Šta je novo?

IN MEMORIAM

Laka mu zemlja. Sećam se, kada su srušili Slobu, iste večeri, njegovog nastupa sa jos nekoliko bubnjara...Probao sam da nadjem to na YT, ali nema...Naravno bio je, pored onoga po čemu ćemo ga pamtiti, veliki protivnik vlasti Slobodana Miloševića, protiv koga je protestovao uglavnom onako kako je najbolje znao, muzikom.

Večna mu slava!
 
UMRO VLASTA VELISAVLJEVIĆ

Proslavljeni glumac izgubio bitku sa korona virusom u 94. godini života.

wUUk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTVRRN01EQV8vZmRiNzM1ZGIyODJmOTBkZDQ2ZTdkNDg5YTFmN2VhZGMuanBnkZMCzQKAAIEABQ
 
Zbogom, Vlasto – oproštaj od legende glume na Novom groblju



Glumac Vlasta Velisavljević sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana, a porodica, prijatelji i kolege poslednji pozdrav glumačkoj legendi uputili su ispred kapele na Novom groblju. Kovčeg je, nakon opela i govora Irfana Mensura u ime kolega, položen uz kompoziciju "Hristos voskrese".

Brojne kolege i prijatelji okupili su se danas i pre opela zakazanog za 14.30 sati pred kapelom na Novom groblju da bi odali poslednju počast legendi domaćeg glumišta Vlasti Velisavljeviću i izjavili saučešće njegovoj supruzi Nadi. Među njima su glumci Branko Cvejić, Branka Petrić, Rada Đuričin, Tihomir Stanić, Vojislav Voja Brajović i Milica Mihajlović, Dragan Petrović Pele, Dragan Mićanović, Goran Sultanović, Radovan Miljanić, Branislav Zeremski, Slobodan Boda Ninković, Vesna Stanojević, Milan Marić, pozorišni reditelji Jagoš Marković. Ljubiša Ristić, Tatjana Mandić Rigonat, Dimitrije Jovanović, upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković, upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić, filmski reditelj Balša Đogo, košarkaška legenda Zoran Moka Slavnić…

Nakon opela u kapeli, povorka se uputila ka Aleji zaslužnih građana, gde se okupljenima obratio glumac Irfan Mensur.
– Imam tremu, jer moram da ti mahnem zauvek. Hteo sam da održim prigodni govori, ali kada sam video šta su o tebi napisali Branka Petrić i Tanja Rigonat, odustao. sam. Lane, Voja, Toni, Dimitrije zvani Mića, ja, pa i ovi balavci od Leke do Glogija primili smo te u naše društvo, iako si bio najmlađi. Bitno je da si se dobro osećao sa nama. A sad ćeš da se družiš sa Glogijem, Žućom i Nikolom Simićem i reci mu, molim te, da je recept protiv opadanja kose koji je dao Voji i meni odličan… Zahvali mu u naše ime. Ceo život Vlaste Velisavljevića je jedna velika anegdota – kazao je Irfan Mensur, opraštajući se nad odrom od Vlaste Velisavljevića u ime kolega.

Dodao je kako bi do jutra mogao da priča anegdotama vezanim za Vlastu, čiji je deo bio ili o kojima je samo slušao, a onda i ispričao jednu:

– Odjednom je usred predstave Vlasta pao u nesvest. Panika, zove se Hitna pomoć, mi se svi okupili oko njega, sa pitanjem šta ti je. A on leži i vraćajući se sebi kaže: “Nije mi ništa, držim dijetu. Hoću da budem lep kao vi. Svi svi ste napravili karijere na lepoti, a ja na talentu!” Eto, kakav je čovek bio Vlasta.

Prisetio se Mensur i kako su jednom, u gluvo doba noći sedeli u pozorištu Toni Laurenčić, on i Vlasta, kad im Velisavljević iznebuha predloži da idu na more, jer em nemaju predstave nekoliko dana, em kreće proleće, a on sa suprugom Nadom na Pelješcu ima kamp kućicu.

