Велики проблем по мени прави цела та идеја о "мултинационалности" у оквиру једне државе-нације а то је последица првенствено академика који су направили интелектуални хаос. Људи поистовећују "националност" са апсолутно сваким колективним идентитетом а она то није.
Националност је много дубља и подразумева неке од трајних и јединствених фактора (јединствен језик, историју, писмо, специфичну културу итд.). Војводина то нема. Војводина је регија која је историјски била део Аустроугарске са великим процентом Срба. То је то. Мађар са севера Војводине има више заједничког са Мађаром из Мађарске него са Србином из Срема. Не постоји никакав војвођански национални идентитет, не постоји војвођански језик, војвођанско писмо нити икакав специфични идентитет који не постоји нпр. у Славонији осим регионалне аутономије која је наметнута у оквиру Југославије али никад није заживела ван политичког центра у Новом Саду.
То сепаратисање појединих политичара из Војводине није ништа ни паметно ни напредно, то је класична феудализација друштва и цепање нације на мале феуде где би они могли да владају као феудални властелини.
Ђукановић је то себи успео. Ни Црна Гора није имала испуњене све критеријуме нације због чега и јесте сад у толикој кризи идентитета и политике.
Мора се стати на врат тој идеји да је цепање нације и идентитета нашег народа нешто "прогресивно" јер није, потпуно је регресивно враћање у феудализам које не потиче из искрене жеље за унапређењем живота људи већ властољубља појединих интересних група. Могућа је (и пожељна) економска децентрализација и без икаквог измишљања нових нација. То је само тактика "завади па владај" на коју више не треба да наседамо.
Што се мене тиче ако озбиљно одлуче да тако нешто уведу требало би масивно бојкотовати попис док не измене закон.