Moja majka radi za Aman možda 8 godina (ne znam tačnu godinu početka). Počela je u novootvorenoj radnji na poziciji običnog radnika. Plata mizerna, ali daj šta daš. Obim rada u toj radnji je bio ogroman, jer je uvek bilo mušterija, ali nikad nije bilo dovoljno radnika. Roba je skoro pa neprekidno stizala. Svaki nedostatak u kasi su radnici plaćali, svaku krađu su radnici takođe plaćali. A obezbeđenja naravno nema. Jednom je koleginica potrčala za nekim lopov, saplela se i razbila. Jednom je moj ćale, dok je čekao majku da završi smenu, pojurio nekog lopova. Da li su radnici ikada obeštećeni i/ili nagrađeni? Ne, ako je to ukradeno, oni su plaćali taj nedostatak. Majka sa jakom prehladom ili jakim gripom nije imala pravo na bolovanje. Jedino bolovanje koje je za sve ove godine uzela, i to jer je morala, jeste kada se zarazila koronom - a ni tada nije bilo sve kako treba rešeno. Ona je napredovala u zamenike i vođe smene, da bi joj u jednom trenutku bilo ponuđeno da preuzme radnju - što je ona odbila jer ne dobija nikakve benefite od toga, malo povećanje plate, a mnogo više posla i obaveza. Onda je došao vlasnik Amana lično u njenu radnju, da sa njom razgovara, ona je opet odbila, a on onako rekao "pa dobro, ako ne želite, ne morate, ali ako firmi bude potrebno, moraćete". Nedugo nakon toga su je premestili u drugu radnju, srećom ne toliko daleko. Onda se desila nekakva rekonstrukcija u firmi, otpušten veliki broj radnika, povećane su plate preostalima - i to za onoliko koliko je otpuštenih radnika u toj radnji bilo, podeljeno na broj preostalih. I šta je dobijeno? Mnogo više posla za malo povećanje. Nakon nekog vremena, majka dobija poziv da mora da preuzme neku radnju. Nema želi li, nego mora. I tu se desi preokret, pa da na kraju nije preuzela. Ali džaba, ubrzo nakon toga mora da preuzme neku drugu radnju. I eto je sada u toj novoj radnji, sa malim povećanjem plate i mnogo više posla.
Za sve ove godine je toliko puta bila na ivici da da otkaz, jer psihički i fizički nije mogla da izdrži - ne krivicom kolega u radnji, nego krivicom firme koja vrši ogroman pritisak na njih. Ali zbog finansijske situacije u porodici, jednostavno nije mogla to da učini.
Molim te, ne upoređuj Aman sa Lidlom, nemoj ni pričati da je Aman dobar poslodavac. Nije. A nije nijedna trgovina u Srbiji, oduvek je važilo (i još uvek važi) da je trgovina u Srbiji jedan od najnapornijih i najgore plaćenih (u odnosu na obim posla) poslova u Srbiji. Lidl je u tom pogledu malo drugačiji, u smislu da se zna koliko se radi i da si za to plaćen. Ali se tu radi isto jako puno i odgovorno.
I nijedna trgovina na svetu nije laka i nije to ekskluzivno za Srbiju. Samo se negde to bolje plaća, ali je rad uvek naporan.