– Sedamo u kola i krećemo na more, a on insistira da idemo preko Romanije. Dolazimo na Romaniju, kad ona puna netaknutog snega. Ugledamo neku kućicu, on mi naredi da zaustavim kola, izađe, ode do nje, i vrati se s kesom. Na pitanje šta je to, odgovori da je to nešto za put. Krenemo, a nekoliko stotina metara dalje opet mi naredi da zaustavim kola. Izađe iz kola, krene prema šumarku i poče da zviždi, kad odjednom trči k njemu jedan pas. I on istresa iz kese kobasice, grli on kuče, kuče njega liže i još mu kaže: “Pozdravila te Nada”. Na našu zbunjenost on nam reče da svake godine, kad sa suprugom krene na Pelješac, oni stanu baš tu da nahrane psa, kao i u povratku – kazivao je Mensur, dodavši da to nije bilo jedino kuče koje su nahranili na putu do Pelješca.

Na kraju je konstatovao da bi se svi uvek osmehnuli na pomen imena Vlaste Velisavljevića i pozvao sve okupljene kraj odra da odaju poštu preminulom glumcu jednim aplauzom. Nakon aplauza kovčeg je spušten uz pesmu “Hristos voskrese”.

Vlasta Velisavljević, jedan od najdugovečnijih i najvoljenijih jugoslovenskih i srpskih pozorišnih, filmskih i televizijskih glumaca preminuo je u 95. godini od posledica koronavirusa 24. marta u Beogradu.

Vlasta Velisavljević rođen je u Beogradu 1926. godine, glumom je počeo da se bavi još kao dečak od 12 godina u “Rodinom pozorištu” Gite Predić, ćerke Branislava Nušića, i aktivno se njom bavio sve do kraja života. Tokom Drugog svetskog rata bio je uhapšen 1943. i deportovan u nacistički logor Dortmund Herde, odakle je uspeo da pobegne godinu kasnije i vrati se u Beograd, gde je dočekao oslobođenje.

Na Pozorišnu akademiju upisao se 1948. godine u prvoj generaciji studenata u klasi Mate Miloševića, zajedno sa Oliverom Marković, Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem, Olgicom Stanisavljević, Majom Belović, Predragom Pepijem Lakovićem…

Nakon rezolucije Informbiroa, proveo je tri godine na Golom otoku. Nakon što je rehabilitovan 1953. godine pozorišta u Beogradu nisu htela da ga angažuju, pa je glumom nastavio da se bavi u Mostaru i Tuzli, sve dok se 1961. nije vratio u Beograd i pridružio se kolegama sa klase u Savremenom pozorištu, a krajem te decenije na poziv reditelja Bojana Stupice postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je proglašen doživotnim članom.

Velisavljević je nastupao i na scenama drugih pozorišta, za života ostvario više od 350 uloga u teatru, na filmu i televiziji. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za glumački rad, među kojima je i Sretenjski orden za zasluge povodom Dana državnosti Republike Srbije 2017. godine.

Komemoracija je zakazana za 2. april u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

“Želim da kažem hvala svima koji su voleli mog muža. Pozivam sve glumce koji su ga voleli da dođu. Ja sam očajna i ne mogu da zamislim da ga više nema i da više nikada nećemo biti zajedno. Kap sreće u svemu tome što su svi ispoštovali mog Vlastu na način na kakav zaslužuje”, rekla je glumčeva supruga Nada Velisavljević.

izvor: Nova S
 
Preminuo Zafir Hadžimanov



Zafir Hadžimanov, filmski glumac, pevač i kompozitor preminuo je od koronavirusa, navode "Novosti".

Bio je oženjen pevačicom i glumicom Senkom Veletanlić, sa kojom ima sina Vasila Hadžimanova, poznatog džez muzičara.

Bio je i kompozitor, pisac, šoumen i velika zvezda zlatnog doba jugoslovenske šansone.

izvor: Nova S
 
Recicu, pa neka me ceo forum ,,napadne"...O Vlasti, velikom glumcu, čoveku koji je prošao logor i Goli otok, osim forumaša koji je objavio na forumu vest o njegovoj smrti, nijedan red od nekoga drugog. O Đorđu Balađeviću 4-5 strana. Tuga -šta da se kaže! A uporedite kompletno te dve ličnosti...Pored svega što je preziveo, nedao Bog ni mom najvecem neprijatelju, bio je veliki umetnik u svom poslu, profesionalac i energican do pozne starosti. Moj naklon do poda legendi, doajenu srpskog glumišta. Pomenucu....i velikom zvezdašu.

