Hram Svetog Save
- Začetnik teme BOKI SMOKI
- Datum pokretanja
Sarajevska
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.09.2007.
- Poruke
- 1.034
- Pohvaljen
- 3.662
Agiorites":2hdo3xhd je napisao(la):
Парохијски дом који постији довољна је мука. Немојте још и габаритну Патријаршију на платоу, молим вас. Имајте мере и укуса. Наша Црква већ има Патријаршију на савској падини, пристојну, са традицијом, довољно је.
Nemojmo se varati, svetosavski plato je bio planiran kao pravoslavni vatikan. Nije se odustajalo od te ideje, koliko je ona i u vreme kralja Aleksandra I i danas preambicijozna nije bitno - ovo ce i u manjem obimu biti sprovedeno. Siguran sam da je Svetosavski plato predviden za centar SPC. Od toga se nece odustati. Hram je samo jedna komponenta ove simbolike novog sredista pravoslane vere. Tu su planirani patrijarsija, muzej SPC i verovatno i bogoslovija. Nestorovic i Deroko su dali dva regulacione planove jedan sa pocetka 1930ih i jedan 1939. U njima je oko crkve bio prazan prostor. Danasnja situacija takvog pristupa neomogucava.
Sarajevska
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.09.2007.
- Poruke
- 1.034
- Pohvaljen
- 3.662
Београд - Букурешт
Ventilator_BGD
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 05.11.2007.
- Poruke
- 703
- Pohvaljen
- 949
Nebitno je koja je veca, sa proporcijom okruzenja hram izgleda neuporedivo dominantnije, ono u bukurestu u odnosu na kilometarske bulevare i profil ulice od 100m + sa najvecom parlamentarnom zgradom u evropi izgleda kao minijatura. Hram je u kontekstu a u bukurestu je legao gore nego skoplje 2015.
Odlicno, Sarajevska jel mozes samo da podignes obe na kotu 0 naosa. Visina se meri od poda u naosu. Ovako gubis 7 m prema katedrali u Bukuresti. Za povrsinu stavi 4830 m², to je katastarksi podatak, isti sam proverio na ortofotu sa istovetnom rezultatom. Visina glavnih lukova je 37,70 ne 36,40 m. Gde je pendentif je visina 37,55 m (lukovi i pendentifi su posebne konstruktivne celine, zbog povezivanje istih je nastala razlika - autor ovog resenja je Branko Pesic).
Sarajevska
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.09.2007.
- Poruke
- 1.034
- Pohvaljen
- 3.662
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=698734#p698734:1jaqu9ya je napisao(la):
Орјене, ово нисам ја правио, скинух са Skyscrapercity-ја, са румунског форума. У оригиналу је овако (клик):
hosting pic@Ventilator_BGD - teze je graditi velike raspone nego velike visine. Nista posebno kod katedrale u Bukuresti, jedino rasponi svodova od 25,20 m su meni impresivni. Sve ostalo je blokovsko, a masivnosc zidova ne korespondira sa sfericnim volumenima konha i kupole.
@Sarajevska, svakako zanimljivo poredenje. Potenciraju njihovu katedralu, ali u sustini je razlika ovakva. Narocito u silueti kao da je na steroidima, korisni unutrasnji prostor nema razliku. Tesko reci sta je uzor i sta ambicija ovakve gradevine. Parfrazira kupole moldavskih manastira. NIje bas za takvu monumentalizaciju. Moglo uzeti i reper manastira Kalenica i naduvati je na 125 m. Pristup nije inventivnan sto ne razumeva sklad u volumenima.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.375
- Pohvaljen
- 17.447
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=698704#p698704:272lc80v je napisao(la):Sarajevska » 14 Jan 2020 08:23 pm[/url]":272lc80v]Београд - Букурешт
Auuu, nisam znao da je hram u Bukureštu toliko visok a opet može samo da primi 6000 vernika u odnosu na hram Svetog Save koji može da primi 10000.
Nesto sto ovde jos nije bilo zapazeno (parafrazirani citati iz Milica Ceranic 2005): sv Sava ima latentnu hermeticnost i zatvorenost, nju vizuelno razbija uskladeni volumeni konha i kupole. Hram se sastoji od donjeg dela, na istocnoj strani apside sa pet konhe, iznad se nadvezuju jos dve konhe i kao vizuelni vrhunac velika kupola. Takode se ovde najjace izrauzje gradacijsko-piramidalno kompovanje masa. Svi otvori takode imaju sferne elemente. Ovako posmatrano hram ima veliku dopadljivost.
