Hram Svetog Save

[orjen]

Da vratim temu na arhitekturu. Da se osvrtim na matematicne osnove gradevine Sv. Sovij kao uzor Hrama Sv. Save.
Sv. Sofija su koncipirali dva matematicara.
Baza plana su krug i kvadrat uz primenu matematickih aproksimacije za izbegavanja iracionalnih broja.

Prakticna resenje gradnje velike kupole Sv. Sofije sa primenom aproksimacije π i √2 su 22/7 za π, i 17/12 za √2.

Arhitekti Sv. Sofije su predvideli kupolu u kvadratu sa diagonalom od 140 vizantijskih stopa (jedna vizantijska stopa je 0,3213 m), sto daje matemticnu osnovu za precnik kupole od 100 vizantijskih stopa. Sa aproksimacijom 22/7 za π dobije se obimski rezultat 140*22/7 = 440 vizantijskih stopa. Pada u oko da je kolicnik 140/99 jedan od apromacijskih resenja dato u grckoj matematici za √2 (7/5, 17/12, 41/29, 99/41, 140/99 itd.) Za precnik kupole se zbog aproksimacije 22/7 preslo na 105 vizantijskih stopa sto omogucava da se 105 sa imenjakom pretvara u racionalni broj.

S ovakvim aproksimacijama je bilo moguce da se na jednostavan nacin nadu teoretijska gradevinska resenje u osnovi Sv. Sofije.
Osnova Sv. Sofije je tako kvadrat od 99 vizantijskih stopa na kojim se gradio kupola sa precnikom od 105 vizantijskih stopa. Dalja navedena resenja aproksimacije za √2 su se primenili u svim daljim razradivanjima manjih prostorija u osnovi Sv. Sofije.

Podaci uzeti su iz rada i prezentacije Svenshona sa izlozbe u Bundeskunsthalle u Bonnu o vizantijskoj kulturi 2010 (Byzanz, Pracht und Alltag).

Bilo bi zanimljivo uporediti semu sa onom koja je koriscenja u osnovi Sv. Save. Na zalost nema pisanih ili usmenih podataka o matematicnoj koncepcije.

 

[orjen]

Precnik kupole Sv. Save je 30,5 m, provobitni Sv. Sofije 105 x 0,313 = 32,875 m. Najverovatnije su Nestorovic i Deroko tezili da izjednace precnik kupole Sv. Sava sa Sv. Sofijom. Predpostavka je da su uzeli orientirni precnik Sv. Sofije od 31 m. Danas je on posle nekoliko restauracija eliptican sa precnicima 31.24 i 30.86 m.

 

[Sarajevska]

Orjene, hvala! Veoma zanimljiva analiza.

 

[sizif]

Да се мало и ја укључим у полемику. Што се околног амбијента тиче, он још увек није завршен, поготово док део плаца служи као складиште материјала који треба да се употреби, а улица иза Храма још увек није провучена по плану.

Један сам од ретких, а можда и једини на овом форуму, коме парохијски дом не боде очи. Штавише, жао ми је што се одустало од здања за потребе Патријаршије у његовом продужетку. Оно је требало да буде исте висине и у истом стилу, само дуже, и ефикасно би сакрило неугледне шестоспратнице с друге стране улице. Тако би се створила и јединствена композиција: С једне стране Народна библиотека, с друге ове две зграде, у врху Храм, а у средини парк.

Парохијски дом је једноставне конструкције, габаритима не угрожава Храм, а једино што га с њим повезује јесте фасада од истог камена и, по мени, леп контраст који нуде снежно-бела здања уроњена у зеленило.

Признајем да ми се, док сам био млађи, више свиђао изглед који су понудили Несторовић и Дероко ("А ондак је летијо јероплан над Београдом" и "Мангуплуци око Калимегдана" - обавезна литература за сваког правог БеоБилдовца), али како време пролази све више постајем свестан чињенице да је Богдановић био у праву када се определио за свођење линија. Храм Св. Саве је белег за наредних хиљаду година и његова порука треба да буде универзална. Баш као и Аја Софије коју нам је на диван начин представио Орјен.