Večna mu slava...To nije bio samo veliki glumac, nego mnogo više od toga.
 
Ne bi ni o Balaševiću bilo toliko da nije bilo pisanije o "iskrivljenom hrvatskom". Inače, za mene su i Balašević, i Vlasta, a i Zafir veliki. A nek misli ko šta hoće o ovome, samo u granicama pristojnosti, da ne bude opet "pedagoškog" zaključavanja teme. :wink:
 
Ali ne bi ostalo ni na jednom postu, kako god. Msm, ni prva, ni zadnja nelogična stvar u ovoj zemlji. I jos će ih biti. Ne samo na ovom forumu, nego i u medijima, svuda...Je smrt Đorđa Balaševića dobila više pažnje, nego Vlaste Velisavljevića. I jedan i drugi su bili veliki umetnici, oko toga nema spora, ali kao ljudi, bar po onome to se javno zna o njima, ne mogu nikako da se poistovete. Vlasta nikada nije bio podrugljivac i prisipetlja, nikada nije koristio to sto je proziveo kao mlad, voleo je svoj posao, bez koristoljublja. Takav covek zasluzuje mnogo vece postovanje, nego...Necu ga nazvati kako mislim, covek je pokojan i toliko cu ispostovati.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=835827#p835827:1yf4v793 je napisao(la):
Blade » Ned Mar 28, 2021 3:57 pm[/url]":1yf4v793]Ali ne bi ostalo ni na jednom postu, kako god. Msm, ni prva, ni zadnja nelogična stvar u ovoj zemlji. I jos će ih biti. Ne samo na ovom forumu, nego i u medijima, svuda...Je smrt Đorđa Balaševića dobila više pažnje, nego Vlaste Velisavljevića. I jedan i drugi su bili veliki umetnici, oko toga nema spora, ali kao ljudi, bar po onome to se javno zna o njima, ne mogu nikako da se poistovete. Vlasta nikada nije bio podrugljivac i prisipetlja, nikada nije koristio to sto je proziveo kao mlad, voleo je svoj posao, bez koristoljublja. Takav covek zasluzuje mnogo vece postovanje, nego...Necu ga nazvati kako mislim, covek je pokojan i toliko cu ispostovati.
Vlasta nikada nije bio podrugljivac i prisipetlja,
Necu ga nazvati kako mislim, covek je pokojan i toliko cu ispostovati.

Mislim da si ga vec nazvao kako mislis, nema potrebe za laznim postovanjem pokojnika iako verujem da bi rado jos svasta nesto napisao o njemu... Vlasta je covek koje umro u 94oj godini a Balsavic u 68oj tako da je smrt prvog bio veci sok. Dalja rasprava o tome kakav je ko covek i osudjivanje nema poente pricati jer je ocigledno da se svaka strana drzi svog stava i ne menja. Neka pocivaju u miru i odmore obojica, dosta su se borili na ovom svetu.
 
To nije lažno poštovanje...Ja takvog čoveka (kao čoveka) ne mogu da postujem, bio mrtav ili živ. A da je živ, svakako bi rekao još što šta. A rekao sam da cu ispostovati u smislu, bas tom, da necu reci sve sto bi rekao kao da je ziv, iako to niko ne može da mi zabrani.

Smrti nekih ljudi, koji su zasluzili dostojanstvenije ispracaje sa ovog sveta su prosle tiho, neopaženo, a od Balaševićeve se napravilo, kao da je umro, u najmanju ruku, neko od komandanata vojske, dok je naša zemlja bila bombardovana od strane Nato agresora, cega je godisnjica skoro bila.
 
