Hram Svetog Save

[Beki]

orjen » Pet Jan 17, 2020 3:18 pm[/url]":24ahnv3k]A sta je sada sustina takvih postova. Hram je graden po uzoro gradevine univerzalne vrednosti. Nisu potrebne fotografije da se to vidi nego strucna analiza gradevinske konstrukcije. Sv Sofija sa 31 m raspona glavnih lukova jos uvek prevazilazi sv Petra u Rima (27 m raspona na pocetku i 23 m ispod kupolom) i sve ostale kalsicne sakralne gradevine na svetu. Maksimum je sto je moguce graditi u zidarstvu. Konstruktivna perfekcija sv Sofije je sluzila arhitektima i konstruktorima sv Savi, koja ima i sasvim svoja resenja. Jedinstven je pristup nase arthitekture da uzima nesto svetsko za svoj uzor. Koje druge gradevine na tlu Srbije su gradeni po uzoru neceg sto je gradila neka univerzalna civilizacija i velika sila? Ovako je crkvena arhitektura izasla iz sasvim nacionalnog opusa i merila se sa necem sto ranije nije bilo u njenom domenu.

Ovako govore sturcni kriticari o sv Savi

In particular, the condensated forms, the simple and subtle use of decorative sculpturing in combination with the buildings monumentality creates a sublime visualization of its powerful architectural fabric, which despite being latent hermeneutic, pleases and generates interest

— Milica Ćeranić, 2005

Today St Sava can't be regarded as an architectural failure or an anachronistic, weak attempt ... The architectural artwork that impresses with monumentality, massiveness, latent hermeneutics, but also harmony of masses and a sublimity achieved by simplicity in shaping complex pyramidal structures can't be called failure

— Milica Ćeranić, 2005

The beauty of Svetog Save is not limited to the huge mass of concrete, the immense weight of incomprehensible and tremendous matter; the beauty of the church is not that of a mountain of concrete but a beauty that is all architectural, made of measurements, of relationships between different places and of a delicate order that nonetheless manages to govern the matter. ... the space of Svetog Save is not sublime, it is beautiful.

— Pier Paolo Tambuelli, 2006, Domus

Za početak, skinuti pločice za kupatilo sa fasade i donirati ih bolnicama i školama u Srbiji da urede toalete. Osmisliti kako da spoljašnji izgled hrama i fasada budu jednako impresivni i odgovaraju onome kako izgleda ili će izgledati unutrašnjost hrama.

 

[Beki]

Perkan » Pet Jan 17, 2020 3:30 pm[/url]":3j9f0umt]Kolege,
Nije u tome poenta.
Hram kao građevina može da ti se dopada ili ne.
O ukusima ne vredi raspravljati.

Ja sam govorio o hramu kao simbolu i to je bila svrha moga posta.
A taj simbol smeta i smetao bi kako god da je građevina izvedena.
Kao što smeta i bilo koji drugi hram... kao što smeta i crkva, istorija, zavet, ikone, gusle, narodne pesme, junaci...
Sve to podseća na jedan sistem vrednosti koji MORA biti neutralisan, izbrisan, zaboravljen.
Pa ide otprilike ovako:
- Istorija nam je genocidna
- Crkva je pedofilska i profiterska
- Junaci su budale koje uludo gube glavu
- gusle su seljački bljak
- narodne pesme su bezveze
- običan narod je krezub i neobrazovan

itd itd...

I tako, opet, u srcu Beograda, u sred Srbije... smeta jedan srpski simbol.
To je tragedija zbog koje ne možemo napred, nego se vrtimo u krug.

Setim se samo besa zbog onog nesrećnog cvetnog aranžmana "Srbija" na autoputu...
Bezmalo nacionalizam, klerofašizam itd itd...

A ovaj narod, uprkos šest-sedam ratova u dvadesetom veku, uporno gradi hram... i ne posustaje... i onaj najobičniji čovek, bez neke škole, obrazovanja ili intelektualne širine duboko u genima oseća da gradi simbol. I ne interesuje ga mnogo je li neki pop pomilovao dečaka, seo u limuzinu ili tražio prevelike pare za opelo. Zna taj čovek da su i sveštenici ljudi, sa svim ljudskim vrlinama i manama, ali da je crkva ipak nešto bitnije, šire i dugovečnije od životnog veka jednog pojedinca, dobrog ili lošeg, sa ili bez mantije na sebi. Zna da ta crkva, kakva je takva je, ostaje sama sa svojim narodom tamo gde je država davno narod pustila niz vodu - na Kosovu, u Crnoj Gori, u Bosni... i da bez nje kao institucije nema ni nas, ovakvih tvrdoglavih magaraca koji uprkos svemu, sto godina grade i završavaju hram u spomen svetitelju.

