Иако првенство намењен само за молитву Богу, Храм Светог Саве је постао галерија мозаика и религијског зидног сликарства (намерно не користим израз фрескопис) у крипти. Мој брат је десет година радио у Храму и од отварања крипте и кустос у истом, све што је тамо видео, су Срби и странци који долазе да се диве лепоти са 0,00% молитвености, а то сам и ја видео сваки пут када бих дошао да се помолим. Безброј пута се блокирају иконе које желим да целивам јер туристи желе да се фотографишу и да нисам верник колико јесам, осећао би се као неки лудак који је гле чуда, уместо да гледа мозаик и зидно сликарство, он се моли. Наравно, далеко од тога да се људи не моле у Храму, али некако, нова Света Софија постаде галерија, још коктеле да кренемо да служимо. Ја сам као теолог поприлично либералан, велики сам противник марама и немам проблем са одевањем, све док је у границама доброг укуса, не само у Цркви, већ и свуда, али ето, кад је Црква у питању, ако је вера и молитва искрена, одевање је најмање важно. Црква је дом Бога живога, хришћанство је вера слободе, из ње нико неће бити избачен.