Dobro sad, to je normalno, onaj ko je popularniji dobija više pažnje, tekstova, pomena. Vlasta je jedan veliki umetnik, divan čovek, ali su više zatalasali javnost odlasci jednog Gage Nikolića, Bate ili Milene. I tu nema ništa čudno. Đorđe Balašević je bio jedini umetnik sa prostora bivše SFRJ koji je bio jednako popularan i u Sloveniji i u Makedoniji i u Bosni, Hrvatskoj, CG, Srbiji... bio je jedinstven jer nije pripadao ni jednom žanru, bio je nekako samo svoj... imao je ubedljivo najviše poznatih pesama od bilo kog pevača, pevačice ili grupe sa prostora bivše Jugoslavije. Verovatno ne postoji niko ko ne zna bar neku njegovu pesmu. Vlasta je veliki umetnik, ali više ljudi je čulo i znalo za Džeja. Zafir ili Isidora Žebeljan su veliki umetnici, ali više ljudi je čulo i znalo za Šabana Šaulića. To je tako, tu se ništa ne može.
 
Једини од скоропреминулих, можда.

Како год, лично ме је највише погодио одлазак нашег Власте, који је за мене био душа српког глумишта, и душа од човека.

Разумем, био је у поодмаклим годинама, али тако пун живота. Његова смрт ме је стварно изненадила.
 
Преминуо Иван Клајн



Филолог, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности Иван Клајн преминуо је у 85. години, сазнаје РТС од блиских пријатеља професора Клајна.

Иван Клајн је рођен 1937. године у Београду. Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду 1961. године.

Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика.

Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика.

Клајнова најзначајнија дела су: „Утицаји енглеског језика у италијанском”, „Творба речи у савременом српском језику”, „Италијанско-српски речник” за који је добио награду Владе Републике Италије.

„Речник језичких недоумица" најчешће је штампана књига коју потписује Клајн.

Од првог броја је био главни уредник лингвистичког часописа Језик данас, који издаје Матица српска, преноси РТС.

Од 1974. године писао је рубрике о проблемима савременог језика, најпре у Борби, затим у Политици и Илустрованој политици, као и у НИН-у.

Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима, као и 18 књига.

Превео је више књига са италијанског и енглеског језика на српски.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Био је и члан Савета Вукове задужбине, Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања, као и сарадник Матице српске.

izvor: Политика
 
Vlasta je sahranjen gde je i zasluzio, ako nista drugo. Nije bio samo doajen srpskog glumišta, nego i čovek koji je u mladosti proziveo svasta loše. Posle toga samo ostati normalan je veliki uspeh, a ne nastaviti da volis i radis ono cime si se bavio, doziveli lepe godine i do kraja biti pun zivota. Takođe, bio je jedan od retkih Beograđana koji su svedoci bombardovanja našeg grada u 6. Aprila, 1941.

Ne mogu da nadjem poučnu scenu iz ,,Boljeg života" u kojoj pored njega učestvuju Vojislav Brajovic i Svetlana Bojković. Kada se Vlasta (magistar Đorđević) vraca kuci po zabpravljenu fasciklu, a u stanu budu profesor Markovic (u seriji njegov rođak) i njegova ljubavnica Emilija Popadic. U kojoj magistar Đorđević daje sud o toj ženi, iako je video samo ruku koja mu je pruzila fasciklu iz kupatila gde je zaboravio.
 
Preminuo Žika Bogdanović, dugogodišnji direktor Kinoteke

Zika-Bogdanovic-kinoteka.jpg


Živislav Žika Bogdanović, teoretičar umetnosti, stripolog i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, preminuo je u subotu u Beogradu u 89. godini, objavila je Kinoteka.

Direktor Jugoslovenske kinoteke postao je 1981. i na toj funkciji zadržao se sve do 1990.

Objavio je knjige Veliki vek filma (eseji o filmskoj komediji, italijanskom neorealizmu, japanskom filmu), Od filma do filma (eseji o velikanima filmske režije), Rađanje američkog zvučnog filma, Čudesni svet Đorđa Lobačeva, Aleks Rejmond ili poslednji put kad smo bili mladi, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934/1941 i druge.

Bogdanović se dugo i kontinuirano bavio i kritikom i esejistikom u oblasti popularne kulture, posebno stripa, televizije i džeza. Bio je osnivač i glavni i odgovorni urednik Pegaza, časopisa o teoriji i istoriji stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem, kao i član redakcije Filma danas i stalni saradnik Filmske kulture i Ekrana. Časopis Pegaz proglašen je u anketi Vjesnika najznačajnijim izdavačkim poduhvatom u 1975. godini, a Bogdanović je više puta nagrađivan za doprinos razvoju teorije i istorije stripa.

