Šta je novo?
Od:
Filteri

IN MEMORIAM

Preminuo novinar Velja Pavlović​

1643829407-Velja-Pavlovic-1024x682.jpg

Poznati novinar, autor kultnih emisija „Nivo 23“, „Duhovnici“ i "Nezaštićeni svedok" Velja Pavlović, preminuo je večeras u 69. godini, saznaje Nova.rs.

Velja Pavlović je rođen 17. juna 1953. godine u Beogradu.

Više od četrdeset godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je na Studiju B. Od 1983. je bio urednik kulturnog programa Radio Studija B. Bio je i prvi urednik TV programa Studija B, zabranjenog policijskom akcijom posle 45 minuta emitovanja, 28. marta 1990.

Petog oktobra 2000. godine, sa demonstrantima nasilno upada u prostorije Studija B i objavljuje vesti o padu Miloševićevog režima. Do ranih jutarnjih sati sledećeg dana uređuje i vodi karnevalski TV program posvećen ovom istorijskom danu.

Bio je i redovni saradnik kulturne rubrike dnevnog lista Politika (1986–1987), urednik kulturnog programa Televizije Politika (1995–1996), objavljivao je u mnogim magazinima i časopisima, kao što su Ilustrovana politika, Nin, Vreme, Magazin IQ, Monitor, Rok, Politikin zabavnik, Probisvet, Pravoslavlje.

Dobitnik je i nagrade Narodnog muzeja u Beogradu (1987) i Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (1991).

Deo njegovog serijala „Duhovnici“ 1994. godine objavljen je na DVD-ju.

Napisao je i knjigu „Nivo 23“ od kultne emisije „Nivo 23“.

Pavlovićievi gosti, između ostalih, bili su i akademik Vladeta Jerotić, dramski pisac Aca Popović, Cile Marinković, Predrag Ejdus, Svetislav Basara, Irfan Mensur i drugi.

Kako se navodi, razgovori sa eminentnim gostima vođeni burnih devedesetih, predstavljaju izvanrednu sliku vremena, podsećajući nas i na neke druge koji više nisu među nama.

rs.n1info.com

Preminuo novinar Velja Pavlović

Poznati novinar, autor kultne emisije „Nivo 23“ i „Duhovnici“ Velja Pavlović, preminuo je večeras, saznaje Nova.rs.
rs.n1info.com rs.n1info.com
 
Igor je napisao(la):

Preminuo novinar Velja Pavlović​

1643829407-Velja-Pavlovic-1024x682.jpg

Poznati novinar, autor kultnih emisija „Nivo 23“, „Duhovnici“ i "Nezaštićeni svedok" Velja Pavlović, preminuo je večeras u 69. godini, saznaje Nova.rs.

Velja Pavlović je rođen 17. juna 1953. godine u Beogradu.

Više od četrdeset godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je na Studiju B. Od 1983. je bio urednik kulturnog programa Radio Studija B. Bio je i prvi urednik TV programa Studija B, zabranjenog policijskom akcijom posle 45 minuta emitovanja, 28. marta 1990.

Petog oktobra 2000. godine, sa demonstrantima nasilno upada u prostorije Studija B i objavljuje vesti o padu Miloševićevog režima. Do ranih jutarnjih sati sledećeg dana uređuje i vodi karnevalski TV program posvećen ovom istorijskom danu.

Bio je i redovni saradnik kulturne rubrike dnevnog lista Politika (1986–1987), urednik kulturnog programa Televizije Politika (1995–1996), objavljivao je u mnogim magazinima i časopisima, kao što su Ilustrovana politika, Nin, Vreme, Magazin IQ, Monitor, Rok, Politikin zabavnik, Probisvet, Pravoslavlje.

Dobitnik je i nagrade Narodnog muzeja u Beogradu (1987) i Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (1991).

Deo njegovog serijala „Duhovnici“ 1994. godine objavljen je na DVD-ju.

Napisao je i knjigu „Nivo 23“ od kultne emisije „Nivo 23“.

Pavlovićievi gosti, između ostalih, bili su i akademik Vladeta Jerotić, dramski pisac Aca Popović, Cile Marinković, Predrag Ejdus, Svetislav Basara, Irfan Mensur i drugi.