Храм није обична црква. Он се прави за наредне векове и миленијуме. Зато су монументалност, једноставност без сувишног цифрања и чистоћа елемената Св. Саве једна од његових највећих вредности. И што више време одмиче, све ми је лепши и дражи. И да, срећан сам и поносан што сам савременик његовог настајања и, даће Бог, завршетка.
Наравно, надајмо се да ће црквени оци истрајати у настојању да се у погледу квалитета унутрашњег уређења не праве компромиси. Најважнији делови зидова Храма биће до краја ове године покривени мозаиком, тако да нема потребе да се брза са остатком.
Наравно, надајмо се да ће црквени оци истрајати у настојању да се у погледу квалитета унутрашњег уређења не праве компромиси. Најважнији делови зидова Храма биће до краја ове године покривени мозаиком, тако да нема потребе да се брза са остатком.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699111#p699111:6t6p0s0c je napisao(la):
Ja se samo pitam šta je tebi uopšte duhovno dopadljivo...
Haška pravda? Evropska Unija? "Demokratija i ljudska prava"? Kolateralna šteta u ljudskoj krvi zarad pre navedenog?
Verujem koliko traume i iskonskog bola tvom mentalnom i ideološkom sklopu izaziva ovaj jasan izraz viševekovne srpske vere, kulture, tradicije, porodičnih vrednosti, borbe za slobodu, nepokornosti, iskonske želje za pravdom, običaja, slavljenja Slave, poniznosti pred nečim većim, višim, boljim od novosvetskog konzumerizma posrnule i izgubljene individue, od jurišanja na carstva kad druge nema....itd...
Ovaj hram tebe i takve kao ti prosto BOLI.
Svaki mišić na vašem telu se grči od pogleda na njegov beli mermer, na taj zlatni krst na vrhu kupole, na zvonjavu zvona, na tog sveca kojeg slavimo jer je zaslužio da ga slavimo do kraja vremena...
Vi biste bili presrećni da je ovde ostao parking.
Vi biste ovo bagerima, samo kad biste mogli.... kao u onom filmu kad Miki Manojlović vikne pred vratima crkve "Razvaljuj!"
Ali šipak, Ksenija...
Ne ide to tako... i neće!
Zagonetka nastanka finalnog projekta hrama se razvija u vrlo slozenim godinama Kraljevine Jugoslavije. Sturjanje vizantije je 1927 dozivljavao svoj vrhunac. Odrzavao se svetski vizantoloski kongres u Beogradu. Parlaleno se odrzao konkurs za hram. Prilozeni radovi su svi lose ocenjeni. U konkursu je trazena gradevina u nacionalnom srpsko-vizantijskom stilu (Moravska skola). U isti mah drzava je ulazila u duboku krizu, kraljevska diktatura 1929, atentat na hrvatskog poslanika Radovica u Skupstini 1931. Drustvo samoinicijativno 1930 pozove tri profesora da doraduju planove, Nestorovic kao dobitnik druge nagrade i sa fakulteta jos dva profesora od kojih se samo odazvao Deroko. Potom u Politici 2 i 3 januara 1932 izlaze fotografije gipsanih modela Deroka i Nestorovica uz pratecih tekst da je resen model buduceg hrama. Predlozena resenje se odjednom vise nisu bazirali na konkursnim projektima 1927. Promena je trazena 1930 od Drustvo za podizanje Hrama Svetog Save. Trazilo se odstupanje od srpsko-vizantijskog stila - imajuci u vidu da je gradevina trebala da bude prihvatljiva svim nacionalnostima Jugoslavije. Prihvatljivije uzori su nadeni u vizantijskoj umetnosti, i najvise se gledalo na sv Sofije. Ovaj sakralni objekt je 1931 prestao da bude dzamija i vrhunac svoje svetske afirmaciju dozivljava kada se pretvorila u muzej, otvoren je 1935 posle restauracijskih radova ciji je rukovodilac bio jedan amerikanac. Sv Sofija je tih godina samo iz pritiska zapadnih zemalja postala mouje. Prihvacena je bila kao model imperijalne arhitetkture rimskog carstva koji je doziveo svoj najveci vrhunac u toj gradevini. Prdlozena nova resenja sv Sava u Politici su sada parafrazirali sv. Sofiju. Inicijator zestoke debate oko tih predlozenih resenja je bio Klub arhitekta Udruzenje jugoslavenskih inzenjera. Kralj zbog zestine rasprave je zaustavio radove kroz veto. Tek kada su se kralj i klub arhitekta usaglasavali sa predlozenim resenjima "sv Sofije" razradivali su se dalje. Nestorovic/Deroko radili su od 1930 do 1935 na oblikovanju hrama. Sve vise su se priblizivali sv. Sovije kao trazenom uzoru.