A Bog sve vidi... pa nek posle sudi po zasluzi.

Meni spoljašnji izgled smeta kao simbol jer mi je fasada hrama turbo folk. Asocira me na devedesete, kič, primitivizam, lažni patriotizam... Stavili su pločice od wc-a da se šljašte, neke fontane ispred hrama, nidje veze...

Može li biti srpski, patriotski i uz to i ukusno? Naravno da može!

A ako nećemo sa merom i ukusom, onda nek bar bude što impozantnije, veće, nek sve sija i šljašti. Ni u tome nismo uspeli. Hram nam je zaglavljen negde u sredini.

 

[dziggy]

I ja imam slicno misljenje sto se tice fasade, cim su poceli da stavljaju plocice ,podsetilo me na wc. To je mnogo bolje trebalo da se uradi.

Ono sto je najnakaznije od svega suu zvona, jer kad ono krene dazvoni,kad prolazim pored, obuzme me totali blam. Neprijatno je do najvisih granica. Neko nam je podvalio ona odvratna zvona, koja veze nemaju sa pravislavljem, a treba da budu kao neko sazvucje. Rastimovano, piskavo, ma katastrofa.

Park okolo da se rusi i sve isponova da se isplanira.

 

[svrca]

Beki » 17 Jan 2020 03:41 pm[/url]":1iro0kmi]

orjen » Pet Jan 17, 2020 3:18 pm[/url]":1iro0kmi]A sta je sada sustina takvih postova. Hram je graden po uzoro gradevine univerzalne vrednosti. Nisu potrebne fotografije da se to vidi nego strucna analiza gradevinske konstrukcije. Sv Sofija sa 31 m raspona glavnih lukova jos uvek prevazilazi sv Petra u Rima (27 m raspona na pocetku i 23 m ispod kupolom) i sve ostale kalsicne sakralne gradevine na svetu. Maksimum je sto je moguce graditi u zidarstvu. Konstruktivna perfekcija sv Sofije je sluzila arhitektima i konstruktorima sv Savi, koja ima i sasvim svoja resenja. Jedinstven je pristup nase arthitekture da uzima nesto svetsko za svoj uzor. Koje druge gradevine na tlu Srbije su gradeni po uzoru neceg sto je gradila neka univerzalna civilizacija i velika sila? Ovako je crkvena arhitektura izasla iz sasvim nacionalnog opusa i merila se sa necem sto ranije nije bilo u njenom domenu.

Ovako govore sturcni kriticari o sv Savi

In particular, the condensated forms, the simple and subtle use of decorative sculpturing in combination with the buildings monumentality creates a sublime visualization of its powerful architectural fabric, which despite being latent hermeneutic, pleases and generates interest

— Milica Ćeranić, 2005

Today St Sava can't be regarded as an architectural failure or an anachronistic, weak attempt ... The architectural artwork that impresses with monumentality, massiveness, latent hermeneutics, but also harmony of masses and a sublimity achieved by simplicity in shaping complex pyramidal structures can't be called failure

— Milica Ćeranić, 2005

The beauty of Svetog Save is not limited to the huge mass of concrete, the immense weight of incomprehensible and tremendous matter; the beauty of the church is not that of a mountain of concrete but a beauty that is all architectural, made of measurements, of relationships between different places and of a delicate order that nonetheless manages to govern the matter. ... the space of Svetog Save is not sublime, it is beautiful.

— Pier Paolo Tambuelli, 2006, Domus

Za početak, skinuti pločice za kupatilo sa fasade i donirati ih bolnicama i školama u Srbiji da urede toalete. Osmisliti kako da spoljašnji izgled hrama i fasada budu jednako impresivni i odgovaraju onome kako izgleda ili će izgledati unutrašnjost hrama.

Upravo tako, jedino cime ona spolja impresionira je gabarit, “harmonija masa”, i nista drugo . A i to su tuzni ostatci Nestoroviceve/Derokove ideje. Zapanjujuce pojednostavljena fasada bez ikakve fasadne plastike i dekoracije ostavlja utisak jeftinog, improvizovanog pokusaja. O plocicama da i ne govorimo, ceo tim “eminentnih” arhitekata na celu sa Pesicem uspeo je da odabere taj materijal za fasadu. A to je trebalo da bude kruna naseg crkvenog graditeljstva i vekovnog iskustva. I ovo je rezultat! Sramotno!