Kako se navodi, razgovori sa eminentnim gostima vođeni burnih devedesetih, predstavljaju izvanrednu sliku vremena, podsećajući nas i na neke druge koji više nisu među nama.

rs.n1info.com

Preminuo novinar Velja Pavlović

Poznati novinar, autor kultne emisije „Nivo 23“ i „Duhovnici“ Velja Pavlović, preminuo je večeras, saznaje Nova.rs.
rs.n1info.com rs.n1info.com
Kliknite za proširenje...
Имала сам част два пута гостовати у Вељиној емисији "Ниво 23". Дивни, драги Веља. Вечни му помен, Царство Небеско.
 
Kad god bih ga video, fascinirao bi me kako je hodao pun samopouzdanja. Sve suprotno od onog utiska koji je davao dok je pricao, kada bi zvucao kao zbunjeni, dobrocudni introvertni cikica.

Yeah, that rock'n'roll, it seems like it's faded away sometimes, but it will never die. And there's nothing you can do about it.

 

Преминуо кантаутор Марко Брецељ, фронтмен „Булдожера“​


Кантаутор Марко Брецељ преминуо је у 71. години, објавио је Радио Копер.
Марко Брецељ је био присутан на уметничкој сцени скоро 50 година, а за то време је објавио соло албум Coctail, на којем је сарађивао са легендарним Бојаном Адамичем, и три плоче са рок групом „Булдожер“, у којој је радио као текстописац и фронтмен.


Написао је и музику за филм Живи били па видели и за њега добио Златну арену у Пули. 1991. године преузима управљање Омладинским културно-друштвеним и мултимедијалним центром у Копру и оснива Удружење пријатеља умереног напретка.
Студирао је геологију на Универзитету у Љубљани који није завршио. Затим је студирао техничку физику на ФНТ. Потом је добио статус слободног уметника и написао једну од својих најбољих композиција Алојз Валчек, коју је посветио професору математичке физике Алојзу Кодрету.
Музички пут почео је као виолиниста у квартету „Трије чрнци“ у у љубљанском трију „Крик“. Широј публици постао је познат као кантаутор и шансонијер наступом на Омладинском фестивалу у Суботици 1974. године, где је добио и награду стручног жирија.
Исте године објавио је албум Coctail. Плоча је награђена наградом Седам секретара СКОЈ-а. На албуму је била песма Хишкар Рогач, коју је снимио с неким члановима групе „Седем светлобних лет“.
С њима је Марко основао рок бенд „Булдожер“, где је деловао као писац већине текстова и певач. Постао је један од виђенијих фронтмена, вокалиста и аутора на музичкој сцени Југославије крајем 70-их година.
У бенду је остао до 1979. године. Снимио је две плоче и музику за филм Живи били па видели. На то је напустио састав и вратио се кантауторству и објављивао песме – Парада, Радојка, Секси диско хит...
Са песником Иваном Воларичем-Феом основао је дует „Златни зуби“. Водио је састав „Марјанов чудни зајец“. Осамдесетих је издао кантауторски албум Десант на рт Добре наде. Удружио се са саксофонистом Приможем Шмитом и бас-гитаристом Алешем Јоштом у пројекту „Јавна Дваја“.

www.rts.rs

Преминуо кантаутор Марко Брецељ, фронтмен „Булдожера“

Кантаутор Марко Брецељ преминуо је у 71. години, објавио је Радио Копер.
www.rts.rs www.rts.rs
 

Preminula glumica Vesna Malohodžić​


U Beogradu je posle duge i teške bolesti preminula Vesna Malohodžić, glumica koja je odigrala više od pedeset filmskih i televizijskih uloga, objavilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije.
Ime Vesne Malohodžić se vezuje za „zlatno doba" televizije, kada su u usponu bili serijski i filmski program. Glumila je u Beogradskom dramskom, Pozorištu na Terazijama i na drugim scenama.
Vesna Malohodžić (1948 – 2022)


Diplomirala je na Pozoršnoj akademiji u Beogradu, u klasi Ognjenke Milićević.
Tokom duge i bogate karijere ostvarila je brojne i zapažene uloge u filmovima Jedanaesta zapovest, Prava ljubav, Život je masovna pojava, Sutjeska, Tren, Nije nego, Noć punog meseca.
Gledaoci je pamte po televizijskim serijama Kuda idu divlje svinje, Vruć vetar, Izdanci iz opaljenog grma, Dimitrije Tucović, Više od igre, I to se zove sreća, Sedam sekretara SKOJ-a, Priče preko pune linije, Slom, Jugovići, Vuk Karadžić.
Za ulogu kneginje u seriji Vuk Karadžić osvojila je „Gran-pri Evrope“ za najbolje glumačko ostvarenje 1988. godine, a dobitnica je i glavne nagrade za žensku ulogu u TV filmu Roman o kontrabasu na festivalu u Montreu. Poslednju ulogu odigrala je u TV drami Seoba Srba, 1994. godine.