Bogdanović je bio pisac i redaktor leksikografskih jedinica u oblasti filma za jugoslovensko izdanje Malog Larusa (Vuk Karadžić, Beograd), Popularnu enciklopediju (BIGZ, Beograd), saradnik i pisac leksikografskih jedinica za Enciklopediju filma u izdanju Leksikografskog zavoda iz Zagreba.

Kao novinar je izveštavao iz Velike Britanije, Francuske, Kambodže, Italije, Egipta, Etiopije, Sudana, a bio je i stalni dopisnik iz SAD i Afrike.

U Izdavačkom zavodu Jugoslavije potpisao je kao urednik više od stotinu naslova, a pokrenuo je i uređivao nekoliko edicija, među kojima i Plavu pticu, Zenit, Kentaur, Polaris… Uspešno se bavio i prevođenjem, a neki od najzapaženijih autora koje je prevodio bili su i Jung, Lem, Klark, Tolkin.

Bogdanović je bio i honorarni predavač na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (predmet Mediji vizuelne naracije). Tokom 70-ih godina u više navrata bio je pozivan da studentima FDU održi predavanja o jeziku i poetici stripa.

U okviru svog programa Razgovori u Kinoteci, pred kraj 2019. godine Jugoslovenska kinoteka organizovala je snimanje višesatne profesionalne ispovesti svog nekadašnjeg direktora Žike Bogdanovića. Taj materijal čuva se kao svedočanstvo jedne epohe Arhiva Jugoslovenske kinoteke, ali i celokupne srpske i jugoslovenske kulturne scene. U razgovoru sa sadašnjim direktorom Jugoslovenske kinoteke Jugoslavom Pantelićem, Bogdanović je podelio svedočenja o prelomnim trenucima karijere koja će biti značajna za buduće teoretičare i istraživače sedme umetnosti u Srbiji i u svetu.

Bogdanović je poslednjih godina bio saradnik specijalizovanog filmskog časopisa Kinoteka, koji od 2017. godine izdaje Jugoslovenska kinoteka.

Kinoteka je nedavno objavila i njegovu poslednju knjigu Prijatelji dragi, ne zaboravite ni stare filmove. Nažalost, Bogdanović nije dočekao promociju tog dela u kojem se vratio svojoj prvoj ljubavi – sedmoj umetnosti.

Za monografiju Jugoslovenske kinoteke, koja je objavljena 2019. povodom 70 godina od osnivanja te institucije, njen treći direktor napisao je esej Prvi put kada sam video Fordove „Plodove gneva“.

Bogdanović je bio i prvi predsednik Udruženja strip autora Srbije (1986-1992), čiji je naslednik Udruženje stripskih umetnika Srbije. Uprkos izuzetno teškim zdravstvenim okolnostima, do poslednjeg dana je radio na trilogiji o medijima vizuelne naracije i novom broju Pegaza, saopštilo je to udruženje.

Vreme i mesto sahrane Žike Bogdanovića biće objavljeni naknadno, navela je Kinoteka.

izvor: N1
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=iF20Mr8U4OY[/youtube]
 
Bitku sa koronom izgubio je i doktor Milorad Mitković

milorad-mitkovic-1024x683.jpg


Preminuo je doktor Milorad Mitković (71), poznati niški akademik, ortopedski hirurg UKC Niš u penziji i profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu niškog Univerziteta, potvrđeno je portalu Nova.rs. On se u niškom Kliničkom centru lečio od posledica koronavirusa.

Profesor Mitković preminuo je juče, 07. aprila u večernjim satima.

„Prof. dr Milorad Mitković, bio je redovni član SANU, na šta smo, kao njegove kolege bili naročito ponosni. Čitav svoj radni vek, proveo je radeći u našoj zdravstvenoj ustanovi i svojim inovacijama i patentima u oblasti ortopedske hirurgije, nesebičnim zalaganjem, ogromnom stručnošću i neprestanom željom za usavršavanjem, ostavio je neizbrisiv trag u lečenju deformiteta i najtežih povreda kod pacijenata“, saopštila je uprava Univerzitetskog kliničkog centra Niš.

