Preminuo glumac Žan Pol Belmondo
Glumac Žan Pol Belmondo preminuo je u 88. godini, prenose francuski mediji.
Smrt francuskog glumca potvrdio je njegov advokat Mišel Godes za agenciju Frans pres.
„Već neko vreme se nije osećao dobro. Otišao je tiho", rekao je Godes.
Belmondo je bio jedan od najistaknutijih glumaca francuskog novog talasa, a proslavio se ulogom u filmu Do poslednjeg daha reditelja Žana Lika Godara iz 1960. godine.
Kasnije je napustio industriju umetničkih filmova i postao visoko pozicionirani glumac u komercijalnim filmova u Francuskoj.
Najviše se pojavljivao u komedijama i dramama.
Zbog načina na koji je igrao, kritičari su ga prozvali francuskim Džejmsom Dinom.
Žan-Pol Belmondo rođen je u predgrađu Pariza 9. aprila 1933. godine, kao sin vajara Pola Belmonda, čije statue krase mnoge parkove u glavnom gradu Francuske.
Umetnička atmosfera u kojoj je odrastao u velikoj meri je uticala na budućeg glumca.
Nije bio dobar đak, pa se okrenuo boksu.
U kratkoj bokserskoj karijeri, pobedio je u 15 od 23 meča, pre nego što je odustao od ovog sporta da bi se posvetio glumi.
Belmondo je prvu glavnu ulogu odigrao u kultnom filmu Žan-Lik Godara „Do poslednjeg daha"
Kvrgavi nos, po kojem je bio prepoznatljiv, ostao mu je kao uspomena na burnu mladost - međutim, bila je to uspomena na tuču u školskom dvorištu, a ne u ringu.
Glumačke dane započeo je na pozornicama provincijskih pozorišta.
Proboj u svet filma omogućila mu je uloga Lasla u filmu Marsela Karnea Mladi grešnici (Les Tricheurs) iz 1958. godine.
To mu je donelo prvu glavnu ulogu, i to u Godarovom filmu Do poslednjeg daha.
Jedan kritičar ga je opisao kao „očaravajuće ružnog čoveka".
Imidž koji je gradio doneo mu je uloge u nekoliko akcionih filmova, kao što su Zarobljeni strahom (Les Distractions) i Lettere di una novizia.
Odlučan da se ne podređuje stereotipima, Belmondo se prihvatao i zahtevnijih uloga kao što je intelektualac-idealista u filmu Dve žene (La Ciocara)Vitorija de Sike iz 1961. i mladog seoskog sveštenika u filmu Filipa de Broke Kartuš (Cartouche) godinu dana kasnije.
Ostvario se i u žanru komedije, na primer, u Godarovom filmu Žena je žena (Une Femme est une Femme) i de Brokinom Čoveku iz Rija (L'Homme de Rio), gde igra nepogrešivog tajnog agenta.
Do sredine šezdesetih, potpuno se prebacio na komercijalni film i osnovao produkcijsku kuću Serito.
Čak je i izvodio sopstvene vratolomije u filmovima kao što je Les Tribulations d'Un Chinois en Chine, ali je odustao od ove prakse posle povrede tokom snimanja filma Velika pljačka 1985.
Zajedno sa Alenom Delonom, još jednom velikom zvezdom francuske kinematografije, igrao je u filmu Borsalino iz 1970.
Iako su ga često tražili za akcione filmove, Belmondo se sam odmakao od tog žanra tvrdeći da ne želi da bude da „leteći deka francuske kinematografije".
Posle skoro 30 godina pauze, vratio se na scenu 1987. i do kraja karijere se bavio i pozorištem i filmom.
Dve godine kasnije osvojio je nagradu Cezar, francusku verziju Oskara, za ulogu u filmu Putopis razmaženog deteta.
Godine 1995, Belmondo je igrao i u filmskoj adaptaciji romana Jadnici Viktora Igoa.
Belmondo se od prve supruge Eloi razveo 1965.
Njegov drugi brak, sa Konstantinom, takođe je završio razvodom.
Kasnije je imao duge veze sa glumicama Ursulom Andres i Laurom Antoneli.
Bioskopsku publiku privlačio je šarmom, a američki magazin Empajer svrstao ga je mešu 100 najseksepilnijih zvezda u istoriji filma.
izvor:
BBC
Zbog njega smo Rastko i ja počeli da treniramo skok u dalj u Zvezdi.
