Zbogom, Vlasto – oproštaj od legende glume na Novom groblju
Glumac Vlasta Velisavljević sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana, a porodica, prijatelji i kolege poslednji pozdrav glumačkoj legendi uputili su ispred kapele na Novom groblju. Kovčeg je, nakon opela i govora Irfana Mensura u ime kolega, položen uz kompoziciju "Hristos voskrese".
Brojne kolege i prijatelji okupili su se danas i pre opela zakazanog za 14.30 sati pred kapelom na Novom groblju da bi odali poslednju počast legendi domaćeg glumišta Vlasti Velisavljeviću i izjavili saučešće njegovoj supruzi Nadi. Među njima su glumci Branko Cvejić, Branka Petrić, Rada Đuričin, Tihomir Stanić, Vojislav Voja Brajović i Milica Mihajlović, Dragan Petrović Pele, Dragan Mićanović, Goran Sultanović, Radovan Miljanić, Branislav Zeremski, Slobodan Boda Ninković, Vesna Stanojević, Milan Marić, pozorišni reditelji Jagoš Marković. Ljubiša Ristić, Tatjana Mandić Rigonat, Dimitrije Jovanović, upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković, upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić, filmski reditelj Balša Đogo, košarkaška legenda Zoran Moka Slavnić…
Nakon opela u kapeli, povorka se uputila ka Aleji zaslužnih građana, gde se okupljenima obratio glumac Irfan Mensur.
– Imam tremu, jer moram da ti mahnem zauvek. Hteo sam da održim prigodni govori, ali kada sam video šta su o tebi napisali Branka Petrić i Tanja Rigonat, odustao. sam. Lane, Voja, Toni, Dimitrije zvani Mića, ja, pa i ovi balavci od Leke do Glogija primili smo te u naše društvo, iako si bio najmlađi. Bitno je da si se dobro osećao sa nama. A sad ćeš da se družiš sa Glogijem, Žućom i Nikolom Simićem i reci mu, molim te, da je recept protiv opadanja kose koji je dao Voji i meni odličan… Zahvali mu u naše ime. Ceo život Vlaste Velisavljevića je jedna velika anegdota – kazao je Irfan Mensur, opraštajući se nad odrom od Vlaste Velisavljevića u ime kolega.
Dodao je kako bi do jutra mogao da priča anegdotama vezanim za Vlastu, čiji je deo bio ili o kojima je samo slušao, a onda i ispričao jednu:
– Odjednom je usred predstave Vlasta pao u nesvest. Panika, zove se Hitna pomoć, mi se svi okupili oko njega, sa pitanjem šta ti je. A on leži i vraćajući se sebi kaže: “Nije mi ništa, držim dijetu. Hoću da budem lep kao vi. Svi svi ste napravili karijere na lepoti, a ja na talentu!” Eto, kakav je čovek bio Vlasta.
Prisetio se Mensur i kako su jednom, u gluvo doba noći sedeli u pozorištu Toni Laurenčić, on i Vlasta, kad im Velisavljević iznebuha predloži da idu na more, jer em nemaju predstave nekoliko dana, em kreće proleće, a on sa suprugom Nadom na Pelješcu ima kamp kućicu.
– Sedamo u kola i krećemo na more, a on insistira da idemo preko Romanije. Dolazimo na Romaniju, kad ona puna netaknutog snega. Ugledamo neku kućicu, on mi naredi da zaustavim kola, izađe, ode do nje, i vrati se s kesom. Na pitanje šta je to, odgovori da je to nešto za put. Krenemo, a nekoliko stotina metara dalje opet mi naredi da zaustavim kola. Izađe iz kola, krene prema šumarku i poče da zviždi, kad odjednom trči k njemu jedan pas. I on istresa iz kese kobasice, grli on kuče, kuče njega liže i još mu kaže: “Pozdravila te Nada”. Na našu zbunjenost on nam reče da svake godine, kad sa suprugom krene na Pelješac, oni stanu baš tu da nahrane psa, kao i u povratku – kazivao je Mensur, dodavši da to nije bilo jedino kuče koje su nahranili na putu do Pelješca.
Na kraju je konstatovao da bi se svi uvek osmehnuli na pomen imena Vlaste Velisavljevića i pozvao sve okupljene kraj odra da odaju poštu preminulom glumcu jednim aplauzom. Nakon aplauza kovčeg je spušten uz pesmu “Hristos voskrese”.
Vlasta Velisavljević, jedan od najdugovečnijih i najvoljenijih jugoslovenskih i srpskih pozorišnih, filmskih i televizijskih glumaca preminuo je u 95. godini od posledica koronavirusa 24. marta u Beogradu.
Vlasta Velisavljević rođen je u Beogradu 1926. godine, glumom je počeo da se bavi još kao dečak od 12 godina u “Rodinom pozorištu” Gite Predić, ćerke Branislava Nušića, i aktivno se njom bavio sve do kraja života. Tokom Drugog svetskog rata bio je uhapšen 1943. i deportovan u nacistički logor Dortmund Herde, odakle je uspeo da pobegne godinu kasnije i vrati se u Beograd, gde je dočekao oslobođenje.
Na Pozorišnu akademiju upisao se 1948. godine u prvoj generaciji studenata u klasi Mate Miloševića, zajedno sa Oliverom Marković, Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem, Olgicom Stanisavljević, Majom Belović, Predragom Pepijem Lakovićem…
Nakon rezolucije Informbiroa, proveo je tri godine na Golom otoku. Nakon što je rehabilitovan 1953. godine pozorišta u Beogradu nisu htela da ga angažuju, pa je glumom nastavio da se bavi u Mostaru i Tuzli, sve dok se 1961. nije vratio u Beograd i pridružio se kolegama sa klase u Savremenom pozorištu, a krajem te decenije na poziv reditelja Bojana Stupice postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je proglašen doživotnim članom.
Velisavljević je nastupao i na scenama drugih pozorišta, za života ostvario više od 350 uloga u teatru, na filmu i televiziji. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za glumački rad, među kojima je i Sretenjski orden za zasluge povodom Dana državnosti Republike Srbije 2017. godine.
Komemoracija je zakazana za 2. april u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
“Želim da kažem hvala svima koji su voleli mog muža. Pozivam sve glumce koji su ga voleli da dođu. Ja sam očajna i ne mogu da zamislim da ga više nema i da više nikada nećemo biti zajedno. Kap sreće u svemu tome što su svi ispoštovali mog Vlastu na način na kakav zaslužuje”, rekla je glumčeva supruga Nada Velisavljević.
izvor:
Nova S