 

[orjen]

Pesic je najpre konstruktor hrama, arhtikti su ona dva prva. Uz odluku za mermer idu neke kumulativne cinjenice, Fasada je ventilirana, plocice stavljene tako da pri verijabilnosti temperature ne pucaju, otporni su na zagacenost vazduha Beograda. Taj konstruktor Pesic je ocigledno razmisljao o vise stvari, njegovi argumenti posmatraju fizicke i hemijske procese atmosfere. Uz to ide simbolika materijala. Kupatilo i Wc su naravno prostorije veceg rizika, idu plocice, naravno zbog korozivnih procesa i dugorocne higjene. Fasada kao kontaktna zona gradevine sa procesima atmosfere je naravno rizicna zona. Vreme ce pokazati da li je konstruktor Pesic imao smisao za konstrukciju fasade, i da je i posmatrao i oborine nad Beogradom i zracenja sunca. Ja verujem da je covek radio vrlo odgovorno i da ce fasada za narednih 300 godina pokazati validnost konstrukcije i odabir metode postavljana materijala.

 

[SRBO]

Фасада и материјал није толики проблем. Материјал је добар, а начин на који је фасада урађена оставља простор за естетске модификације, ако затреба. Треба сам исклесати плоче одређених димензија и убацити их на место старих, тако да то и није проблем

 

[orjen]

Rekao bih da je mermer najotporniji materijal na fizicke i korozivne procese od konstruktivnih prirodnih kamena (granit je hemijsko otporan, ali nije fizicko toliko trajni materijal, krecnjak je vrlo osetljiv na korozivne procese, fizicki je otporan, a pescar je sasvim los i za fizicke i hemijske procese atmosfere). Kapitol u Wasingtonu je pocet pescarom, nastavljen krecnjakom, pa su na kraju i prvi i drugi menjali otpornijom mermerom. Sto Srbo kaze, i to je moguce. Fasada je sada 15 godina na mestu, ne znaci da nece jos dobiti neke detalje.

 

[Beki]

orjen » Pet Jan 17, 2020 6:37 pm[/url]":3ecs2apf]Pesic je najpre konstruktor hrama, arhtikti su ona dva prva. Uz odluku za mermer idu neke kumulativne cinjenice, Fasada je ventilirana, plocice stavljene tako da pri verijabilnosti temperature ne pucaju, otporni su na zagacenost vazduha Beograda. Taj konstruktor Pesic je ocigledno razmisljao o vise stvari, njegovi argumenti posmatraju fizicke i hemijske procese atmosfere. Uz to ide simbolika materijala. Kupatilo i Wc su naravno prostorije veceg rizika, idu plocice, naravno zbog korozivnih procesa i dugorocne higjene. Fasada kao kontaktna zona gradevine sa procesima atmosfere je naravno rizicna zona. Vreme ce pokazati da li je konstruktor Pesic imao smisao za konstrukciju fasade, i da je i posmatrao i oborine nad Beogradom i zracenja sunca. Ja verujem da je covek radio vrlo odgovorno i da ce fasada za narednih 300 godina pokazati validnost konstrukcije i odabir metode postavljana materijala.

Samim tim jos gore. Ja sam se nadao da ce bar vremenom izbledeti, poprimiti neku drugu nijansu ili nesto... Ovako ce nam plocice bljestati narednih 300 godina. Kako se odrzava fasada, Mr.Properom?

 

[orjen]

@Beki NIsi razumeo, fasda se nicemu ne odrzava nego se bira prirodni kamen i materijal otporan prema fizcickim i hemijskim agensima. Pesic je predavao na gradevinskom fakultetu, vrstom kome pripada je homo tehnikus, materijal je prema zadatku biran od vrhunskog konstruktora. Koji je sada tvoj tehnicko razumljiv predlog koji je bolji od Pescicevog? Fasada jeste njegov licni doprinos, a nije samo trivijalno pitanje dali je bleda ili ne. Valjda se razumemo da svaki prirodni materijal ima fizickih prednosti prema drugim. Akropolis danas nebi bila prepoznatljiva da je gradena od pescara.

