Ko je kompaniji MPC propertis poklonio pet hektara zemljišta u ekstra zoni
Grandiozni šoping centar na ruševinama bivšeg CK
Autor: M. N. Stevanović
Beograd - Iako izvršni direktor MPC propertis Robert Švajcer tvrdi da je poslovni centar Ušće izgrađen po zakonu, činjenica je da su ne samo nedorečenosti propisa omogućile toj kompaniji da besplatno dobije pet hektara zemljišta u ekstra zoni, nego su i (namerno ili ne) neprecizan kupoprodajni ugovor kao i odluke gradskih i republičkih vlasti, otvorile put za realizaciju tog posla.
Činjenica je, takođe, da je Savezna vlada u januaru 2002. godine, posle raspisanog javnog konkursa, donela odluku da firmi Juropien konstrakšn Petra Matića proda zgradu bivšeg Centralnog komiteta SK. U ugovoru koji je tom prilikom sačinjen, navodi se da novi vlasnik ima pravo korišćenja zemljišta ispod objekta koji zauzima 860 kvadrata na parceli 2338, kao i prilaze zgradi i podzemnim garažama, koje zauzimaju nešto više od 17 ari a smeštene su na susednoj, spornoj, parceli 2337 površine oko pet hektara. U tom ugovoru nije precizirano da su garaže podzemne, da je zemljište iznad njih planskim dokumentima grada definisano kao javna zelena površina, niti je navedeno da kupac polaže pravo korišćenja na obe parcele.
Spekuliše se da je bivši savezni ministar unutrašnjih poslova (kasnije predsednik republičke vlade) Zoran Živković, kao član ad hok formirane komisije uticao da se taj posao izmesti iz delatnosti Savezne direkcije za imovinu, i da se prebaci u nadležnost Savezne vlade.
- Odluku o prodaji bivše zgrade CK nije donela komisija, nego Savezna vlada na osnovu mišljenja Administrativnog odbora. Koliko se sećam, u ugovoru je jasno navedeno da se prodaje ruševina zgrade sa prilaznim zemljištem, koje ni u kom slučaju ne može da bude veće od 50 ari, i nije jasno zašto je uprava grada Beograda pogrešno protumačila taj ugovor, niti kako je površina koju koristi MPC dostigla pet hekatara. Interesantno je i to da je promena Generalnog urbanističkog plana, kojom je
MPC-u omogućena gradnja i pravo korišćenja ove parcele, izvršena 2004, iako se investitor kao korisnik parcela uknjižio tek u julu 2007. godine - rekao je za Danas Živković i dodao da su na tu uknjižbu saglasnost dali i Republička direkcija za imovinu i javni pravobranilac.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija objašnjava za Danas da je već
postala praksa da neki investitori uoče pogodan prostor, zatim raspišu konkurs i pozovu arhitekte da predlože idejno rešenje za izgradnju poslovnog ili trgovinskog centra, a onda taj projekat predaju gradskim vlastima u formi inicijative za promenu namene te lokacije.
- Ako je reč o firmama koje imaju dobru „prohodnost“, gotovo po automatizmu izvrši se promena GUP-a, uz obrazloženje da je investitor to platio. Tako se bez licitacije dolazi u posed zemljišta za gradnju. Slična situacija bila je i sa lokacijom na Autokomandi, kao i sa Univerzitetskim naseljem a i u slučaju poslovnog centra Ušće. Čak i da je Savezna vlada ugovorom dodelila MPC-u pravo korišćenja zemljišta iznad garaža, to je nezakonito, jer je reč o parku, i gradske vlasti to nisu mogle da koriste kao osnov za promenu GUP-a, niti da ustupe to zemljište u ekstra zoni bez javne licitacije, i bez nadoknade, što je suština ove zloupotrebe - kaže za Danas Mahmud Bušatlija, konslutant za ulaganja i naglašava da je gradska kasa zbog tog poteza oštećena za 40 do 50 miliona evra.
Radikali traže anketni odbor za Ušće
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je juče da će zatražiti formiranje anketnog odbora za utvrđivanje činjenica vezanih za poslovno-tržni centar Ušće. „Uz učešće tadašnje vlasti SRJ i Republike Srbije i grada Beograda omogućena je nezakonita izgradnja 117.000 kvadratnih metara, a planira se izgradnja još jedne zgrade“, rekao je Todorović novinarima u Domu Narodne skupštine. Prema njegovim rečima, SRS je još aprila 2008. godine počeo da na osnovu Zakona o dostupnosti informacija traži dokumenta o tome „kako i na koji način je izgrađen poslovni centar Ušće, koje su sve malverzacije i ko je sve umešan u taj posao. Beta
Of šor kompanije zatiru tragove
Neposredno pre početka gradnje poslovnog centra Ušće, 2006. godine investitor Juropien konstrakšn je u posao uveo londonsku of šor kompaniju Internešenel trejding partners, a stručnjaci tvrde da to nije učinjeno da bi se izbeglo plaćanje poreza, već da bi se prikrili novčani tokovi.
„Iako se u razvijenom svetu učešće of šor kompanija meri promilima, u Srbiji se više od 80 odsto poslova odvija preko tih firmi. Ukoliko bi se poštovao zakon, nijedna od tih firmi ne bi mogla da učestvuje ni u privatizacionim niti drugim tenderima koje raspisuje država, jer ne može da prikaže bonitet niti reference. Ali u praksi, to se toleriše - kaže Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.
Izvor
anas
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija...na_rusevinama_bivseg_ck.4.html?news_id=158842