Што се тиче оних који су у стању да због пар креатура, којих у СПЦ заиста има, омрзну читаву институцију (и још се тиме хвале), то само говори о плиткоћи њиховог ума и неспособности да о стварима које се тичу метафизике не размишљају на нивоу припадника навијачке хорде. Но, искуство ми говори да време чини своје и да ће, када их стигну прве трагедије и живот почне да се ближи свом крају, окренути плочу. Само што ће тада почети да убеђују друге да су они истинскији верници од нас. Екстреми не подносе да буду у средини, они иду из једне крајности у другу.

 

[laki72]

@sizif
Postoji li neki crtez ili render kako bi izgledao taj prostor zajexno sa tim objektom za potrebe patrijarsije od kojeg se odustalo?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Biciklistkinja]

Još bi gore bilo da je tu objekat patrijaršije jer bi onda totalno izgledalo nabudženo. Kao prvo objekti na parceli su takvi da se ne bi mogla postići simetrija zbog volumena i pozicije postojećih objekata a kao drugo objekat patrijaršine se ne bi ni sa jednim postojećim objektom uklopio. Sa jedne strane imamo post-modernizam uglavnom u betonu a sa druge strane izuzimajući malu crkvu imamo vizantijski stil u belom mermeru tako da se u toj kombinaciji treći objekat potpuno levog stila i volumena tek ne bi uklopio.

 

[neven_k]

Sizif, a Vi ste neki profesionalni bacac prokletstva i kletvi? Ne pripadanje nekoj religiji ili crkvi, ne znaci i nedostatak spiritualnosti. A navijacke horde, to je sve vasa ekipa, profesionalnih vernika.

 

[direktor]

Biciklistkinja dugujes mi odgovor oko krsta na kupoli i oko crkvenog kalendara
Bili su negdje renderi tog objekta patrijarsije
Uklapanje po kontrastu

 

[Sarajevska]

Orjen sigurno zna šta znači "mozaik u lunetama" iz skorašnjih tekstova?

Hram Svetog Save ukrašava 100 umetnika
R. Dr. | 24. januar 2017. 21:00 | Komentara: 2

Izrada mozaika za crkvu na Vračaru teče po planu, prve celine biće ugrađene u aprilu. Priprema se dekoracija podova i ikonostasa. Poklon akademika Nikolaja Muhina
Radovi u Hramu Svetog Save

PRVE celine buduće mozaičke dekoracije unutrašnjost kupole Hrama Svetog Save na Vračaru biće postavljene polovinom aprila. Na ovim kompozicijama trenutno u Moskvi radi 100 umetnika, čiji će posao sa transportom i montažom u Beogradu biti kompletno završen u sledećih godinu dana.

Ove detalje posla preneo je u beogradskoj Patrijaršiji ruski akademik Nikolaj Muhin patrijarhu srpskom Irineju. Poglavaru Srpske crkve čuveni ruski umetnik dao je na uvid fotografije prvih završenih mozaičkih celina koje će u aprilu biti montirane u Hramu Svetog Save.

- Muhinovi saradnici u Moskvi predano rade na dekorativnom mozaiku, čiji će prvi delovi biti transportovani u Beograd već krajem marta - kažu u Patrijaršiji. - Njegov tim povećan je za dvadesetak umetnika, kako bi posao što brže odmicao. Kako su segmenti mozaika izuzetno teški, predstoji montaža još jednog teretnog lifta, kojim će mreže sa mozaikom biti podignute pod kalotu vračarskog Hrama.