 

[Beki]

Znam, salio sam se.

 

[Elnamor]

Ako se pogleda koliko godisnje kosta restauracija i odrzavanje Sv. Sofije, sv. Petra, sv. Pavla, i sv. Marka u Veneciji...Mislim iskreno da je resenje fasade Hrama na mestu, jer ce zaista mnogo lakse i jeftinije biti za odrzavanje i neku buducu restauraciju. Ako pogledamo kako izgleda fasada sv. Marka kod nas, vec se vide neka ostecenja na fasadi i plastici na kapitelima, sto od mrazeva, sto od kiselih kisa...Takodje ako se prosetate do Novog groblja, mozete videti na zgradama i spomenicima kako se razlicite vrste kamena ponasaju posle odredjenog vremena, i po tome se moze zakljuciti da je fasada Hrama pogodak, a sto se tice plocica meni su ok, e sad mozda je to u oku posmatraca, nemam pojma.

Na kraju krajeva ne znam zato se tako energicno diskutuje o necemu sto se sigurno nece promeniti i sto je vec zavrsena prica

A nije mi jasno zasto neki "hejtuju" Pesica. Mozda je meni "blizi" jer je projektovao crkvu u mom rodnom gradu, koja je slicna Hramu. Ali mislim da je napravio korisne promene.

Da li neko ima neke fotografije mozaika, kako napredujee???

 

[orjen]

@Elnamor tako je potcenjen je. A znao je sta je sustina. Sa svog crtezu se to moze lako dekonstruisati - kao gradevinar je znao da sve oko hrama zavizi od glavnih konstruktivnih elementa. U crtezu je oznacio veliki luk - sustinskom elementu gradevine sfericnih oblika, sve ostalo je sitnica. I sv Sofija je konstruisana od gradevinara-konstruktora - Anthmeios i Isidorus. Za takve tehnicko zahtevne gradevine su mozda potrebniji konstuktori nego arhitekti. Kladim se da je hram ovakve velicine zbog Pesica ispao lepsi nego da je graden od strane arhtitekta bez takvog afiniteta.

 

[Ventilator_BGD]

Onda se to ne zove klasicnim stilovima nego je to neki neuspeli pokusaj neotradicionalizma kakvih ima po vracaru u pokusaju koliko hoces, na prvom mestu ona odvratna zgrada do pica hata koja pleni neukom nabacanom kicerajskom dekoracijom, a svaka neoklasicna zgrada bi mogla da se svede na volumene i tumaci kroz postmodernu a to nije sustina. Sustina klasicne arhitekture je gradacija smislenih elemenata a ne njihovo svodjenje na apsurd. To doticni arhitekta nije razumeo kao sto nije razumelo ni 99% arhitekata koji su u posleratnom periodu bili angazovani kao arhitekte u nedostatku strucnog kadra koji je izginuo po frontovima ili pobijen od strane fasista. Moglo bi mnogo toga da se kaze o posleratnim arhitektama, ali jednu stvar znam, kad sam hteo u prvoj godini fakulteta da se uhvatim projektovanja kapije crkve svetog marka bila je jedna fina asistentkinja koja mi je rekla odmah - NEMOJ! Za to je potrebno duboko znanje i stecen osecaj kako za kanone crkve tako i za istoricizam kao takav i neko ko se duboko ne bavi time ne moze ni da radi na elementima koji nisu deo vremena u kome su arhitekte obrazovane. 99% arhitekata ne bi znalo da projektuje klasicizam ni sada ni tada, i pored opsezne teorije kroz koju se proslo da bi se imao pojam o tome a ne da bi se tako projektovalo! Tako je bilo i sa doticnim arhitektom. Najocigledniji primer za to je svodjenje portalnog timpanona na jednostavni trougao.

I da dodam, u svim vremenima imamo dobre i lose arhitekte. Dobrim se daju ovakva zdanja da od njih naprave dela, a losi dobijaju manje projekte i prateci projektne sablone i instrukcije urbanistickih propozicija mogu da budu prosecni. Problem je kad se losem arhitekti daju kljucni projekti kao sto se to cesto desavalo kod nas a tek se danas desava.

Danas je protoneimar hrama istovremeno i mason, i meni cesto dodje do pameti da se zapitam kako je to moguce.

 

[Sarajevska]

Мухин је у децембру држао Ted Talk:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=orfmONfGMIo[/youtube]

Пар слика мозаика за Храм појављује се на кратко око 12:30 надаље. Можда је у том делу на снимку и рекао реченицу или две о раду на Храму, али не разумем руски.

