Problem sa ikonostasom je taj što na njemu nema ništa "zanimljivo" sa stanovišta ornamentike. To su samo obične šare u reljefu koje se ponavljaju svuda, i treba da izgledaju lepo. Problem je što na kraju imate ukras, ali ne i umetničko delo. Veliki broj ornamenata u Hramu je generički, bez ikakvog teološkog značenja. To je velika propuštena šansa, i nikako nije u skladu sa Vizantijskom umetnošću i crkvenim graditeljstvom, ta umetnost je puna simbola i značenja. Umetnici tog vremena su verovali da svaki centimetar bogoslužbenog prostora treba da ima edukativnu ulogu, tj. bogoslovsku. Da uči i govori o Bogu. Tako da u crkvenoj umetnosti ništa ne bi smelo da bude "slučajno" i "samo lepo", jer je uloga u bogosluženju uvek važnija od estetike. U Hramu imate gomilu stvari koje nemaju poentu, al su tu da simuliraju neke drevne umetničke tradicije, ali samo u izgledu, ne i u duhovnom značenju. Ne znam zašto je to tako
Uzmite primer ikonostasa u Bigorskom manastiru MPC. Svaki reljef je scena ili priča iz Biblije. I onda vidite Hram, sa metrima i metrima CNC reljefa, loze i cvetića. NE bih da budem oštar, al definitivno propuštena šansa. Naravno ne u celom Hramu, ali na nekim ključnim mestima...
Pogledajte prilog 148400