Felix":ja9oztfu je napisao(la):
...Не видим да је Соко Штарк пропао због доласка Милке или Нестлеа. Чак су се дигли из пепела после несретнихд деведесетих...
Soko Štark nije imao nesrećne devedesete. Radili su svaki dan tokom devedesetih, nije kod njih bilo prinudnih odmora, nijedna zaostala plata. Registrovali su ćerku firmu u Makedoniji tokom sankcija, plaćali reket Makedoncima (i nisu bila jedina firma iz SRB koja je to radila), ali su imali izvoz i pored sankcija. Do deviza su dolazili najviše izvozom u Rusiju. Cherry bombonjere su im donosile milione maraka svakog meseca. Imali su pametnog i odgovornog direktora koji nije te devize krao, nego je kupovao stanove za radnike. Soko Štark je u periodu do 96.-97. kupovao, delio svojim radnicima i do 100 stanova godišnje. Bežanijska Kosa i druge lokacije...
dosen":ja9oztfu je napisao(la):
...Soko Stark je toliko jak da je kupljen za tepsiju ribe, preprodat, sav zdravi profit ide u Hrvatsku.
Soko Štark nije kupljen za tepsiju ribe, još manje je kasnije preprodat za taj iznos, a još kako profit ne ide u Hrvatsku (gde se nalazi sedište današnjeg vlasnika).
Svi problemi Soko Štarka su unapred predviđani i nije se čekalo da se oni dogode, pa da se vidi šta će se raditi, nego se sve radilo po par godina pre nego što problem nastane. Zato Soko Štark do dana današnjeg nije imao nijedan dan prinudnog odmora. Naprotiv, rade 6 dana u nedelji, a najveći deo godine i u 3 smene. Nivo proizvodnje, količina ručnog rada, kvalitet sirovina, količine koje se mogu ponuditi tržištu...u svim tim stavkama Soko Štark ne bi mogao da izdrži konkurenciju Milke i ostalih, tj. uvek bi imao skupljih istih 100 grama čokolade jer je imao veće troškove proizvodnje, a sa količinom reklame ionako nikada ne može da juri Milku, Nestle i ostale.
Kupuje ih Slobodan Vučićević (Grand kafa / Grand Prom) kao jedini zainteresovani. Eto kolika je jagma bila.
Država je svoje akcije (40% od ukupne vrednosti firme) prodala za malo preko 14 miliona evra.
Radnici prodaju svoje akcije po istoj ceni kao i država.
Odmah se ulažu velike pare u modernizaciju proizvodnje, distribucije, pravljenje bukvalno novih pogona, izbacivanje novih proizvoda na tržište, novih gramaža....sve kako bi se najbolje odgovorilo na konkurenciju. Smanjuje se broj zaposlenih ali jedino i samo na bazi dobrovoljnog odlaska, gde su svi ljudi koji su dobrovoljno hteli da odu dobijali po godini staža nekoliko puta više novca nego što je tada bila praksa u Srbiji. Sa modernizacijom proizvodnje i smanjivanjem troškova, Soko Štark je mogao da se bori sa nadolazećom konkurencijom.
Kasnije se 75% Granda prodaje kompaniji Droga Kolinska (slovencima). Tako oni postaju vlasnici Soko Štarka.
Posle par godina Vučićević prodaje i preostalih 25%. Nastavlja se sa ulaganjima. Ali, onda slovenci (Istrabenc, tadašnji vlasnik Droge Kolinske) zapada u finansijske probleme i počinje sa prodajom.
Tu se pojavljuje Atlantic grupa iz Hrvatske i kupuje za skoro 400 miliona evra 95% Droge Kolinske, pa tako oni postaju vlasnici Soko Štarka. Inače, odavno se oni zovu samo Štark, ali eto....da se ne zbunjujemo.
Još agresivnije se nastavlja sa ulaganjima, i za sve te godine pod Grandom, zatim pod Drogom Kolinskom i sada Antlanticom, nema dela fabrike koji nije u potpunosti opremljen novim linijama. Bukvalno nije ostao ni šraf od Soko Štarka od pre 9-10 godina. Sa novim, modernim linijama fabrika dolazi u mogućnost da nudi proizvode koje do tada nije ni mogla da napravi. Npr. pogledajte samo koliko sada imate vrsta Smokija...a, to je samo zato što nova linija može to sve da pravi, dok stara nije tehnički mogla. Danas, Soko Štark i dalje radi stabilno, oni nisu imali štrajk preko 20 godina. Plate na vreme i veće od proseka u državi.
Ali, radna disciplina kakve retko gde ima u SRB.
Primer: Kao radnik možeš da jedeš šta hoćeš, sa koje god linije hoćeš, koliko god hoćeš.
Ako radiš na odeljenju Smokija i jede ti se čokolada, idi na odeljenje gde se pravi čokolada i jedi. Sve ok.
Ali, ako sa odeljenja čokolade poneseš nazad u svoje odeljenje (gde se pravi Smoki) samo i par kockica čokolade, a kamoli više od toga (npr. da bi imao za kasnije, ili da bi nekome dao), odmah ide kazna jer po standardima koje je fabrika dobila i kojih mora da se drži, nema mešanja hrane, a naročito ne slatkog i slanog. Na tvojim rukama mogu da ostanu delovi čokolade, a radiš sa Smokijem, slanim proizvodom.
Ili, znate za one Oriflame kataloge i sl. Videli ste kako na nekim stranicama ima da se protrlja onaj krug da bi osetio miris nekog parfema ili sl. Ako te uhvate sa tim, opet odmah kazna jer tvoji prsti onda mirišu, a ne smeju da mirišu jer radiš sa hranom. Ne smeš ni da imaš bilo šta na prstima, rukama, sav nakit se skida prilikom presvlačenja, veštački nokat je nepoznata imenica u toj firmi. Treba li uopšte da pišem nešto o pušenju cigara?
Sva pravila su unapred poznata i nema odjednom nekakvog naknadnog izmišljanja da se nešto ne sme uraditi, već je radnicima sve rečeno unapred i na njima je samo da ispoštuju.
Za razliku od gooomile firmi koje se ''utegnu'' samo kad im dođe inspekcija koja treba da im da određeni HACCP ili ISO standard, a već sutradan (kad ode inspekcija) rade dooosta opuštenije, kod Soko Štarka toga nema. Najvažnije od svega, sav taj razvoj nisu finansirali kreditima koji bi ih opterećivali, nego svojim novcem i novcem svojih vlasnika (jer sam godišnji profit Soko Štarka nije bio dovoljan da se može brzo uložiti potrebna količina novca).