SRBO
Advanced
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699334#p699334:278h49cm je napisao(la):
Ех, ех прећера га сад. Можда јој је тако због тако некако голе и стерилне спољашњости - чест проблем огромних а нових грађевина. Морају "сазрети" временом
Ни мени се у почетку није баш свидео - некако ми је одувек деловао као некако "неутрална" зграда. Мада опет, да сам ја осмишљао, рекли би да је превише импозантно, или превише китњасто, или да делује злокобно. Превише радикално како год!
Мада, изнутра ће одличан бити, унутрашњост 10/10 кад заврше
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 10.704
- Pohvaljen
- 21.509
Hram ne izgleda impresivno, koliko god se neki trudili na raznim fotografijama i razglednicama da ga predstave. To je moje glavna zamerka. To sto se u 21. veku daju tolike pare na religiozan objekat moze nekom da se svidi ili ne, ali ono sto bi nas verujem sve pomirilo je kada bi dobili impozantnu gradjevinu na koju svi mozemo da budemo ponosni. To je slucaj sa unutrasnjosti hrama, na primer. Kako mogu nesto da zamerim kada se radi o remek-delima i umetnosti i necemu sto sa ponosom mozemo da ostavimo buducim generacijama.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699334#p699334:cvnq39xr je napisao(la):
Posto mene taj zlatni krst na vrhu kupole ne privlaci, j*** ga, takav sam, kada prolazim pored Hrama, ne vidim nista od cega bi mi zastao dah.
Cilj je valjda da i za Boga, i za nas, i za buduce generacije, ostavimo sto impresivniju gradjevinu. Nije poenta da imamo veci od Rumuna itd.
Hram, spolja, nije impresivan. Tacka.
A sta je sada sustina takvih postova. Hram je graden po uzoro gradevine univerzalne vrednosti. Nisu potrebne fotografije da se to vidi nego strucna analiza gradevinske konstrukcije. Sv Sofija sa 31 m raspona glavnih lukova jos uvek prevazilazi sv Petra u Rima (27 m raspona na pocetku i 23 m ispod kupolom) i sve ostale kalsicne sakralne gradevine na svetu. Maksimum je sto je moguce graditi u zidarstvu. Konstruktivna perfekcija sv Sofije je sluzila arhitektima i konstruktorima sv Savi, koja ima i sasvim svoja resenja. Jedinstven je pristup nase arthitekture da uzima nesto svetsko za svoj uzor. Koje druge gradevine na tlu Srbije su gradeni po uzoru neceg sto je gradila neka univerzalna civilizacija i velika sila? Ovako je crkvena arhitektura izasla iz sasvim nacionalnog opusa i merila se sa necem sto ranije nije bilo u njenom domenu.
Ovako govore sturcni kriticari o sv Savi
In particular, the condensated forms, the simple and subtle use of decorative sculpturing in combination with the buildings monumentality creates a sublime visualization of its powerful architectural fabric, which despite being latent hermeneutic, pleases and generates interest
— Milica Ćeranić, 2005
Today St Sava can't be regarded as an architectural failure or an anachronistic, weak attempt ... The architectural artwork that impresses with monumentality, massiveness, latent hermeneutics, but also harmony of masses and a sublimity achieved by simplicity in shaping complex pyramidal structures can't be called failure
— Milica Ćeranić, 2005
The beauty of Svetog Save is not limited to the huge mass of concrete, the immense weight of incomprehensible and tremendous matter; the beauty of the church is not that of a mountain of concrete but a beauty that is all architectural, made of measurements, of relationships between different places and of a delicate order that nonetheless manages to govern the matter. ... the space of Svetog Save is not sublime, it is beautiful.
— Pier Paolo Tambuelli, 2006, Domus
Ovako govore sturcni kriticari o sv Savi
In particular, the condensated forms, the simple and subtle use of decorative sculpturing in combination with the buildings monumentality creates a sublime visualization of its powerful architectural fabric, which despite being latent hermeneutic, pleases and generates interest
— Milica Ćeranić, 2005
Today St Sava can't be regarded as an architectural failure or an anachronistic, weak attempt ... The architectural artwork that impresses with monumentality, massiveness, latent hermeneutics, but also harmony of masses and a sublimity achieved by simplicity in shaping complex pyramidal structures can't be called failure
— Milica Ćeranić, 2005
The beauty of Svetog Save is not limited to the huge mass of concrete, the immense weight of incomprehensible and tremendous matter; the beauty of the church is not that of a mountain of concrete but a beauty that is all architectural, made of measurements, of relationships between different places and of a delicate order that nonetheless manages to govern the matter. ... the space of Svetog Save is not sublime, it is beautiful.
