Svi problemi srba proizilaze iz manjka obrazovanja. Sa manjim obrazovanjem ne može čovek da posmatra širi kontekst. Svaki srbin bi švajcarski standard, ali bi da proda glas za par kg brašna. On bi elektronsku upravu, ali bi i da ugura šuraka u opštinu preko veze. On bi građansko društvo, ali da budu svi srbi, i niko peder. On bi KiM da bude srpsko, ali da nema albanaca. On bi EU, ali ne da poštuje pravila igre, nego neku lovu da izkamči. On bi šatro demokratiju, ali "treba srbinu čvrsta ruka".
To je isto kao kad roditelji vole svoju decu, ali ne vode ih kod zubara. Srećnija bi situacija bila da ih manje vole rečima, ali da više rade sa njima. Tako i sa ovim sendvičarskim glasovima, ako je većinsko stanovništvo spremno da ide u autobus za sendvič i soma kinti, da menja državljanstvo za 20-30e, onda je upitno da li je takvo stanovništvo zaslužilo više od onoga što trenutno ima kao državu.
Prosto, ne može vučić da otvori fabriku čipova ako zaposleni na birou jedva znaju da čitaju. Kablovi brate, i to je maks. I deluje da se najviše nerviraju oko toga ljudi koji mogu sasvim pristojno da žive u Srbiji, a da oni koji ispadaju slepci (da, za mene su ljudi koji za hiljadu dinara prodaju glas slepci), njima je to skroz ok.