Neimari svetinje posvećene Svetom Savi pripremaju se za projekat dekoracije podova i ikonostasa. Ovaj posao prvi je na redu pošto bude završeno ukrašavanje kupole i uklonjena velika skela koja je trenutno pod krovom. Ovaj deo enterijera, kao i Hram u celini, biće urađen po uzoru na moskovski Hram Hrista Spasitelja, takođe, Muhinovo delo.

Ruski saradnici voljni su da pomognu i osmišljavanju mozika u potkupolnom i oltarskom prostoru što je sledeća stavka na na listi radova. Oni su već počeli razradu idejnog rešenja kompozicije koje će se naći na ovim površinama. Ovaj posao nije pokriven postojećim aranžmanima, a detalji ovog posla tek će biti ugovoreni.

- Akademik Muhin ima želju da Hramu donira mozaik u lunetama, što će biti potvrda njegove želje da radovi u Hramu budu što pre bude završeni - naglašavaju u SPC.


HRISTOS NA DUGI

U središtu glavne kupole Hrama Svetog Save na Vračaru, po ranovizantijskoj tradiciji, naći će se predstava Vaznesenja. Centralnu scenu činiće figura Isusa Hrista koji sedi na dugi, koja simboliše spajanje neba i zemlje. Komadići mozaika, dominirajuće zlatne nijanse, biće izrađeni od različitog kamena, emajliranog stakla i drugih skupocenih materijala.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... 0-umetnika

 

[orjen]

Mihin (ili Novosti) misle na tri ostale apside horova na severu, jugu i zapadu hrama. Pod lunetom se inace opisuju polukruzne zidne prostore, najcesce iznad vrata ili prozora. Za mozaikama u apsidima ("lunetama") bi se okruzio celokupni posao oslikavanje hrama.

 

[Beki]

Zašto je uopšte ova tema ovde na podforumu rekonstrukcije, a ne na podforumu, projekti u izgradnji?

 

[Sarajevska]

Hvala, Orjene!

Zbilja, ova tema treba da ide u "projekti u izgradnji".

 

[Igor]

Hvala na sugestiji, prebacena je tema u "projekte u izgradnji"

 

[orjen]

Napravio sam osnovni plan Hrama prema Pesicu. Najociglednija analogija prema Sv. Sofiji su cetiri velike stubove na obodima naosa. Razlika je u sirina naosa: kod Sv. Sofija je toliki koliko i precnik kupole; naos Hrama Svetog Save ima znatnu vecu sirinu od 47 m pa je centalni prostor ispod kupole ne samo po dimenzijama drugcije. Sv. Sofija ima izduzeni naos i okruzen je galerijama.

 

[orjen]

Osnova plana Hrama Sv. Save je inace kvadrat od 50 m.

 

[Sarajevska]

Bio sam u nedelju. Ne može se videti ništa od dešavanja u kupoli, jer je potpuno zatvorena skelama-platformama.

Inače, kripta je, kao i obično, zatvorena. Večernje službe nedeljom su u Kripti, tako da je to najbolja prilika da tamo svrate oni koji su zainteresovani da je vide. Jedan čovek unutra mi je rekao da će uskoro biti neka izložba u Kripti, tako da će moći stalno da se uđe.

 

[sizif]

laki72 » 31 Јан 2017, 12:26[/url]":1a4jkqh3]@sizif
Postoji li neki crtez ili render kako bi izgledao taj prostor zajexno sa tim objektom za potrebe patrijarsije od kojeg se odustalo?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

Laki, bilo je ranijih godina na našem forumu. Na brzinu sam pronašao samo izgled zgrade koji je postavio naš nekada veoma aktivni član Šmeksi. Patrijaršija bi se nalazila u produžetku Parohijskog doma, prema Bulevaru JNA.

viewtopic.php?t=1018&start=125

Izvini što tek sada odgovaram, jer nisam nekoliko dana izlazio na forum, a i sada imam samo par minuta. Probacu kasnije da pronadjem i situaciju u odnosu na ostale objekte.