Rukovodio je mnogim naučnim projektima u zemlji i inostranstvu i u naučnom svetu, nadaleko je bio poznat po svojim patentima. NJegov pronalazak – sistem za spoljnu fiksaciju kostiju, koji i danas nosi njegovo ime, za vreme ratova, bio je spasonosan za hiljade ranjenika, dok se u uobičajenoj praksi, primenjuje u zbrinjavanju teških preloma i korekciji urođenih i stečenih deformiteta. Od ostalih pronalazaka, široku primenu imaju i samodinamizirajući unutrašnji fiksator skeleta, endoproteza zgloba kuka i sistem za fiksaciju vrata butne kosti.

Bio je autor na stotine naučnih radova i nekoliko stručnih udžbenika i dobitnik mnogih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja.

Prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta Srbija je od početka pandemije izgubila više od 100 zdravstvenih radnika.

izvor: Nova S
 
Majstor filmske muzike – odlazak Zorana Simjanovića

zoran-simjanovic01-foto-vesna-1024x662.jpg


"Možda ćemo i mi stradati zbog virusa. A neko će se izvući, sigurno. Tako je bilo i kod kuge, i kod španske groznice i kod raznih pandemija koje se, što je interesantno, javljaju na oko 100 godina", rekao je u jednom intervjuu nedavno kompozitor Zoran Simjanović, preminuo danas u 75. godini u Beogradu.

Zoran Simjanović, jedan od najpoznatijih autora filmske i pozorišne muzike na području nekadašnje Jugoslavije, rođen je u Beogradu 1946. godine. Od ranog detinjstva svirao je klavir, a potom je pohađao i Muzičku školu “Mokranjac”, što ga je, kako je pričao, umesto na studije prava, po savetu kompozitora Zorana Hristića, odvelo na Muzičku akademiju, gde je bio i profesor.

Ranih šezdesetih godina, sa prodorom rokenrola, svirao je u nekim od prvih rok bendova u Beogradu. Nakon kratkotrajne avanture sa grupom Siluete, osnovao je Elipse i ta grupa proglašena je pobednikom čuvene Beogradske gitarijade 1966. godine, a godinu kasnije osvojili su srebrnu medalju na internacionalnom festivalu u Bugarskoj. Nakon početnog ugledanja na britanske pop i rok bendove, sa dolaskom pevača Edija Dekenga, Elipse su inspiraciju su tražili u soulu. Bend se raspao krajem šezdesetih.

“Kad smo počeli, sviranje nam je bilo zabava. Mi ćemo jednog dana da se poženimo, pa će naša deca da slušaju ovo što sviramo – to je bio vrhunac naše želje, ništa više. A onda sam dobio umetničku vakcinu”, ispričao je Simjanović govoreći o svojim počecima.

Simjanović je po raspadu benda nastavio da piše kompozicije za festivale popularne i zabavne muzike, a potom se okrenuo i muzici za televiziju, pozorište i, posebno, za film gde je dosegao najveće domete u karijeri. Njegovu muziku za TV seriju “Grlom u jagode” (1976), kao i za filmove “Specijalno vaspitanje” (1977), “Nacionalna klasa” (1979) i “Balkan ekspres” (1983) znaju i generacije koje nisu gledale ova ostvarenja. Sarađivao je sa najznačajnijim domaćim rediteljima, a filmovi sa njegovom muzikom nagrađivani su na filmskim festivalima u Veneciji, Kanu, Berlinu, Puli…

