Mermer ima specificnu teolosku konotaciju. U pravoslavnoj (i ne samo u njoj) arhitekturi predstavlja "simbol svetlosti sa nastanka sveta koje se zaledio u primordijalnom okeanu". U srpkoj kulturi se javlja u epohalnom zdanju mermerne fasade prve srpske lavre Studenice zbog te teoloske sustine i kultne povezanosti u njemanicenoj dinasticnoj tradiciji. Ovu crkveno-politicku ideologije je sam Sava zamislio i sproveo u delo (kao sto je i on izabrao Studenicu za prvi prestol srpskih arhireja i grobnu crkvu svog oca).
Prvi Savin- i srpsko-pravoslavni episkopalni hram je nesumnjivo najbitniji sakralni objekt srpske arhitekture (zbog ideolosko-dinasticke politike Nemanjica). Izbor mermera za obradu fasade Hrama Svetog Save je vise nego opravdan zbog istovetne fasade Studenice i dubine teloskih shvatanja simbolike mermera u primeni sakralnih objekata. Resenje Studenice je primljeno mozda samo slucajno u nastavaku tradicije nase sakralne arhitekture. Za srednjovekovnog coveka koji je smatrao metafizicnost za deo stvarnosti bi fasada Hrama Svetog Sava predstavljala prepoznatljivu ideju metafizicnosti za okarakteriziranje najsvetijih zdanja.
Sto se tice pescara, on je u glavnom koriscen u goticnoj arhitekturi, a Pesic je obrazlozijo da ga nije koristio sto nije dobro prilagoden gradskoj klimi. Zbog sve ovog navedenog je mermer bio najlogicniji a i najsrecniji izbor fasade.
Sto se tice dubine teoloskih shvatanja srednjovekovne arhitekture Studenice i njene mermerna fasade preporucujem jednog od clanaka Jelene Erdeljan (ona sumnja u dotadasnjih interpretacije nastanka nase crkvene arhitekture, i sve to ne bez dobrog razloga):
a) Studenica a new perspective: http://www.academia.edu/5535145/Studeni ... erspective
b) Studenica. An identity in marble: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350 ... 35093E.pdf
c) Studenica: all things Constantinopolian: http://www.academia.edu/1867662/Studeni ... inopolitan
Prvi Savin- i srpsko-pravoslavni episkopalni hram je nesumnjivo najbitniji sakralni objekt srpske arhitekture (zbog ideolosko-dinasticke politike Nemanjica). Izbor mermera za obradu fasade Hrama Svetog Save je vise nego opravdan zbog istovetne fasade Studenice i dubine teloskih shvatanja simbolike mermera u primeni sakralnih objekata. Resenje Studenice je primljeno mozda samo slucajno u nastavaku tradicije nase sakralne arhitekture. Za srednjovekovnog coveka koji je smatrao metafizicnost za deo stvarnosti bi fasada Hrama Svetog Sava predstavljala prepoznatljivu ideju metafizicnosti za okarakteriziranje najsvetijih zdanja.
Sto se tice pescara, on je u glavnom koriscen u goticnoj arhitekturi, a Pesic je obrazlozijo da ga nije koristio sto nije dobro prilagoden gradskoj klimi. Zbog sve ovog navedenog je mermer bio najlogicniji a i najsrecniji izbor fasade.
Sto se tice dubine teoloskih shvatanja srednjovekovne arhitekture Studenice i njene mermerna fasade preporucujem jednog od clanaka Jelene Erdeljan (ona sumnja u dotadasnjih interpretacije nastanka nase crkvene arhitekture, i sve to ne bez dobrog razloga):
a) Studenica a new perspective: http://www.academia.edu/5535145/Studeni ... erspective
b) Studenica. An identity in marble: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350 ... 35093E.pdf
c) Studenica: all things Constantinopolian: http://www.academia.edu/1867662/Studeni ... inopolitan
