Naravno da su i pre I sv rata neke drzave bile suverene.
Npr Bugarska, Italija, Rumnnija, Srbija (od 1903....
Poluznanje se obicno sakriva iza nadmenog tona.
Malo sutra. Italija jeste, pošto je postala, po ujedinjenju, jedna od 6 velikih sila (to je ono, kad kažu da su novinari 'sedma sila'). Srbija, Bugarska... su bile tzv. 'male sile' i 'koncert' 6 velikih sila je uvek mogao da, dogovorom iza zatvorenih vrata, prekrati njihovu formalnu nezavisnost i suverenost (kao što im je nezavisnost i dao). One ne bi imale pravo glasa. Kada je, posle vek postojanja, taj sistem pukao, raspala se i Evropa - izbio je Prvi svetski rat.
Kad u krajnjoj instanci ne odlučuješ o svojoj sudbini, onda nisi u potpunosti suveren. U postojećem međunarodnom sistemu, samo su članice Saveta bezbednosti UN potpuno suverene; one jedino mogu da blokiraju bilo kakvu akciju protiv njih samih. Nemačka, Indija... ne mogu. Mogli bismo reći i da su npr. nuklearne sile defakto u potpunosti suverene, mada im međunarodno pravo to ne garantuje.
Jedina potpuno suverena naša država je bila Kraljevina SHS (Jugoslavija), jer su u poretku Društva naroda sve zemlje bile ravnopravne (Savet Lige je glasao konsenzusom, tako da su svi koji se tu nađu imali pravo veta). I taj sistem je definitivno sahranjen na Minhenskoj konferenciji, kada su se velike sile vratile na staro, žrtvujući suverenost Čehoslovačke. Takva 'vraćanja na staro', ili čak na Srednji vek se često dešavaju i u novije vreme (1999, 2003. Irak, 2022. Ukrajina), ali uvek po 'pravu jačeg'.
Ovo treba da se uči u srednjoj školi, ali se ne uči - da bi vas ložili na gluposti: da će neko da vas pita kako će svet da izgleda. Oće, prekosutra: glas jednog promila svetskog stanovništva ima da se čuje, preko mora i okeana.