Od 1975. godine do danas napisao je muziku za više od 60 igranih filmova, desetine TV filmova i serija, kao i muziku za više od 20 pozorišnih predstava. Njegova muzika čuje se i u filmovima “Miris poljskog cveća” (1977), “Boško Buha” (1978), “Zemaljski dani teku” (1979), “Most” (1979), “Majstori, majstori” (1980), “Duel” (1981), “Sok od šljiva” (1981), “Variola vera” (1982), “Maratonci trče počasni krug” (1982), “Idi mi, dođi mi” (1983), “Tajvanska kanasta” (1985), “Žikina dinastija” (1985), “Otac na službenim putu” (1985), “Već viđeno” (1987), “Lager Niš” (1987), “Anđeo čuvar” (1987), “Vreme čuda” (1989), “Sabirni centar” (1989), “Virdžina” (1991), “Tango argentino” (1992), “Tito i ja” (1992), “Bure baruta” (1998), “Sjaj u očima” (2003), “Turneja” (2008), “Besa” (2009), “Falsifikator” (2013)…

Televizijska publika njegovu muziku čula je i u serijama “Profesionalci” (1977) ili “Ne tako davno” (1984), pa sve do “Delirijum tremensa” (2019) i “Tajne vinove loze” (2021).

Simjanović je dva puta osvajao Zlatnu arenu u Puli za filmsku muziku (za “Miris poljskog cveća” i “Balkan ekspres”), a dobitnik je i brojnih drugih priznanja, među kojima i prve nagrade na festivalu u Monte Karlu 2003. za muziku za “Sjaj u očima”, Nagrade “Darko Kraljić” (2018)…

Predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti od 1993. do 1999. godine, a od te pa do 2002. na Fakultetu muzičke umetnosti.

Jedna od želja bila mu je da bude osnovana nacionalna medijateka.

“To bi bilo mesto gde biste mogli da čujete muziku svih naših autora. Nešto poput Kinoteke, ali bogatije”, opisao je on svoju ideju u jednom razgovoru pre dve godine.

izvor: Nova S
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=839568#p839568:h8hkhe34 je napisao(la):
solecar » Sre Apr 07, 2021 9:27 pm[/url]":h8hkhe34]ВИДЕО
О, да ли је могуће да је некоме пало на памет да направи најморбиднији видео који сам до сада видела? Аутору је једна ствар промакла, надам се да нисам једина која то примећује.

Још понешто о великом уметнику Зорану Симјановићу:

84732_zs_f.jpg


KOMPOZITOR Zoran Simjanović, autor muzike za mnoge domaće filmove i serije, preminuo je danas u 75. godini od posledica komplikacija koje su nastupile zbog koronavirusa.
Vest o smrti potvrdilo je Udruženje kompozitora Srbije, a njegov bliski prijatelj i saradnik, reditelj Dejan Karaklajić, rekao je da je pred smrt Simjanović bio hospitalizovan.

- U šoku sam. Zoran je preminuo od korone, a bio je revakcinisan. Bio je u bolnici. Izgubio sam velikog prijatelja - rekao je Karaklajić.

Simjanović je komponovao za više od 60 igranih filmova, pedesetak TV filmova i serija, crtanih i kratkih filmova i više od pet stotina reklamnih spotova. Autor je i muzike za špicu čuvenog Dnevnika Radio-televizije Srbije.

Popularni Simke verovao je u oporavak, a tome svedoči i fotografija iz bolnice, koja je objavljena na Tviteru.

- Simke je prijateljima na viberu, a osećala sam se povlašćenom što sam među njima, 31. marta poslao ovu fotku iz bolnice. Mislila sam da izlazi, pisao je "dobro sam, al ništa se još ne zna"... I sada ovaj šok. Bio mi je velika podrška oko feljtona. Ne verujem. Plačem - napisala je Brana Milunov.

Sarađivao je sa brojnim našim rediteljima: Srđanom Karanovićem, Goranom Markovićem, Slobodanom Šijanom, Brankom Baletićem, Goranom Paskaljevićem, Emirom Kusturicom...

Kao kompozitor, pored brojnih nagrada i priznanja, dobitnik je i dve Zlatne arene na Festivalu u Puli za muziku u filmovima "Miris poljskog cveća" i "Balkan ekspres". Osvajao je i nagrade za muziku u filmovima "Otac na službenom putu", "Tito i ja", "Tango argentino". Poslednje što je radio bila je serija "Tajne vinove loze".

