Svet ubrzava hod ka totalnoj kontroli slobodnog protoka informacija. Uvode se zakonske mere koje omogućuju kažnjavanje nezavisnih medija i izvora infomacija, pa čak i Internet provajdera koji postaju odgovorni za sadržaj koji samo prenose. Dakle ako neko i bude pisao istinu koja zvanično nije podobna, naprimer ako se skloni u drugu zemlju pa piše odatle, provajder će kod sebe morati da blokira prenos takvih informacija. Ako to ne učini odgovorno lice provajdera podleže krivičnoj odgovornosti, pa može biti uhapšeno ako pređe granicu neke zemlje gde takav zakon važi (recimo "Online Safety Bill" u Velikoj Britaniji). Tj ne pomaže ako je provajder u drugoj državi, gde važe drugi zakoni, sem ako ne želi trajnu međunarodnu potrenicu da mu visi nad glavom kad god putuje u inostranstvo. Tako se obruč kontrole naroda još više steže jer se odgovornost za zabranjenu reč sa stvaraoca ili konzumenta proširuje i na samu telekomunikacionu infrastrukturu, tj čak i na samu mogućnost da nepožljna informacija uopšte bude preneta, ako se neko negde i usudi da je napiše.
Ovo je još u začetku, ali ako ljudi ubrzo i masovno ne postanu svesni strahovitih posledica ovako totalitarne cenzure po sve, bilo gde da žive, povratak u bilo kakav normalan svet će biti daleko teži nego što to nama sada možda izgleda, čak i pri ovakvo niskom stepenu slobode. Ostaće samo da iza zatvorenih vrata probranim prijateljima pričamo o "dobrim starim vremenima".