„BLIC“ ISTRAŽUJE: Da li se zaustavljaju investicije u Beogradu
Šest mostova od „Grada na vodi“
Autor: Ivan Mrđen | 20.04.2009. - 11:16
Razvoj grada, oslobađanje šest kilometara desne obale Dunava, investicioni zamajac, upošljavanje građevinarstva i prateće industrije naredne dve decenije, nova radna mesta, više od dva miliona novog poslovnog i stambenog prostora, solidno popunjena gradska kasa… Nasuprot ovome stoji populistička galama protiv “mafije” i “tajkuna”, crna ekološka rupa uz deo obale najbliži centru grada, manjak sredstava za rešavanje nasleđenih komunalnih problema…
U tom kontekstu treba posmatrati i sve što se u poslednje vreme događa oko “Luke Beograd”. Nakon iznošenja optužbi Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, Vlada treba da se izjasni i da pošalje jasan signal ulagačima. Takođe, gradska vlast treba da izađe sa vizijom Beograda koja se definiše izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana i da se odluči da li želi investicije ili će podleći populizmu.
Gup za preseljenje
Predsednik Anketnog odbora formiranog u Skupštini grada za „Luku Beograd“ Dejan Ranđić izjavio je uoči praznika da će od nadležnih gradskih službi zvanično tražiti svu dokumentaciju vezanu za taj slučaj, uz napomenu da „Luka Beograd“ koristi zemljište koje je „od vitalnog značaja za grad“ i da će potencijalno rešavanje spora između Grada i ove kompanije „omogućiti investicije i razvoj grada“.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je tom prilikom da Gradska uprava čeka odluku Okružnog suda kako bi zauzela stav o daljim pregovorima sa sadašnjim vlasnicima „Luke Beograd“.
- Ako je sudska presuda konačna u našu korist, onda nikakvih pregovora nema i sve pripada Beograđanima. Ako nije, svaka odgovorna kompanija, ukoliko želi nešto da gradi, treba deo da da svom gradu i to je osnov za razgovore koje smo počeli i za memorandum koji smo potpisali, naglasio je Đilas.
Gradonačelnik je naveo da je „bez obzira na presudu, potrebno sarađivati sa investitorima“. Kako on kaže, na tom mestu, dva kilometra od centra Beograda, logično je da bude stambeno - poslovni centar, a da industriju, luku, fabriku boja i lakova, treba izmestiti na drugu prikladniju lokaciju.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, obavestila je pre desetak dana predsednika Srbije i premijera da „ima saznanja“ da je u pripremi sporazum o promeni namene zemljišta „Luke Beograd“ i da bi „izmeštanje dovelo do velikih finasijskih obaveza na teret poreskih obveznika, a u korist privatnih vlasnika“.
Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić negirao je tvrdnje da je lokacija za izmeštanje „Luke Beograd“ utvrđena nakon prodaje tog preduzeća 2005. godine i naglasio da je to učinjeno dve godine ranije Generalnim urbanističkim planom Beograda.
- Poštujem Savet za borbu protiv korupcije, ali očigledno je da nisu bili dobro obavešteni. Još 2003. godine pronađena je lokacija za izmeštanje „Luke Beograd“, na drugu obalu Dunava u zoni Krnjače, istakao je Bobić.
Mali prihod od luke
U međuvremenu je i „Luka Beograd“ saopštila da je prekinula pregovore sa Gradom Beogradom, te da će „u sudskom postupku dokazivati pravo korišćenja nad 75 hektara zemljišta nizvodno od Pančevackog mosta, čiji je luka od osnivanja bila korisnik“.
Predsednica „Luke Beograd“ Ivana Veselinović na konferenciji za novinare je navela da za razliku od 75 hektara zemljišta koje je sporno, Luka ima i pravo korišćenja zemljišta od 96 hektara, na delu od dorćolske toplane do Pančevačkog mosta, koje nije sporno i da na tom prostoru Luka planira izgradnju komercijalno - stambenog naselja „Grad na vodi“, po projektu arhitekte Danijela Libeskinda.
- Mi se ne ustručavamo da kažemo da smo, kupujući preduzeće koje se bavi lučkom, skladišnom i ostalom delatnošću, kupili objekte i imovinu i sva prava koja to preduzeće ima, uključujući i pravo korišćenja zemljišta koje pripada „Luci Beograd“. Grad daje završnu reč: da li će se graditi „Grad na vodi“ ili će se, u skladu sa zahtevima lučkih poslova, proširivati kapaciteti Luke Beograd.“ Beograd sada ima luku u centru grada, ekološku crnu rupu od koje Grad ostvaruje neznatne prihode, a postoji mogućnost da se kroz promene namena zemljišta na zakonit način ostvari priliv u budžet od oko 800 miliona evra, kažu u „Luci Beograd“.
