljudi koji odu bez dovoljno (temeljnog) razmišljanja, informisanja i planiranja, ali se snađu nekako i naprave sebi neki život. I mada nisu baš uvek srećni i često im nedostaje Srbija, na kraju se ipak snađu i većinski integrišu u svoje novo okruženje i život. Drugim rečima - isplati im se rizik i nađu neki modus operandi
Treća grupa: Ljudi koji pripremljeni odlaze sa pozamašnim iskustvom, informisanošću i planiranjem u zemlju i kulturu o kojoj već znaju dosta, i tamo se snađu poprilično dobro. I mada naravno i oni nekad nalete na probleme ili muke, tamo budu zadovoljniji i uspešniji nego da su ostali u Srbiji.
E od te tri grupe ljudi, ja mogu ponekad da imam loše mišljenje o ovima iz
prve grupe. Uglavnom infantilne ili impulsivne osobe, koje srljaju u zaključke i ideje i o svojoj budućoj zemlji znaju ili ništa ili nešto iz perspektive turiste, ili preko izvezene kulture (filmovi, knjige, muzika, dokumentarci...) A perspektiva turiste je često jako jako različita od perspektive nekoga ko negde mora da živi i radi. E takvi mi na primer nekad idu na živce. A znam ih par, evo par anegdota:
Jedan građevinski inženjer koji je otišao u
Sabetu u Sibiru da tamo učestvuje u izgradnji ruskog gasnog terminala. Otišao je sav oduševljen Rusima i ubeđen da će to biti kao neka simpatična otkačena kopija Srbije i Srba. Još su bile dogovorene lepe parice od te tri višemesečne ture za godinu i po dana, ma milina jedna. Kad se vratio posle prve ture od par meseci, mi ga pitamo kako mu je tamo s Rusima a on viče ''Ma st*** breeee! st*** gora nego naši najgori probisveti!''
Otišao je posle na još dve ture i ukupno proveo oko godinu i po dana, ali samo i samo zbog dobrih para koje je dobio. Ironično, dok je taj bio u Rusiji, istovremeno sam znao drugog lika koji je u isto to vreme bio na masteru ekonomije u Nemačkoj. I isto tako, kad je odlazio, sve coolio. Nemci gospoda, Evropa to je jedan sasvim viši nivo, u Minhenu sve bre sređeno i pod konac, ako si normalan ima tamo da cvetaš. Još znao jezik i kulturu, ma milina jedna. Posle par meseci, lik naprasno otkazao master i vratio se u Srbiju jer više nije mogao da izdrži.
Mi ga pitamo zašto, on kaže ma idi bre, Nemci su ko hladni roboti, ne možeš da pričaš s njima ni o čemu. Hrana im je odvratna i dosadna. Život im se svodi na 90% ubijanje od posla i 10% ubijanja od alkohola.
Na kraju smo se zezali da još jedino preostaje da jednoj ortakovoj sestri koja je toliki
weeb da je impulsivno upisala Japanski jezik, da i ona ode i poseti Japan pa da se i ona napokon razočara i izfrustrira i odluči da večno ostane u Srbiji.
Ima tu još par individua koje su imale svoje faze opčinjenosti Amerikom (uglavnom iz izvezene kulture) pa bih im ja onda XY puta objašnjavao da mnoge od tih stvari nisu baš takve kakve se čine izdaleka, ili da neke stvari i jesu bolje, ali zato su druge mnogo gore (recimo, osamljenost i opsesija karijerom i profitom, a društveni život nepostojeći). Pa bi to dolazilo u talasima ali vremeno i isparavalo. Definitivno najekstremniji i najkomičniji primeri su bili ovaj (ex) Rusofil u Sabeti (posle se preselio u Austriju, Evropu koju je nedavno pljuvao
), ovaj što je otišao oduševljen Nemačkom a vratio se proklinjujući ih, i ova mala što se loži na Azijate ali srećom ili nesrećom, još nije stigla da dobije svoju porciju razočarenja i otrežnjenja. XD
Ali to su dakle sve primeri iz
prve grupe. Ljudi koji malo neozbiljno i impulsivno gledaju na život, na Srbiju, na inostranstvo i na stvari koje žele da rade. I takvi nekad umeju i meni da idu na živce, jer mislim da je impulsivan odlazak u drugu zemlju i samim tim trajno menjanje svog života, ali i života svih oko sebe, vrlo nepromišljeno i nezrelo. Ali, za one ljude iz kategorije
druge i
treće grupe imam razumevanja i drago mi je ako/kad se pronađu u tome. Istina je da i njima nekad nešto zamerim. Ali se onda setim da oni svake godine pomažu svoji domovinu sa
3 milijarde dolara i nakon toga, čak i ako ne moram da ih volim, bar ne mogu da ih mrzim.
To je moje mišljenje o svemu tome. Pokušao sam da izrazim to na najkraći i najsažetiji način i evo, ovako otprilike to izgleda.