 

[milos.tro]

foto: @mishc0

 

[Вожд]

За сада недовршена сплитска варијанта..

 

[direktor]

Neda vlada ddh da se zavrsi satro nema papire

 

[Sarajevska]

http://hramsvetogsave.rs/aktuelno/%d0%b ... %82%d1%80/

14. фебруара отворена је изложба о страдању СПЦ у Лици у крипти Храма. Ако се не варам, траје три недеље, па, и ако нисте заинтересовани за изложбу или богослужења, ово је добра прилика ако сте радознали да завирите у Крипту. Крипта је иначе затворена, сем недељом за вечерње службе, чини ми се. Ја ћу свакако покушати да искористим прилику, надајући се да ћу затећи квалитетно изведен посао доле, и у смислу материјала и у смислу укуса и уметничке вредности.

Да ли је неко већ посетио ово "подземље"? Какав је генрално утисак? Прошло лето упознам студеткињу на размени, из Казахстана. Шетала се до Храма један викенд и случајно упадне у неку групу немачких туриста које су водили у Крипту. Њој се страшно допало, имала је гомилу слика на телефону. Ту се ја присетих да морам што пре и ја то да видим, кад већ одлазе Немци и Казахстанци, а ја у БГ, па нисам био.


У поређењу са Бг на Води, Скајлајном и осталим стварима, радови на унутрашњости Храма чини ми се пролазе релативно неприметно у широј јавности, а мислим да би требало макар овде помније да их пратимо, јер ће то, судећи по туристима, бити једна од главних локација које ће као успомену носити будући туристи који посете БГ.

edit: словне грешке

 

[Sreda]

Bio sam ja pre neki dan.
Moj utisak je da previse preskupog zlata i raznih mermera pokusava da nadomesti i zaseni izuzetno mrsav umetnicki izrazaj. Otudjeno i hladno, ko je svracao u stare manastire razumece sta hocu da kazem. Imam los predosecaj da ce i hram biti takav... a on bi morao da bude kruna naseg nacionalnog umetnickog i kulturnog izrazaja, a sudeci po kripti to i nije nesto.

Moram reci da sam razocaran jer mi je na slikama izgledalo zaista lepo. Umetnicki izrazaj je na nivou onih zamaka u Bijeljini.

Neuporedivo bolje je uradjen Beli dvor na primer...

 

[Sarajevska]

Sreda » 21 Feb 2017 09:06 am[/url]":8tgyvrf6]Bio sam ja pre neki dan.
Moj utisak je da previse preskupog zlata i raznih mermera pokusava da nadomesti i zaseni izuzetno mrsav umetnicki izrazaj. Otudjeno i hladno, ko je svracao u stare manastire razumece sta hocu da kazem. Imam los predosecaj da ce i hram biti takav... a on bi morao da bude kruna naseg nacionalnog umetnickog i kulturnog izrazaja, a sudeci po kripti to i nije nesto.

Moram reci da sam razocaran jer mi je na slikama izgledalo zaista lepo. Umetnicki izrazaj je na nivou onih zamaka u Bijeljini.

Neuporedivo bolje je uradjen Beli dvor na primer...

Мршав уметнички изражај... Тога се и ја прибојавам, гледајући слике. До краја недеље ћу да одем сигурно.
Црква као зграда нема задатак да буде "лепа" већ да се у њој врше богослужења и свете тајне, што Храм увелико испуњава и то је најважније. Међутим, гледајући чисто рационално, навијам и за тај врхунац уметничког изражаја, чисто да бисмо после толико уложеног времена и новца имали и нешто чиме да се размећемо другима (читај - туристима), а опет и себи самима да честитамо да смо нешто велико урадили на врхунском нивоу, што је важно и за "самопоштовање" овог народа.
Ето, јављам се и ја ускоро са утисцима, надам се повољним.

 

[direktor]

 

[sizif]

Фантастичан поглед.