 

[orjen]

Muhino stvaralastvo pokazuje veliki dijapazon stilova. Ovo o njemu pise u opisu gornjeg videa: Советский и российский художник, основатель творческого объединения «Школа Ярославская Икона», Лауреат Государственной премии РФ, Член Президиума РАХ, академик, Народный художник России

 

[Igor]

Par offtopic postova je obrisano, molim vas držimo se teme.

 

[SRBO]

Ventilator_BGD » 17 Jan 2020 21:42[/url]":16ucoi0m]Onda se to ne zove klasicnim stilovima nego je to neki neuspeli pokusaj neotradicionalizma kakvih ima po vracaru u pokusaju koliko hoces, na prvom mestu ona odvratna zgrada do pica hata koja pleni neukom nabacanom kicerajskom dekoracijom, a svaka neoklasicna zgrada bi mogla da se svede na volumene i tumaci kroz postmodernu a to nije sustina. Sustina klasicne arhitekture je gradacija smislenih elemenata a ne njihovo svodjenje na apsurd. To doticni arhitekta nije razumeo kao sto nije razumelo ni 99% arhitekata koji su u posleratnom periodu bili angazovani kao arhitekte u nedostatku strucnog kadra koji je izginuo po frontovima ili pobijen od strane fasista. Moglo bi mnogo toga da se kaze o posleratnim arhitektama, ali jednu stvar znam, kad sam hteo u prvoj godini fakulteta da se uhvatim projektovanja kapije crkve svetog marka bila je jedna fina asistentkinja koja mi je rekla odmah - NEMOJ! Za to je potrebno duboko znanje i stecen osecaj kako za kanone crkve tako i za istoricizam kao takav i neko ko se duboko ne bavi time ne moze ni da radi na elementima koji nisu deo vremena u kome su arhitekte obrazovane. 99% arhitekata ne bi znalo da projektuje klasicizam ni sada ni tada, i pored opsezne teorije kroz koju se proslo da bi se imao pojam o tome a ne da bi se tako projektovalo! Tako je bilo i sa doticnim arhitektom. Najocigledniji primer za to je svodjenje portalnog timpanona na jednostavni trougao.

I da dodam, u svim vremenima imamo dobre i lose arhitekte. Dobrim se daju ovakva zdanja da od njih naprave dela, a losi dobijaju manje projekte i prateci projektne sablone i instrukcije urbanistickih propozicija mogu da budu prosecni. Problem je kad se losem arhitekti daju kljucni projekti kao sto se to cesto desavalo kod nas a tek se danas desava.

Danas je protoneimar hrama istovremeno i mason, i meni cesto dodje do pameti da se zapitam kako je to moguce.

Проблем је баш та "бездушност". Сви се држе неких правила и трендова чак и кад се не држе (ти покушаји неокласицизма). Једноставно не могу своју унутрашњу енергију да пренесу у дело, или је немају.

Зато више и немамо тако декорисане и китњасте зграде као раније, јер људи су постали малодушни и то би испало јако лоше и излажирано.

И даље сам при томе да прави архитекта уопште не мора да буде школован, сем да стекне осећај за размеру, и добру технику цртања. Његова сопствена свест о лепоти треба да буде главна, он сам мора да каналише своје енергије у своје креације.

Данас то уради неки студио онако офрље за паре и не занима га. Не може то тако

Храм не верујем да пати од тога толико, ни једно верско здање генерално не пати баш из тих разлога које си навео. Како год, опет залазимо више у градиво за тему о архитектури.

Како иду радови на унутрашњости? Јел урађено ишта од постављања оног мозаика?

 

[Ksenija]

Perkan » Čet Jan 16, 2020 1:28 pm[/url]":j59nxfo1]

Ksenija » Sre Jan 15, 2020 10:29 pm[/url]":j59nxfo1]

orjen » Sre Jan 15, 2020 6:45 pm[/url]":j59nxfo1](...) Ovako posmatrano hram ima veliku dopadljivost.

Визуелну врло вероватно, духовну како за кога. За мене НЕ.

Ja se samo pitam šta je tebi uopšte duhovno dopadljivo...
Haška pravda? Evropska Unija? "Demokratija i ljudska prava"? Kolateralna šteta u ljudskoj krvi zarad pre navedenog?

