За колико година губимо државу овим темпом?
Ni žena ne prestaje da bude žena kad se proku*va, obrisi ostaju, figura lice, nakit, samo izgubi suštinu.
Živimo u zemlji gde imamo definisanu granicu samo sa teritorijom koju smatramo svojom, ostale su mahom upitne. U zemlji gde desetine hiljada ljudi svakodnevno ulazi izlazi, toliko slobodno da su organizovani u formacije, predvođeni nekim afganistanskim generalom na jednoj strani, sa automatima svakodnevno vode borbe, a mi smo zadovoljni što ne pucaju na nas.
U zemlji gde drogu radi država, čak i kad je uhvatiš na delu, dođe maks do optužnice, a ako uzbunjivač prijavi korupciju - hapsimo uzbunjivača. Zemlji gde visoki funkcioner bez blama izjavi da u Srbiji ako imaš para ne možeš da odgovaraš ni za šta, a drugi se rasplače jer zna da se nikad neće rešiti političko ubistvo njemu bliskog prijatelja.
U zemlji gde te zazidaju ako na radiju pričaš slučajno protiv lokalnog šerifa, narod dođe da pljuje čoveka u crnini, koji je tek sahranio dete. Gde pod pretnjom otkazom ženu nateraju da nosi kamenje sa jednog mesta na drugo, pa vraća nazad, zato što joj je muž u sindikatu, a drugoj izbace decu iz vrtića jer je muž lajkovao opozicioni status.
Forma države je tu, suštine odavno nema.