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

(Kurir)

Извор: https://www.novosti.rs/kultura/vesti/98 ... xchange.me

P.S. Прилично сам изненађена што се о Предрагу Живковићу Тозовцу нико није огласио до једне објаве, док се о некима причало на више страница, ни приближно квалитетним уметницима/људима какав је био Тозовац, једини од певача те врсте народне музике кога сам поштовала. Наравно, не морају се сви са мном сложити, али ми је свакако чудно, јер сигурно да нисам једина чак ни на Беобилду. Чудан смо народ.
 
Veliki gubitak, čovek je i u osmoj deceniji bio jako plodonosan umetnik koji nije izgubio na kvalitetu.
 
Zoran Simjanovic - Cveta tresnja - Sabirni centar
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=t58wMS4Lkhc[/youtube]

Zoran Simjanović ‎- Grlom U Jagode
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=g6hodGbt_lA[/youtube]

zoran simjanovic slike sa filmova 2013
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=RNtG94l3nBg[/youtube]

Додатак уз последњи видео:

10:13 GRLOM U JAGODE
15:44 BALKAN EXPRESS
19:36 SPECIJALNO VASPITANJE - PERA TRTA
23:33 MARATONCI TRČE POČASNI KRUG
27:04 SABIRNI CENTAR - CVETA TREŠNJA U PLANINI
32:18 BURE BARUTA
39:07 LJEPOTA POROKA
44:32 TITO I JA
48:33 VIRDŽINA
53:25 TURNEJA
57:05 PETRIJIN VENAC
1:03:55 VREME ČUDA
1:09:54 NACIONALNA KLASA - FLOJD - FLOYD
1:12:44 MIRIS POLJSKOG CVEĆA
1:18:44 bis - OSMA SEDNICA ILI ŽIVOT JE SAN


Нека му Господ подари рајска насеља.
 
Ja moram da pitam, neka mi niko ne zameri...Da li je moguce da za Tozovca, osim autora koji je objavio vest o njegovoj smrti, nijedan post posle toga???!!!

Legenda i smeker do kraja, umetnik koji je iz duše istinski voleo ono čime se bavio. Pesme ima za sve prilike, a hitova, broj im se ne zna...Karijeru je gradio na svojim pesmama, a ne na tome koliko se puta zenio i koliko je imao dece. Primer, sta znaci biti pevač, kakav je od onih koji su se pojavili u novije vreme, retko ko. Zbog svog velikog hita ,,Jeremija", cak je imao i probleme sa tadašnjim rezimom. Bio je rojalista u doba najveceg komunizma, jer je tako hteo, iako je ,,trend" bio drugaciji. Za šta je u ono vreme trebala hrabrost. Toza će nastaviti da živi u svojim pesmama,...

Zbogom legendo i večna ti slava...
 
Ja moram da zamerim, ali na jedan drugi način. Očekivati da za svakoga bude kao što je bilo sa Balaševićem, je iluzorno. A i tu je razlog za to bezvezan, šta god drugi mislili o tome. Meni lično je bezveze da se utrkujem da prenosim istu vest, samo na drugi način napisanu, o smrti nekoga, ako je to već uradio neko drugi. A da prenosim vesti tipa "ovo niste znali o ovome..." ili "celog života je čuvao veliku tajnu..." , mi je još gluplje, pogotovu što je recimo, neću navoditi izvor, jedna novina posvertila trećinu izdanja o tome ko je i šta je Merima Isaković, a o Tozovcu jedna i po strana, od toga pola strane je njegova fotografija. Takođe mi je glupost i da prenosim vest o svađi njegovih sinova za pare i nekretnine. Za nešto konkretno, što je ujedno i smisleno, je potrebno malo više od jednog popodneva "istraživačkog" novinarstva. Isto važi i za Simjanovića. Gotovo svi mediji prenose šta je sve Simjanović iskomponovao za života, što se tiče filmske muzike, i to je to, otprilike. Jedino se vidim Nova S potrudila da prenese šta su o njemu rekle legende koje su još uvek sa ove strane zemlje. A recimo niko da spomene da je radio muziku za emisije na Studiju B ili da je zaslužan za onu čuvenu špicu dnevnika RTS - a, koju i dan danas koriste, doduše u nešto izmenjenoj varijanti.
 
Vrh