www.rts.rs

Preminula glumica Vesna Malohodžić

U Beogradu je posle duge i teške bolesti preminula Vesna Malohodžić, glumica koja je odigrala više od pedeset filmskih i televizijskih uloga, objavilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije.
www.rts.rs www.rts.rs
 

Preminuo muzičar Predrag Vranešević, osnivač „Laboratorije zvuka“​


1644153976-predrag-vranesevic-750x370.jpg


Velikan novosadske muzičke scene Predrag Peđa Vranešević preminuo je u Novom Sadu u 76. godini.

Predrag Peđa Vranešević, poznat po sastavu Laboratorija zvuka, koju je osnovao sa bratom Mladenom, preminuo je posle duge i teške bolesti, potvrdila je porodica muzičara za Novu.rs.

Ostaje upamćen kao jedna od najkreativnijih ličnosti moderne novosadske kulturne scene, koja se formirala tokom šezdesetih i sedamdesetih, inspirisana podjednako popularnom muzikom svog doba i avangardnom umetnošću. Njegov veliki opus obuhvata inovativnu rok, filmsku i pozorišnu muziku, kao i scenska dela. Rođen je u Novom Sadu 27. maja 1946.

U javnosti se prvi put pojavljuje tokom šezdesetih, kao član rane beogradske rokenrol grupe The Best Nothing, ali široj javnosti bio je poznat pre svega kao jedan od osnivača popularnog sastava “Laboratorija zvuka”, zajedno sa bratom Mladenom – Batom (objavili su 3 albuma u periodu 1978-1986, uz povratnički 1996).

Njegova bogata karijera takođe obuhvata i konceptualnu umetnost, vezanu za novosadsku Tribinu mladih, gde je početkom sedamdesetih zajedno sa Miroslavom Mandićem bio urednik filmskog programa. Odatle je došlo nadahnuće za konceptualan pristup u radu “Laboratorije”, koja je predstavljala duhovito i nekonvencionalno osveženje u jugoslovenskoj pop muzici.

Zajedno sa bratom Mladenom, sarađivao je sa nekim od najsmelijih reditelja sa naših prostora – Karpom Aćimovićem Godinom i Želimirom Žilnikom, kao i sa Draganom Kresojom. Radio je muziku za uspešne i nagrađivane filmove “Splav Meduze”, “Oktoberfest”, “Još ovaj put”, “Pun mesec nad Beogradom”, “Original falsifikata”, “Kraj rata”, kao i “Artificial Paradise/Umetni raj”, koji je poslednji film iz Jugoslavije prikazan na Kanskom festivalu. Publika takođe pamti muziku za popularne TV serije “Poletarac”, “Fore i fazoni”, “Varošarije”, “Priče iz Nepričave”.

Sa rediteljem Želimirom Žilnikom, Vranešević je bio koautor “Gastarbajter opere” u Srpskom narodnom pozorištu, koja je sa velikim uspehom izvođena više sezona. Pisao je takođe muziku za pozorište, sarađujući između ostalih reditelja i sa Dejanom Mijačem, Dimitrijem Đurkovićem, Vidom Ognjenović, Paolom Mađelijem i Duškom Jovanovićem, u predstavama kao što su “Smrt trgovačkog putnika”, “Oluja”, “Prenoćište”, “Obešenjak” i druge, koje su izvođene u Narodnom pozorištu u Beogradu i Sarajevu, Beogradskom dramskom, Pozorištu “Duško Radović” i svim većim teatrima sa prostora Jugoslavije.

Veliku pažnju publike i medija braća Vranešević izazvali su 1984. u Londonu, nastupajući pet večeri za redom u prestižnom Institutu savremene umetnosti (ICA) sa muzičko-tekstualno-vizuelnim performansom pod nazivom “Uzjahati konja svetog Marka”.

Za umetnički rad i doprinos nagrađeni su 'Bronzanim Zmajem' u Krakovu i zlatnim medaljama i nagradama za životno delo na Festivalu dokumentarnog i kratkog igranog filma u Beogradu, koju je Predrag dobio 2007.