Ovaj iznos je, poređenja radi, ravan šestostrukom iznosu sredstava potrebnih za izgradnju mosta preko Ade. Tim sredstvima bi Beograd rešio probleme i realizovao velike infrastrukturne projekte.
Najskuplja na balkanu
U čitavoj halabuci posle objavljivanja saopštenja Verice Barać ostalo je u drugom planu upravo to da „Luka Beograd“, ako bi došlo do promene Generalnog urbanističkog plana, tek treba da plati naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i to po znatno višoj ceni nego što je cena nakdada koje su već uračunate u krajnju cenu zemljišta koje Grad nudi u zakup na licitacijama.
Poređenja radi, „Delta Real Estate“ je za „Delta siti“ platila 156 evra po izgrađenom kvadratu, MPC za lokaciju na Autokomandi 290 evra po kvadratu budućih objekata, a kompanija „Engel“ za izuzetno atraktivnu lokaciju „Marina Dorćol“ 305 evra po kvadratu. Toliko bi u najboljem slučaju dobio grad i za zemljište na kojem sada pravo korišćenja ima „Luka Beograd“, s tim što bi onda zaista na teret poreskih obveznika padali i troškovi preseljenja luke i naknada sadašnjim vlasnicima za „ponovo osvojene“ objekte.
S druge strane, „Luka Beograd“ za „Grad na vodi“ treba da plati prosečnu naknadu za zemljište od 380 evra po kvadratu (419 za komercijalni, a 314 za stambeni), što za 2,2 miliona kvadrata planiranog poslovnog i stambenog prostora iznosi 792 miliona evra.
Podsećanja radi, Luka Beograd je privatizovana 1998. godine po starom zakonu, a 2005. godine novi vlasnici su kupili Luku za 50 miliona evra i do danas su, kako tvrde, uložili još toliko. Ako se tome doda 800 miliona evra gradske takse i još 100 miliona evra za privođenje zemljišta budućoj nameni, to ukupno iznosi oko milijardu evra, što je najskuplje plaćena građevinska lokacija na Balkanu.
„Najgora opcija“
Ivana Veselinović kaže da je kupovinom preduzeća „Luka Beograd“ kupljeno i pravo tog preduzeća da menja i proširuje svoju delatnost na prostoru na kome ima pravo korišćenja.
- Najgora opcija bila bi da se pod pritiskom odloži donošenje neophodnih političkih, urbanističkih i ekonomskih odluka. Još gore bi bilo da se u narednih deset godina iscrpljujemo u sudskim sporovima,kaže predsednica „Luke Beograd“.
U skladu sa planom EU
Arhitekta Đorđe Bobić smatra da je za glavni grad izuzetno važno da se „Luka Beograd“, koja uglavnom sada služi kao magacinski prostor, izmesti iz centra grada, što je u skladu sa uređivanjem celog područja od toplane na Dorćolu do Ade Huje, kao i da je to „u skladu sa Master planom EU za reku Dunav“.
Anketni odbor
Odbornici Skupstine Beograda formirali su u prošli ponedeljak Anketni odbor, čiji je zadatak da ispita činjenice u vezi sa zemljištem koje koristi „Luka Beograd“ i odnosa gradskih vlasti u tom slučaju. Po dva člana imaju Srpska radikalna stranka i koalicija „Za evropski Beograd“, a po jednog LDP, Socijalistička partija Srbije i Demokratska stranka Srbije.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=89003
I u ovom članku niko ne pominje tender. Hajde da objasnim kako bi trebalo da izgleda normalna, zakonska procedura.
Grad odluči da izmesti luku i da preimenuje zemljište u gradsko građevinsko. Raspiše tender.
Prvi ponuđač, Luka Beograd, nudi toliko i toliko novca i projekat Dnijela Libeskinda
Drugi ponuđač, neki fond sa nekog ostrva, biva diskvalifikovan jer ne može da dokaže poreklo novca.
Treći ponuđač nudi, toliko i toliko novca i projekat Zahe Hadida
-II- i projekat Normana Fostera
-II- i projekat Santjaga Kalatrave
nama idu bale na usta dok pregledamo 3D rendere projekata i raspravljamo o tome ko nudi više novca i bolje rešenje.
Šta se sada pokušava: domaći tajkun koji je kupio luku tripuje da je zemljište njegova dedovina i da ne treba grad, mediji i neki saveti za borbu protiv korupcije da ga smaraju jer on želi da uloži novac u grad i da zaposli mnogo ljudi. :/
btw. ovo smrdi na plaćen članak
