Da vratim temu na arhitekturu. Da se osvrtim na matematicne osnove gradevine Sv. Sovij kao uzor Hrama Sv. Save.
Sv. Sofija su koncipirali dva matematicara.
Baza plana su krug i kvadrat uz primenu matematickih aproksimacije za izbegavanja iracionalnih broja.
Prakticna resenje gradnje velike kupole Sv. Sofije sa primenom aproksimacije π i √2 su 22/7 za π, i 17/12 za √2.
Arhitekti Sv. Sofije su predvideli kupolu u kvadratu sa diagonalom od 140 vizantijskih stopa (jedna vizantijska stopa je 0,3213 m), sto daje matemticnu osnovu za precnik kupole od 100 vizantijskih stopa. Sa aproksimacijom 22/7 za π dobije se obimski rezultat 140*22/7 = 440 vizantijskih stopa. Pada u oko da je kolicnik 140/99 jedan od apromacijskih resenja dato u grckoj matematici za √2 (7/5, 17/12, 41/29, 99/41, 140/99 itd.) Za precnik kupole se zbog aproksimacije 22/7 preslo na 105 vizantijskih stopa sto omogucava da se 105 sa imenjakom pretvara u racionalni broj.
S ovakvim aproksimacijama je bilo moguce da se na jednostavan nacin nadu teoretijska gradevinska resenje u osnovi Sv. Sofije.
Osnova Sv. Sofije je tako kvadrat od 99 vizantijskih stopa na kojim se gradio kupola sa precnikom od 105 vizantijskih stopa. Dalja navedena resenja aproksimacije za √2 su se primenili u svim daljim razradivanjima manjih prostorija u osnovi Sv. Sofije.
Podaci uzeti su iz rada i prezentacije Svenshona sa izlozbe u Bundeskunsthalle u Bonnu o vizantijskoj kulturi 2010 (Byzanz, Pracht und Alltag).
Bilo bi zanimljivo uporediti semu sa onom koja je koriscenja u osnovi Sv. Save. Na zalost nema pisanih ili usmenih podataka o matematicnoj koncepcije.
Sv. Sofija su koncipirali dva matematicara.
Baza plana su krug i kvadrat uz primenu matematickih aproksimacije za izbegavanja iracionalnih broja.
Prakticna resenje gradnje velike kupole Sv. Sofije sa primenom aproksimacije π i √2 su 22/7 za π, i 17/12 za √2.
Arhitekti Sv. Sofije su predvideli kupolu u kvadratu sa diagonalom od 140 vizantijskih stopa (jedna vizantijska stopa je 0,3213 m), sto daje matemticnu osnovu za precnik kupole od 100 vizantijskih stopa. Sa aproksimacijom 22/7 za π dobije se obimski rezultat 140*22/7 = 440 vizantijskih stopa. Pada u oko da je kolicnik 140/99 jedan od apromacijskih resenja dato u grckoj matematici za √2 (7/5, 17/12, 41/29, 99/41, 140/99 itd.) Za precnik kupole se zbog aproksimacije 22/7 preslo na 105 vizantijskih stopa sto omogucava da se 105 sa imenjakom pretvara u racionalni broj.
S ovakvim aproksimacijama je bilo moguce da se na jednostavan nacin nadu teoretijska gradevinska resenje u osnovi Sv. Sofije.
Osnova Sv. Sofije je tako kvadrat od 99 vizantijskih stopa na kojim se gradio kupola sa precnikom od 105 vizantijskih stopa. Dalja navedena resenja aproksimacije za √2 su se primenili u svim daljim razradivanjima manjih prostorija u osnovi Sv. Sofije.
Podaci uzeti su iz rada i prezentacije Svenshona sa izlozbe u Bundeskunsthalle u Bonnu o vizantijskoj kulturi 2010 (Byzanz, Pracht und Alltag).
Bilo bi zanimljivo uporediti semu sa onom koja je koriscenja u osnovi Sv. Save. Na zalost nema pisanih ili usmenih podataka o matematicnoj koncepcije.