Тај менталитет средњег века има корене у античности. А у поређењу са менталитетом модерног доба, традиција има далеко човечније идеје. Пре пар дана сам читао Фајербаха, коса ми се дигла на глави.
Русофилија је погрешан израз за панправославни стил, који има своје корене у Ромејском царству кога погрешно зовемо Византија. Обзиром да припадамо тој орбити, и историјски и духовно, не видим апсоутно никакав проблем. Никакве ту хистерије нема. Хистерија је била управо обрунуто када је гоњена духом модернизма наша тадаша власт облупала фреске у Студеници како би насликала неке буцмасте имитације касне ренесансе и то јако лоше.
Север Србије је периоду 17-19 века био у другом ареалу, градили су се храмови по тадашњој моди али и по строгим захтевима те империје. Чак толико строгима, да имам еклектику стилова, и да је аутроугарима било ситно ка нашој традицији
Ово никога не смућује?
Да се разумемо, наши преци су подигли ии једно и друго, не треба то дирати. Али да треба интервенисати по храмовима толико да се доведу у колико толико исправно стање, мислим да је савршено неупитно. Разна троугласта ока, света тројица са јавним филиокве. То на значи да ће се та уметничка дела наћи на сметлишту, веровано ће отићи у некакав музеј или на некакво чување док се мзуеј не оформи.
Цркве кад се граде, то није никада коначно завршен процес. То је жива ствар. Иконостас као појединачно најскупља позиција врло често добија некакво пирпремено решење које естетски не одговара храму али може да потраје и по неколико стотона година јер се актуелна друштвено политичка ситуација не дозвољава да се Иконостас постави онакав какав би то посматраном храму одгововарало, зато није реткост да се иконостаси мењају. У тој истој Русији, много храмова је било обезображно у време комуниста. Ако је ишта спашено било је то или захваљујући спретом срећних оконости или великим трудом културњака који су под виом заштите баштине спашавали целе компзиције фресака.
Високи барокни иконостаси су компромисно решење, јер се на тај начин заправо штедело на фрескопису. Највећи број храмова 19ог века (пре свега на северу) готово да нема фресака или их има мало, зато је потребно да иконостас буде до плафона како би се поставиле најважније сцене из библије. Иначе, древни православни храмови су имали ниске иконостасе (поменута Студеница на пример). Рестаурација старидх дрвених иконостаса кошта много, некад и много више него нов. Ако држава неће или није надлежна да плати рестаруцију (објекат није под заштитом), шта онда да радимо? Да оставимо ругло? А ако већ радимо ново, како ћемо га радити? Па нравно, како треба, а некако је фантазирао и био савремен....
И за крај
На српском се клер каже клир. Клер, клерофашисти је изграз који означава усташе и римокатоличку црвку, јер они себе називају клер.
