http://spc.rs/sr/patrijarh_irinej_obish ... tog_save_0
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј обишао је 11. октобра 2017. године радове у храму Светог Саве на Врачару, где је у току завршетак постављања мозаика у куполи храма и припрема за израду и постављање иконостаса.
Том приликом патријарха Иринеја испред Храма су дочекали: дипл. инжењер архитектуре Златомир Ивановић, директор Бироа за изградњу храма Светог Саве, и чланови Одбора за изградњу храма: архимандрит Стефан (Шарић), настојатељ Светосавског храма; дипл. инжењер архитектуре ђакон Мирослав Николић, главни архитекта храма; др Драган Раденовић, вајар; и свештенство при храму Светог Саве - протојереј-ставрофор Радивоје Панић и јереји Предраг Продић и Иван Штрбачки.
Патријарх је обишао храм и упознао се са досадашњом динамиком радова на постављању мозаика у куполи, која је у завршној фази и коју изводе руски мозаичари.
Укупна површина мозаичне куполе је 1.230 м2, а у њеној изради користе се природни камен и стакло. По указу председника Руске Федерације г. Владимира Путина, Рошотрудничество је генерални координатор радова за израду унутрашње декорације храма.
Радови на куполи требало би да се заврше до краја 2017. године. Главни мозаичар, који предводи радове на изради мозаика, јесте академик Руске Федерације г. Николај Мухин.
Архитекти су упознали Његову Светост са монтажом скеле на месту будућег иконостаса у олтарској апсиди, на коју је наменски постављено бело платно. Циљ постављања овакве привремене конструкције и белог платна
има задатак да се добије реална позиција постављања будућег иконостаса (висина, ширина и место поставке у односу на олтарску апсиду) како би комисија донела решење о његовом постављању.
Патријарх српски је изнео одређене идеје и мишљење у вези са постављањем иконостаса и часног престола, које ће архитекти пренети стручној комисији на разматрање и у договору са Патријархом и по његовим благослову донети коначну одлуку о постављању иконостаса и часног престола.
Свјатјејши Патријарх је, пењући се ка хорским галеријама, обишао простор који је пројектом предвиђен за капелу, као и друге просторије у којима су завршени зидарско-молерски радови, а које се налазе у Храму и чине његову целину.
Крипту Храма боље да не коментаришем, али готово сад - родило се дете, ваља га љуљати. Ако ништа, на просечног туристу (а и нашег човека) очигледно оставља позитиван утисак, а корист од тога има и Београд. 