Diplomirao je 1972. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Do 1981. radio je u novosadskom “Urbisu” (jedan od najznačajnijih stručnih poduhvata bilo mu je urbanističko i prostorno rešenje Novog naselja). Zatim prelazi u slobodne umetnike, a 1990. zaposlio se kao muzički urednik u Radio televiziji Novi Sad. Bio je donedavno muzički aktivan, praveći novu muziku iz ličnog zadovoljstva, koju je objavljivao na YouTube.

U jednom intervjuu je rekao - “Zastupam tezu da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju”.

rs.n1info.com

Preminuo muzičar Predrag Vranešević, osnivač "Laboratorije zvuka"

Velikan novosadske muzičke scene Predrag Peđa Vranešević preminuo je u Novom Sadu u 76. godini.
rs.n1info.com rs.n1info.com
 
Da je samo napisao scenario za seriju "Vuk Karadzic" bilo bi dovoljno
1200px-Milovan_Vitezović.jpg

Milovan Vitezović je srpski i jugoslovenski književnik, scenarista i dramaturg. Rođen je 11. septembra 1944. godine u mestu Vitezovići kod Kosjerića. Živi i radi u Beogradu. Autor je brojnih romana, pesama, eseja, drama, filmskih i televizijskih scenarija, kritika i aforizama, te se s punim pravom ubraja među najplodnije srpske pisce. Napisao je više od 60 knjiga koje su objavljene u oko 250 izdanja.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2022&mm=03&dd=22&nav_id=2126680
 

Umro Dejan Mijač​


1649166760-1636739406-DRM_3831-scaled-900x600.jpg


Slavni pozorišni reditelj i profesor Dejan Mijač preminuo je danas u Beogradu u 87. godini.

Dejan Mijač je bio jedan od najznačajnijih teatarskih reditelja u nas.

Rođen je 17. aprila 1934. godine u Bijeljini, u svešteničkoj porodici. Režiju je studirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu.

Po završenoj gimnaziji u Valjevu, upisao je studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a zatim i pozorišnu i radio režiju na Pozorišnoj akademiji, u klasi Vjekoslava Afrića. Po završetku studija, 1957. dobio je angažman u Narodnom pozorištu u Tuzli. Za četiri sezone u Tuzli postavio je na desetine predstava pa je usledio poziv slavnog upravnika Miloša Hadžića da pređe u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, u kome je kao kućni reditelj, u narednih 13 godina, režirao niz zapaženih predstava klasičnog i savremenog repertoara. Među predstavama se izdvaja "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovića 1973. godine koja je predstavljala radikalan zaokret u odnosu na dotadašnja tradicionalna tumačenja srpskog klasika.

Sterijom se bavio i u potonjoj karijeri, postavivši njegove komade: "Džandrljiv muž" (SNP, 1962), "Ženidba i udadba" (Narodno pozorište Sombor, 1975), "Kir Janja" (Udruženje filmskih umetnika Srbije, 1978), "Laža i paralaža" (Knjaževsko-srpski teatar, 1980), "Nahod Simeon" (JDP, 1981), "Rodoljupci" (JDP, 1986. i ponovo 2003).

Često je tokom karijere radio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Među najznačajnijim predstavama koje je potpisao u JDP-u bile su "Vasa Železnova" Maksima Gorkog, Nušićeva "Pučina", Simovićevo "Putujuće pozorište Šopalović"...

Režirao je i u drugim pozorištima: Atelje 212, Grad teatar Budva, Zvezdara teatar, Teatar Kult, Pozorište "Boško Buha", Narodno pozorište Niš, NP Sombor, NP u Beogradu, NP Sarajevo, Beogradsko dramsko pozorište, Kazalište Jazavac u Zagrebu, HNK Split, HNK Rijeka, Pozorište "Joakim Vujić".

Čuvenom predstavom "Mrešćenje šarana" Aleksandra Popovića, 1984. godine otvoren je Zvezdara teatar.

Bavio se glumačkim pedagoškim radom u Novom Sadu, pri Dramskom studiju SNP-a, a potom prešao na Katedru za pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ostao je na Fakultetu do penzije.

Dejan Mijač je odlučio da se povuče iz pozorišnog života 2011, a za svoju poslednju režiju odabrao je Jugoslovensko dramsko pozorište i Čehovljev komad "Višnjik".

