Зато питам колико дуго још Србија као раком оболели пацијент има живота. Којом брзином метастазирамо. Питање је да ли може и да се спаси или је већ касно.
Док се боримо да на изгубимо Косово које је већ изгубљено не видимо да губимо остатак Србије. Скреће нам се пажња.
Za razliku od žene koju sam pominjao, a koja stari, i neke stvari ne može više da promeni, sa državama je drugačije.
Potrebno je samo nekoliko stvari da se opšta klima u državi promeni, i da se podignu standardi, kao što obrnuto važi. Ako sistem samo malo krene da radi, on budi svest kod naroda da ima smisla i prijaviti korupciju/krađu/kriminal, i osećaj da može pravda da pobedi.
Primera radi, 2012. kada je Dačić postao premijer, a vlast formirao sa SNS, tad je SNS osvojio 24% glasova. AV je bio PPV ako se sećaš. Hapšenje Miškovića, i svega što je ikad kročilo u DS ga je vinulo na sledećim izborima sa 24% na 48%
, dakle duplo, sa malo nekih sitnih poteza, a znamo da je sve to bio sportski ribolov, uhapšeni pa pušteni svi.
Zato što je stvorio klimu, osećaj da se nešto menja, i narod dobio dozu optimizma. Dakle moguće je sve, kao što je moguće da se ide unazad, moguće i unapred.
Ako uporediš sa situacijom pred peti oktobar, kada je situacija bila daleko gora nego sad, nakon petog oktobra je sve buknulo, krenulo da cveta, i to do trenutka kad je ubijen Đinđić. Nađi bilo koji statistički podatak koji god da ti padne napamet, da ti ne dajem ja, videćeš da su performanse tad bile daleko bolje nego pre, ili kasnije. Nakon ubistva Đinđića sav taj entuzijazam je nestao, očekivano, i tavorimo do danas, malo po malo spuštajući kriterijume.
Dakle sve može da se okrene za 6 meseci. Brojni su primeri i u svetu i kod nas, u oba smera. Prvu priliku za promenu imamo smenom ove vlasti. Bez emocija odabereš nekog ko je kontra, nije idealan al nije golf 6 pa ga voziš dok se ne stvori prilika za bolje, i sve tako.
