Trolejbus 6, iz prve nabavke ziu, 1980/81.
Kasnije je izggoreo i 1991.zamenjen novim, iz serije g.
Ti prvi se nisu proslavili, poprilično ih je stradalo u prvih nekoliko godina, a među njima i čuveni 1, koji je podignut iz pepela, sa klocni, negde 1997/98. gde je ko zna koliko ležao.
Satrlo ih je otvaranje Banjice. Jako teško su podnosili brdo zbog slabog motora i sistema otpornika pa su učeatali požari. Kasnije, 1985.stiže nova serija, sa jačim motorom i sistemom upravljanja otpornicima . Do dolaska onih iz 1989. onni su radili Banjicu, a nakon poslednje isporuke 1991.i 1992, najstariji su radili samo preko Slavije i eventualno 28, srednji i jedno i drugo, a najnoviji samo Banjicu.
Dva mesta su bila posebno kritična - stanica kod Londona ka Takovskoj i uzbrdica iznad Partizanovog stadiona.
Kod Londona je, zavisno od okolnosti - puno vozila na stajalištu, prestrojavanje, semafor, često pod punim opterećenjem, moralo nekoliko puta da se uzastopno krene ili drži na manevarskoj i prvoj poziciji (kao na kvačilu). To bi izazivalo ogromnu temperaturu u sanduku otpornika ispod poda iza prednjeg desnog točka, i često požare koji su se završavali totalkom. Sličan problem javljao se i nizbrdo, gde elektromagnetno kočenje nije bilo doraslo dugom spustu od D. Mišovića do stadiona, ili nizbrdo, opet kod Londona.
Ko se više vozio njima, može se setiti karakterističnog mirisa otpornika kad se posle dva tri uzastopna polaska, pregreju.
Ali zato, poslednje serije, kretale su i prepunjene uzbrdo kao rakete, bez ikakvog napora i zadrške.