Verujem koliko traume i iskonskog bola tvom mentalnom i ideološkom sklopu izaziva ovaj jasan izraz viševekovne srpske vere, kulture, tradicije, porodičnih vrednosti, borbe za slobodu, nepokornosti, iskonske želje za pravdom, običaja, slavljenja Slave, poniznosti pred nečim većim, višim, boljim od novosvetskog konzumerizma posrnule i izgubljene individue, od jurišanja na carstva kad druge nema....itd...

Ovaj hram tebe i takve kao ti prosto BOLI.
Svaki mišić na vašem telu se grči od pogleda na njegov beli mermer, na taj zlatni krst na vrhu kupole, na zvonjavu zvona, na tog sveca kojeg slavimo jer je zaslužio da ga slavimo do kraja vremena...

Vi biste bili presrećni da je ovde ostao parking.
Vi biste ovo bagerima, samo kad biste mogli.... kao u onom filmu kad Miki Manojlović vikne pred vratima crkve "Razvaljuj!"

Ali šipak, Ksenija...
Ne ide to tako... i neće!

А ја се питам, да ли си ти свестан шта си ми све написао, и због чега баш мени?

Бог се јави! Ваистину се јави!

 

[orjen]

Sarajevska » 08 Jan 2020 05:39 pm[/url]":crd02iox]Сабирах мало површине, угрубо, водећи се оним главним конкурсним документом.

Рецимо да до отварања крајем године неће завршити или неће никада радити припрате (северна, јужна, западна), проскомидију, ђаконикон, лође звоника (четири комада) и бочне просторе галерија.

Рецимо да ће бити завршена купола, сводови, главни пандантифи (1), пилони (2), исток-апсида и све у том делу и лук (3) и галерије са њиховим великим луковима и конхама, малим пандантивима, канонима, зидовима и лунетама - јужна (4), северна (5) и западна (6). Изостављене су неке мање површине са орнаментима/златном површином, јер кад се све саберу не могу да дају драстично већу цифру.

Површина би била:

1 - око 1786 метара квадратних + тамбура
2 - 465
3 - 1209
4 - 846
5 - 846
6 - 908

укупно: 6060 м2

Prema izjavi glavnog ruskog inzenjera za montazu mozaika Jevgenija Celisev u dokumentarnom filmu RTV, altarstki deo mozaika zauzima 3289 m² (21:23). Svaka od cetiri krila hrama ima prilicno istu povrsinu (samo je zapadna priprata za 2,52 m duza od ostalih) onda su 12.500 m² mozaika vrednostojni. Manana Popova na istom filmu prica o umetnicima hrama. Svi su sa Surikovskog instituta u Moskvi i Repinskog institua u Sankt Petersburgu (Imperijalna akademija) (16:25). Na 19:25 Celisev objasnjava da je ono sto je zuto naturalno zlato. Koliko je to kilograma zlata, mora da je bas mnogo. U kupoli su 40 tona smese mozaika za altarski deo kaze da je korisceno 100 tona smese (23:30). Ukupno dobijemo oko 400 tona smese mozaika. @Sarajevska jel iz tvoje racunice mozemo nekako dolaziti do tih 3289 m²? http://media.rtv.rs/sr_lat/dokumentarni-program/43917

 

[orjen]

Ova ruska fabrika proizvoidi materijal za mozaike hrama: http://smaltfactory.com/

As a result of long-term experiments of our workshop, several dozen samples of smalt of different color shades were developed. The materials of our factory are used in the mosaic decoration of the unique in its scale Cathedral of Savva Serbian in Belgrade, which is organized by the international Fund of UNESCO.

U hramu zlato za hram je uvek 24 karata:

Gold Smalt
Our gold range uses only true raw material - pure gold. No other element can survive the kiln, keeping it's magical golden color forever. Different finishes are achieved bu using various glass kinds, and applying specific techiniques. Gloss, matte, antique and other finishes are available on request.

"24k Gold"

Pisu o zlatnim mozaikama vizantije:

"Significant progress in the production of gold glazes made up of the masters of Byzantium. In the monumental interiors of Christian churches before the iconoclastic period, mosaic was used everywhere — both in the creation of complex artistic compositions on biblical themes, and in the ornamental decoration of various surfaces of walls, Windows, doorways. A special technique was the use of gold smalt as a solid background embodying the divinity of the depicted subjects of their heavenly involvement. Golden mosaic background, creates an unearthly feeling of light blurring the boundaries of the interior, making it weightless, soaring above the earth.