Mijač je postao akademik SANU u novembru 2021.

nova.rs

Umro Dejan Mijač

Slavni pozorišni reditelj i profesor Dejan Mijač preminuo je danas u Beogradu u 87. godini.
nova.rs nova.rs
 
www.b92.net

Preminuo Zoran Sretenović

Sa državnim timom osvojio je titule evropskog prvaka u Rimu 1991. i Atini 1995. godine. Igračku karijeru je počeo u OKK Beogradu, a zatim je prešao u Crvenu zvezdu za koju je debitovao u sezoni 1984/85. kod trenera Ranka Žeravice.
www.b92.net www.b92.net
 
A ostaje i žal za loše selektovanom postavom protiv Argentine.

rs.n1info.com

Preminuo Ivica Osim

Legendarni Ivica Osim preminuo je u 81. godini života u Gracu, potvrđeno je za N1.
rs.n1info.com rs.n1info.com
 

Preminuo Igor Starović, pevač Divljeg kestena​


U 56-oj godini posle kraće bolesti, kako prenose mediji, preminuo je Igor Starović, frontmen pop bednda Divlji kesten. U grupi je proveo 10 godina kao pevač, kompozitor i aranžer. Bend je nastao 1992. godine na samom početku ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Snimili su pet albuma: „Divlji kesten“, „Divlji u srcu“, „Ludi od ljubavi“, „Ni sunca ni kiše“, „Oči u oči“, a 2013 godine je izdata kompilacija „Igor Starović i Divlji kesten – Zauvek“. Među hitovima su pesme „Zorane, Zorane“ i pesma „Kristina“ za koje su snimili i spotove.

Ubrzo po osnivanju održali su niz koncerata i njihov album dobro se prodavao. Igor je s bendom bio i počasni gost na povratničkoj turneji Lepe Brene kao i na turneji Dragane Mirković kao danak tadašnjem dominaciji narodnjaka i turbo folka.

Svoju samostalnu turneju napravili su 1995, a 2002. grupa se formalno rsapala i Igor je otpočeo solo karijeru. U produkciji BK sound izdao je album „Ujed za dušu“ 2004. godine s deset pesama, među kojima i „Hajde na sto“ i „Ako odeš ti“. Za City Records 2008. izlazi album s najvećim hitovima Divljeg kestena s četiri nove pesme, a 2013. godine izlazi kolekcija najlepših balada.

Igor je bio učesnik rijaliti šou-a „Farma“ iz koje je izašao kad mu je naglo pozlilo.

www.danas.rs

Preminuo Igor Starović, pevač Divljeg kestena

U 56-oj godini posle kraće bolesti, kako prenose mediji, preminuo je Igor Starović, frontmen pop bednda Divlji kesten. U grupi je proveo 10 godina kao pevač, kompozitor i aranžer. Bend je nastao 1992. godine na samom početku ratova u bivšoj Jugoslaviji.
www.danas.rs www.danas.rs
 

Preminuo glumac Džejms Kan​

1657216293-Tan2022-7-7_193952799_1-900x600.jpg


Američki glumac Džejms Kan, najpoznatiji po ulozi u dva nastavka filma "Kum" Frensisa Forda Kopole, preminuo je u 83. godini, saopštila je njegova porodica na Tviteru.

„Sa ogromnom tugom vas obaveštavamo da je Džimi preminuo 6. jula uveče. Porodica ceni izlive ljubavi i iskreno saučešće i traži da nastavite da poštujete njenu privatnost tokom ovog teškog perioda“, navodi se u objavi na Tviteru.

Nije naveden uzrok smrti glumca.

Kan je možda najpoznatiji po ulozi Sonija Korleonea u klasiku iz 1972. Kum, koji mu je doneo nominaciju za Oskara za najbolju sporednu ulogu i Zlatni globus za najboljeg sporednog glumca. Glumio je i u nastavku „Kuma“ iz 1974. godine.

Višedecenijsku karijeru je započeo 1960-ih godina, ulogama u filmovima Hauarda Hoka „Eldorado“ i „Crvena linija 7000“. Uloga fudbalera koji umire u televizijskom filmu „Brajanova pesma“ iz 1971. godine donela mu je nominaciju za Emi.