— Pier Paolo Tambuelli, 2006, Domus
Kolege,
Nije u tome poenta.
Hram kao građevina može da ti se dopada ili ne.
O ukusima ne vredi raspravljati.
Ja sam govorio o hramu kao simbolu i to je bila svrha moga posta.
A taj simbol smeta i smetao bi kako god da je građevina izvedena.
Kao što smeta i bilo koji drugi hram... kao što smeta i crkva, istorija, zavet, ikone, gusle, narodne pesme, junaci...
Sve to podseća na jedan sistem vrednosti koji MORA biti neutralisan, izbrisan, zaboravljen.
Pa ide otprilike ovako:
- Istorija nam je genocidna
- Crkva je pedofilska i profiterska
- Junaci su budale koje uludo gube glavu
- gusle su seljački bljak
- narodne pesme su bezveze
- običan narod je krezub i neobrazovan
itd itd...
I tako, opet, u srcu Beograda, u sred Srbije... smeta jedan srpski simbol.
To je tragedija zbog koje ne možemo napred, nego se vrtimo u krug.
Setim se samo besa zbog onog nesrećnog cvetnog aranžmana "Srbija" na autoputu...
Bezmalo nacionalizam, klerofašizam itd itd...
A ovaj narod, uprkos šest-sedam ratova u dvadesetom veku, uporno gradi hram... i ne posustaje... i onaj najobičniji čovek, bez neke škole, obrazovanja ili intelektualne širine duboko u genima oseća da gradi simbol. I ne interesuje ga mnogo je li neki pop pomilovao dečaka, seo u limuzinu ili tražio prevelike pare za opelo. Zna taj čovek da su i sveštenici ljudi, sa svim ljudskim vrlinama i manama, ali da je crkva ipak nešto bitnije, šire i dugovečnije od životnog veka jednog pojedinca, dobrog ili lošeg, sa ili bez mantije na sebi. Zna da ta crkva, kakva je takva je, ostaje sama sa svojim narodom tamo gde je država davno narod pustila niz vodu - na Kosovu, u Crnoj Gori, u Bosni... i da bez nje kao institucije nema ni nas, ovakvih tvrdoglavih magaraca koji uprkos svemu, sto godina grade i završavaju hram u spomen svetitelju.
A Bog sve vidi... pa nek posle sudi po zasluzi.
Nije u tome poenta.
Hram kao građevina može da ti se dopada ili ne.
O ukusima ne vredi raspravljati.
Ja sam govorio o hramu kao simbolu i to je bila svrha moga posta.
A taj simbol smeta i smetao bi kako god da je građevina izvedena.
Kao što smeta i bilo koji drugi hram... kao što smeta i crkva, istorija, zavet, ikone, gusle, narodne pesme, junaci...
Sve to podseća na jedan sistem vrednosti koji MORA biti neutralisan, izbrisan, zaboravljen.
Pa ide otprilike ovako:
- Istorija nam je genocidna
- Crkva je pedofilska i profiterska
- Junaci su budale koje uludo gube glavu
- gusle su seljački bljak
- narodne pesme su bezveze
- običan narod je krezub i neobrazovan
itd itd...
I tako, opet, u srcu Beograda, u sred Srbije... smeta jedan srpski simbol.
To je tragedija zbog koje ne možemo napred, nego se vrtimo u krug.
Setim se samo besa zbog onog nesrećnog cvetnog aranžmana "Srbija" na autoputu...
Bezmalo nacionalizam, klerofašizam itd itd...
A ovaj narod, uprkos šest-sedam ratova u dvadesetom veku, uporno gradi hram... i ne posustaje... i onaj najobičniji čovek, bez neke škole, obrazovanja ili intelektualne širine duboko u genima oseća da gradi simbol. I ne interesuje ga mnogo je li neki pop pomilovao dečaka, seo u limuzinu ili tražio prevelike pare za opelo. Zna taj čovek da su i sveštenici ljudi, sa svim ljudskim vrlinama i manama, ali da je crkva ipak nešto bitnije, šire i dugovečnije od životnog veka jednog pojedinca, dobrog ili lošeg, sa ili bez mantije na sebi. Zna da ta crkva, kakva je takva je, ostaje sama sa svojim narodom tamo gde je država davno narod pustila niz vodu - na Kosovu, u Crnoj Gori, u Bosni... i da bez nje kao institucije nema ni nas, ovakvih tvrdoglavih magaraca koji uprkos svemu, sto godina grade i završavaju hram u spomen svetitelju.
A Bog sve vidi... pa nek posle sudi po zasluzi.