Golden modules of smalt lying on the plane of the wall at different angles create a shining atmosphere, where each element reflects the light with a shimmering Shine, then lighting up, then fading.

Smaltfactory for many years has been working on expanding the range of gold and silver smalt, enriching it with new color and texture samples suitable for solving various artistic problems."

 

[Sarajevska]

orjen » 19 Jan 2020 10:00 am[/url]":1je7m242]

Sarajevska » 08 Jan 2020 05:39 pm[/url]":1je7m242]Сабирах мало површине, угрубо, водећи се оним главним конкурсним документом.

Рецимо да до отварања крајем године неће завршити или неће никада радити припрате (северна, јужна, западна), проскомидију, ђаконикон, лође звоника (четири комада) и бочне просторе галерија.

Рецимо да ће бити завршена купола, сводови, главни пандантифи (1), пилони (2), исток-апсида и све у том делу и лук (3) и галерије са њиховим великим луковима и конхама, малим пандантивима, канонима, зидовима и лунетама - јужна (4), северна (5) и западна (6). Изостављене су неке мање површине са орнаментима/златном површином, јер кад се све саберу не могу да дају драстично већу цифру.

Површина би била:

1 - око 1786 метара квадратних + тамбура
2 - 465
3 - 1209
4 - 846
5 - 846
6 - 908

укупно: 6060 м2

Prema izjavi glavnog ruskog inzenjera za montazu mozaika Jevgenija Celisev u dokumentarnom filmu RTV, altarstki deo mozaika zauzima 3289 m² (21:23). Svaka od cetiri krila hrama ima prilicno istu povrsinu (samo je zapadna priprata za 2,52 m duza od ostalih) onda su 12.500 m² mozaika vrednostojni. Manana Popova na istom filmu prica o umetnicima hrama. Svi su sa Surikovskog instituta u Moskvi i Repinskog institua u Sankt Petersburgu (Imperijalna akademija) (16:25). Na 19:25 Celisev objasnjava da je ono sto je zuto naturalno zlato. Koliko je to kilograma zlata, mora da je bas mnogo. U kupoli su 40 tona smese mozaika za altarski deo kaze da je korisceno 100 tona smese (23:30). Ukupno dobijemo oko 400 tona smese mozaika. @Sarajevska jel iz tvoje racunice mozemo nekako dolaziti do tih 3289 m²? http://media.rtv.rs/sr_lat/dokumentarni-program/43917

Не знам, Орјене, нешто у вези са цифрама већ неко време се не слаже.

Тачно је све што си ту навео да је речено о површинама. То што Челишев прича, слично је ономе што је Мухин говорио приликом Путинове посете.

Међутим, сетимо се да је приликом недавне примопредаје речено нешто сасвим супротно: "Ukupna površina mozaika oltara i centralnog dijela hrama iznosi 1.998 metara kvadratnih":

https://www.argumenti.rs/zavrsen-mozaik ... etog-save/

Ево пар одабраних површина из олтарског дела и лука. Неке површине имају своју близнакињу, па треба рачунати пута два. Нема шансе да се површина изађе на ове веће цифре:

 

[Sarajevska]

Ево по један пилон и пендентиф, значи све то пута 4:

 

[Sarajevska]

Ево и главних површина из западне галерије. Неке треба дуплирати, јер имају "близнакињу". Јужна и северна су врло сличне, само мало мање:

 

[orjen]

Ovo iz tvog prvog posta za altar iznosi 933,11 m². Ovo za Pendentife i stubove izlazi na 832,56 m². Nisam jos izracunao konhe.

 

[Sarajevska]

Кад се све сабере, не може да изађе много више од 6000 квадрата. Има ту одста мањих површина које нисам дао, али не могу да допринесу много.

Е сад, остају припрате (три комада), бочни простори галерија (северне и јужне), проскомидија, ђаконикон, лође звоника. Оне су све по пројекту такође предвиђене за мозаик, али кажем, мој је утисак да нема шансе да их заврше ове године (изузев припрата можда). Међутим, и са њима, не видим како може да изађе на 12500 квадрата, колико је много пута поновљено. Свакако, они знају боље од мене, али опет ту сам да сумњам.

За олтарски део и пендентифе су Челишев и Мухин најављивали 3289 m² у јануару прошле године. Да би сад у децембру рекли завршено је, има 2000 m². Па како то??