Prvu nagradu je dobio za ulogu u filmu „Kišni ljudi“ iz 1969. godine Frensisa Forda Kopole.

rs.n1info.com

Preminuo glumac Džejms Kan, Soni Korleone iz Kuma

Američki glumac Džejms Kan, najpoznatiji po ulozi u trilogiji "Kum", preminuo je u 83. godini, saopštila je njegova porodica na Tviteru.
rs.n1info.com rs.n1info.com
 

Preminula Ljiljana Bakić​


1657200910-viber_image_2022-07-07_15-30-29-781aa-900x600.jpg


Poznata arhitektica Ljiljana Bakić preminula je danas u Beogradu u 83. godini.

Ljiljana je rođena 1939. godine u Beogradu, a sa svojim suprugom i arhitektom Dragoljubom Bakićem projektovala je mnogobrojne objekte u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije i sveta.

Karijeru je počela još 1962. godine, a zaslužna je za realizaciju objekata kao što su Hala Pionir, ali i stambenih naselja Nova Galenika u Zemunu i Višnjičkoj Banji. Od 1974. do 1975. Bakić je radila na projektovanju „Instituta za rehabilitaciju od nespecifičnih plućnih bolesti“ Soko Banja. Postrojenje je izgrađeno s obzirom na potrebe pacijenata. Prema Bakić, „arhitektura je sociološki fenomen“.

Osim što su radili u Japanu, Švajcarskoj, Poljskoj i Venezueli, par je izgradio i nekoliko zgrada u Zimbabveu. Godine 1982. Bakić i njen suprug bili su arhitekte Kongresnog centra i Sheraton hotela u glavnom gradu Zimbabvea Harareu. Od 1994. do 2001. par je uglavnom radio iz u Hararea.

Godine 1974. Bakić i njen suprug dobili su „Veliku nagradu Beogradskog arhitektonskog salona“ za dizajn sportske dvorane Pionir. Četiri godine kasnije dobili su još jednu nagradu Grand Prix za klizalište sportske arene.

Pre 10 godina objavila je knjigu "Anatomiija B&B arhitekture" u kojoj se osvrnula na svoju i karijeru muža Dragoljuba.

Još uvek nije poznato kada i gde će biti sahrana.

nova.rs

Preminula Ljiljana Bakić

Poznata arhitektica Ljiljana Bakić preminula je danas u Beogradu u 83. godini.
nova.rs nova.rs
 
Нажалост још један великан нашег глумишта нас је напустио. Довољно је рећи Бане Бумбар

ПРЕМИНУО ГЛУМАЦ БРАНКО ЦВЕЈИЋ​

Novosti online, 26. 07. 2022. у 20:53

ПРЕМИНУО је српски глумац Бранко Цвејић у 75. години.​

www.novosti.rs

ПРЕМИНУО ГЛУМАЦ БРАНКО ЦВЕЈИЋ

ПРЕМИНУО је српски глумац Бранко Цвејић у 75. години.
www.novosti.rs www.novosti.rs
www.novosti.rs

БРАНКО ЦВЕЈИЋ ИМАО БОГАТУ БИОГРАФИЈУ: Памтићемо га као Банета Бумбара, Листера...

ПРЕМИНУО је српски глумац Бранко Цвејић у 75. години.
www.novosti.rs www.novosti.rs
www.novosti.rs

ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ БРАНКА ЦВЕЈИЋА: Направио сам пун круг

ГОСПОДСТВЕН, љубазан и осмехнут, Бранко Цвејић је био џентлмен који је говорио да је стара школа и који инсистира да плати и ваше пиће.
www.novosti.rs www.novosti.rs
бранк цвејић.jpg
 

Preminuo čuveni hirurg Zoran Krivokapić​


1662797543-Krivokapic500-copy-1024x682.jpg

Prof. dr sc. med. Zoran Krivokapić, rođen je u Zvečanu 27. avgusta 1955. godine.

Bio je čuveni srpski kolorektalni hirurg, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i načelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike.
Takođe, bio je član je Kraljevskog udruženja hirurga Engleske (FRCS).

U Prvoj hirurškoj klinici je uveo veliki broj novih dijagnostičkih metoda i operativnih procedura.

Organizovao je brojne međunarodne projekte i kongrese.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1. novembra 2012. godine, a za redovnog 8. novembra 2018. godine.

nova.rs

Preminuo čuveni hirurg Zoran Krivokapić

Prof. dr sc. med. Zoran Krivokapić, rođen je u Zvečanu 27. avgusta 1955. godine.
nova.rs nova.rs
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh