Hram Svetog Save

[orjen]

Evo kako dobiju novac za 12.000 kvadratnih metara mozaika, pola ide hramu a pola nekom za dzep. Gubitak u napred uracunati pa da je u toleranciji. Vesic je sigurno samo ponavljao sta je cuo, ali oni koji to rade moraju da znaju bolje. Bitno nama da na kraju sve to poploce.

 

[orjen]

Tridesetih godina se sv Sofija pretvarala u muzej (1931-1935), njena svetska afirmacija je dostigla vrhunac, u isti mah je pala odluka da sv Sava bude po uzoru carigradske bogomolje. Od 1931 Thomas Whittemore je radio na restaurciji mozaika sv Sofije. Bez pritska zapadnih sila, Engleske, Francuske i Amerike sv Sofija nebi postala muzej. Pitanje sv Sofije je i tada u Turskoj bilo shvaceno jako ambivalentno, pokazali su da su moderna nacija pod Ataturkom, ali danas postoje i druge tendencije.

 

[orjen]

Nestoroviceva izlozba 1932 u pavilijonu Cvijete Zuzoric. O nivou intelektualne rasprave tih godina svedoci Durde Boskovic (Srpski Knjizevni Glasnik 39, 1933). Izlozen je bio Nesorovicev gipsani model iz 1932. Isti je bio obelodanjen 2. januara 1932 u Politici (greska u godini u nazivu slike umesto 1931 treba biti 1932).

 

[vranac]

Неко је горе у прошлим постовима ставио Студеницу. Занимљиво је да су приликом њене реконструкције, иако је цела црква споља рађена у романичком стилу, збуџили на њу византијску куполу. Ко је то и зашто на тај начин радио, не знамо, и чуди ме да је дозвољена таква интервенција на грађевину стару 8 векова.

У оригиналу је то изгледало овако

 

[orjen]

Pitanje je da li je ovo stvarno romanika. Videti Jelena Erdeljan 2012: Studenica, all things Constantinopolitan (https://de.scribd.com/document/23851691 ... ming-Libre). Autorka vrlo strucno pokazuje koliko je Stefan Nemanja koristio carigradskih uzore. Studenica je inace patrimonium sv Marije, cuvalu se relikvije bogomateri, koji su dobijeni iz carigrada. Ovo zdanje ima mnogo dublje veze sa prestonicom vizantije, nego sa bilo kakvom romanikom.

 

[vranac]

TO se zove Raška škola, gde se mešaju elementi romanike i vizantijskog graditeljstva, ali kod Studenice i Dečana dominiraju romanički elementi. Govorimo o spoljašnjosti.

Ali da ne idemo u detalje, očigledno je da sadašnja kupola nema originalni izgled.

 

[Прле]

vranac » Чет Јан 23, 2020 2:52 am[/url]":dqldf1t8]
У оригиналу је то изгледало овако

Прво сам видео слику па тек онда прочитао све. Прво што сам помислио, види што личи ан Студеницу, само има тај одвратни купасти кров

 

[Vox91]

Zašto je odvratan? Pa mnogo bolje pristaje ostatku crkve, nego sadašnja kupola..

 

[orjen]

Da se nadovezujem na @Vranac. Stara su to shvatanja o nacionalim skolama i sada i prevazideni. Jelena Erdeljan je 2008 na vizantoloskom kongresu u Kelnu - Serbia and Byzuantium (15. Deczember 2008) - dala potpuno novi pogled na Studenicua. Jelena Erdeljan 2013: Studenica a New Perspective? (https://www.academia.edu/5535145/Studen ... erspective), u istom u nemackoj stampanom izdanju takode propoznatljiv clanak Vlada Stankovic 2013: The Character and Nature of Byzantine Influence in Serbia (from the End of the Eleventh to the End of the Thirteenth Century): Rality - Policy - Ideology. Obe lepo opisuju kako je srednjovekovna srpska drzava nastala na vizantijskom spstratu.

Da skratim dugu pricu na kratko. Uzor Studenice jr u arhitekturi Carigrada. U Carigrad Stefan Nemanja odlazi 1172 kao zarobljenik vizantijskog cara Manuel I. Manual I. je po tradiciji rimskih careva porazene vode vodio kroz takozvani rimski triumf. Nemanja je stime neko vreme boravio u velikoj carskoj palati i razgledao znamenitosti grada kako to tadasnji grcki hronisti pisanju. Najimpoznatija marmorna crkva i najveci relikvijar Carigrada bila je carska ili sveta kapela (Pharos-kapela) u carskoj palati. Studenica je prema tom uzoru gradena i to posle 1186. Nije to jedina koincidencija, vazno je sta je ona trebala da simbolizuje Nemanjinov drzavi, Erdeljan objasnjava da je Studenica smisljena kao patrimonium sv Marije. Bogordocica je paladijum Carigrada, istu funkciju je Nemanja namenijo Studenici. Studenica je tako gradena po uzoru imperijalnih vizantijskih crkava. Tacnije po naliku patrimonijuma sv Marije u carskoj palati Crkve Presvete Bogorodica kraj Svetelnika (tzv Pharos) - Theotokos tou Pharou. Kao i ona Studenica nosi posebnu simboliku i znacenje sto je Nemanja u njoj pohranio varne relikvije dobijene iz Carigrada. Nije ona kopija romanicnih crkva nego onog sto je Nemanja 1172 imao priliku da dozivi u Carigradu (https://www.pallasweb.com/deesis/church ... nople.html). Koliko je sam bio impresioniran vizantijskom kulturom svedoci i njegovo zamonasenje na Svetoj Gori.

 

[Прле]

Vox91 » Чет Јан 23, 2020 4:10 pm[/url]":1s2afs0p]Zašto je odvratan? Pa mnogo bolje pristaje ostatku crkve, nego sadašnja kupola..

Ова купа је прениска, мада и да су друге висине у питању, са пропорцијама се никако не да уклопити, увек ће нешто да штрчи.

Студеница без куполе не би била то што јесте.

 

[Bezaninac]

Veliko je pitanje da li je ova kupa sa starih fotografija uopšte izvorna. Znamo da je Studenica više puta oštećivana, pljačkana, preživela je nekoliko požara i barem jedan jači zemljotres. Takođe se zna ponešto o nekoliko rekonstrukcija koje su se desile kroz istoriju, ali manje je poznato šta je konkretno obnavljano i da li se izgled kupe/kupole menjao... na ktitorskoj fresci iz Studenice bi se reklo da Stefan Nemanja drži model crkve koja ipak ima kupolu, ako je verovati realističnosti tog prikaza...

 

[orjen]

Najverovatniji direktni uzor Studenice kao relikvijar je Sveta Kapela Carigrada ili tzv. Pharos kapela velike palate:

 

[orjen]

Osnova Nestorovicev konkursnog rada 1927

 

[orjen]

iz istorijske arhive, patrijarh german i branko pesic, negde 1985

 

[orjen]

Kamen za fasadu. Nista nije bilo slucajno. Dugo se na tome radilo.

 

[orjen]

Cena materijala mozaika. 1m² = 40.000 rublja = 600 eura x ca 6.000 m² = 3.6 mio eura (http://goldsmalt.ru/). Pa jos troskovi umetnika, inzenjera, transporta i radnika.

Мы изготавливаем два вида золотой смальты:
На основе силикатного золота - от 40 000 рублей за кв. метр,
мощность производства от 5 кв. метр в день (на заказ, предопл. 50 %) толщина от 2 мм. до 10 см. размер смальты максимум – 90 х 90 мм

 

[Sarajevska]

Многи од нас немају начина да завире у радове на Храму, а волели бисмо. Али бар се неком посрећило



Канда се виде делови иконостаса тамо десно скроз, иза скела

 

[Agiorites]

И подно грејање је завршено

 

[Otoro-san]

Sarajevska » Sre Jan 29, 2020 4:45 pm[/url]":12w08f2d]Многи од нас немају начина да завире у радове на Храму, а волели бисмо. Али бар се неком посрећило



Канда се виде делови иконостаса тамо десно скроз, иза скела

Legendarni Boycie iz Only Fools and Horses

 

[Sarajevska]

Вечерашња слика из Храма, северна припрата. Опрезно сам оптимистичан, ових скела синоћ није било, али делује да ће ипак и припрате под мозаик

 

[Прле]

То је већ моћно

 

[Sarajevska]

Јави се Марко Стојчић на инстаграму:









"Idejno rešenje platoa ispred Hrama Svetog Save autora Branislava Mitrovića i Dejana Miljkovića je savremeno rešenje kojim se rešava dugogodišnja želja da se objedini ambijent ispred Hrama Sv.Save, Narodna Biblioteka i spomenik Karađorđu."

 

[dex libris]

Ovi od drveta ne vide šumu... besmisleno rešenje, potpuno odsustvo ideje i vizije - umesto da se hram vidi sa svih tačaka oni su ga potpuno zaklonili drvećem i zgradom.. bitno je da su ugurali novu zgradu patrijaršije

 

[Ventilator_BGD]

Nije mi problem u arhitektama nego u institucijama koje ne znaju da prepoznaju nizak kvaliet ovakvih radova. Skandalozno je zatvaranje i apsolutno zanemarivanje patrijarsije, ali i sporna je i izvorna urbanisticka bobiceva matrica sa patrijarsijom kakva jeste. Dosli smo do toga da su profesori preko veze, tata i mama koje rade na fakultetu i zajedno sa njima gej lobi i neokomunjare koji drze fakultet doveli arhitekturu do ispod nivoa nekog uniona ili sinđidunje. Prvo sto je sasvimn ocigledno je da malo bavljenje projektom i detaljima. Eto, od sad vise ne znam ni treba li raspisivati konkurse kad su rezultati istih na nivou neke astane ili turkmenistana u skladu sa arhitektama zaglavljenim u 90tim.

 

[And7rey]

Potpuno besmisleno