Bez laži i prevare, samo činjenice, hronološki se dešava sve ovako:
2018. godine je savetnik Popovića u Vladi Ane Brnabić. Ne postoji nijedan podatak o bilo kakvom njegovom opozicionom delovanju, kritici vlasti... bilo šta.
2019. godine je više od 100 profesora BG univerziteta podržalo svojim potpisom žalbu u slučaju doktorata Siniše Malog. Samo jedan profesor sa FON-a je potpisao: redovni profesor katedre za elektronsko poslovanje Božidar Radenković. Obradović nije potpisao. Tako da, Obradović ne da nije bio prvi nego nije bio ni u prvih sto.
2020. godine se Obradović uključuje u sve nakon što je slučaj praktično već bio gotov.
2021. godina, januar: Savet za borbu protiv korupcije uputio je kabinetu premijerke Ane Brnabić Odluku o imenovanju pet novih članova Saveta, između ostalog i Obradovića, ali taj predlog nije prihvaćen. Odbijeni su jer su kritikovali vlast. Obradovićeva jedina kritika vlasti koja može da se pronađe je oko Siniše Malog, a i tu se priključio partizanima 1945. godine.
2021. godina, mart: Aktivira se odjednom na tviteru posle 8 godina (ili je obrisao sve što je pisao u međuvremenu). Od 2013. do 2021. nije imao potrebu da izrazi javno svoje nezadovoljstvo protiv vlasti na ovoj društvenoj mreži, ali tada, dva mesec nakon što je odbijen da ponovo ispija kafice sa Brnabićevom, postaje ljuti opozicionar.
Pogledajte prilog 181446
2021. godina, period posle marta: Odjednom postaje ljuti opozicionar, tvituje svašta protiv vlasti, počinje da gostuje na Novoj i sličnim medijima.
2022. godina: Nalazi se na listama Ujedinjeni za pobedu Srbije i Ujedinjeni za pobedu Beograda. Postaje poslanik i odbornik. Navodno je nestranački kandidat, ali je u međuvremenu postao član Stranke slobode i pravde.
2023. godina: Buć, eto njega za dve godine opozicionog delovanja i to ne nekog izraženog odmah kao kandidata za gradonačelnika.