Hram Svetog Save

[Elnamor]

Poogreših ime sveca ...
al evo tačno za koga sam pitao u predhodnom postu

Jedinstvena među srpskim ikonama, predstava svetog Hristifora na fresci manastira Sukova kraj Pirota i danas začuđuje i zaprepašćuje mnoge u Srbiji. Naime ovaj neobični svetac prikazan je sa psećom glavom, dok je na drugim pravoslavnim ikonama njegova predstava više konjska ili magareća.

Nisam baš siguran, ovakvo prikazivanje sv. Hristifora je zabranjeno u Ruskoj crkvi još od 18 veka, kada je Sinod doneo odluku da ta i slična prikazivanja svetitelja nisu podobna po "istini, istoriji i prirodi". Sveti Dimitrije Rostovski se oštro protivio ovom prikazu, pa je naredio da u svojoj eparhiji sve ikone budu preslikane. Od tada se forsira slikanje ove ikone sa čovečijom glavom. Jedino su ruski Staroverci nastavili slikati u ovom duhu. Mada je u zadnje vreme ovaj prikaz postao dosta popularan jer je "čudan", i dosta primamljiv hrišćanima koji su pod uticajem neopaganizma i new age-a... Iz tih razloga možda Muhin neće uključiti ovaj prikaz svetitelja, mada možda iz istog razloga i hoće Već je uradio prikaz u Oltaru "Isus kao jagnje Božje", koji je zabranjen na Vaseljenskom saboru, tako da možda ima nade Ko voli te stvari...
Priča da je svetac bio mnogo lep, pa ga je Bog naružio je dosta mlada priča, naknadno ubačena da se napravi neki malo "logičniji" smisao toj priči. "Psoglavi" svetitelji i likovi u ikonografiji uglavnom se koriste da označe ljude iz dalekih zemalja, samog kraja sveta, gde su stari narodi verovali da postoje ljudi sa psećim glavama. Može se reći da su time hteli da predstave varvare itd. Prikaz "psećih" likova vidimo i na ikonama Silazak Svetog Duha na apostole, a pogotovo na ikonama Kopta gde se prikazuje život svetog Merkurija. Nekada se pseći ljudi koriste i kao goniči Hrista

 

[boca-ica]

Tupava zabrana srecom ne i kod nas. Vrlo znacajwn prikaz koj istice bitost duhovnog stanja a ne spoljljnog izgleda.

U vreme raznih podele ljudi i pravljenja kvazi rangova Po boji, po nacionalnosti, po biloj kakvoj političkoj, socijalnoj ili dr. pripadnosti , orjentaciji....
Ovaj prikaz sveca sve te podele ne dvosmisleno odbacuje i ističe samu srž ljudskosti i Pravoslavlja - duhovnu vrednost.

Baš me briga šta današnji popovi misle o tome. Al bila bi velika grehota ,,preskociti,, u crkvi sv Save baš taj takav nj. prikaz da opominje i potseča sve pravoslavce na najvecu vrednost svakog vernika i uopšte čoveka.

 

[Elnamor]

Tupava zabrana srecom ne i kod nas. Vrlo znacajwn prikaz koj istice bitost duhovnog stanja a ne spoljljnog izgleda.

U vreme raznih podele ljudi i pravljenja kvazi rangova Po boji, po nacionalnosti, po biloj kakvoj političkoj, socijalnoj ili dr. pripadnosti , orjentaciji....
Ovaj prikaz sveca sve te podele ne dvosmisleno odbacuje i ističe samu srž ljudskosti i Pravoslavlja - duhovnu vrednost.

Baš me briga šta današnji popovi misle o tome. Al bila bi velika grehota ,,preskociti,, u crkvi sv Save baš taj takav nj. prikaz da opominje i potseča sve pravoslavce na najvecu vrednost svakog vernika i uopšte čoveka.

Tradicija je da se Sv. Hristifor slika kod ulaznih vrata. Tako da ako ga do sada nema tu, mozda neće ni biti A možda mu i dodele neki ćošak, veliki je Hram...

 

[Beli zo]

Baš se otegli ovi radovi oko samog hrama a i na fasadi ide spore sa ovim novim elementima,mada se vidi da su spremni na gomili i čekaju ugradnju...

 

[Beki]

Sveti Hidrofor je presmesan Ako ga stave, mozda i ja skoknem do Hrama da vidim to cudo

 

[Elnamor]

Sveti Hidrofor je presmesan Ako ga stave, mozda i ja skoknem do Hrama da vidim to cudo

Mozda jeste smešan, ali poruka koja se šalje njegovim prikazivanjem je mnogo duboka. Ne postoji sila na ovom svetu, koja može stati izmedju čoveka i ljubavi bozije. Ni izgled, ni stalež, ni rasa, ništa ni u čoveku, ni van čoveka. Ako je čovek otvoren ka Bogu sa ljubavlju, on će tu vezu i ostvariti sa njim. U suštini možeš biti "psoglavi čovek", al te Hristos nikad neće odbaciti. Žitije svetitelja govori da kada ga je Car upoznao, pao je na dupe (bukvalno), tako da se pretpostavlja da je sveti Hristifor imao genetski poremećaj koji se zove Hipertrihoza, što je cool , za priču... Mada verujem da ima još 100 drugih razloga da skokneš do Hrama

 

[Beki]

Slazem se, dosta je diskriminacije da svi na ikonama budu seksi.

 

[Elnamor]

Muhin o Hramu

 

[Beki]

Ovaj Sv.Hidrofor nam je ulepsao dan danas, hvala na informacijama

 

[Прле]

Христофор

 

[Beki]

Hristifor Moje trolovanje na stranu, uzivanje je bilo citati prethodne poruke i bilo je lepo saznati nesto novo. Nadamo se njegovoj fresci u crkvi i da vise ljudi cuje za pricu o Hristiforu, mozda i nesto nauce.

 

[boca-ica]

Sumljam da ce ga oslukati iz prostog razloga što ceo hram je prožet stilom iz Ruske pravoslavne crkve koja ga NE voli dok Srpska pravoslavna ga priznaje..
Isto kao i što ga priznaje i katolička crkva.
Wikipedija o rome kaže.... u mnogim zemljama EU kači se na ulazna vrata kuca kao jakpozitivan simbol.

Pa ipak zbog razlike Rusko Srpskog pravoslavlja ćini mi se da necemo videti na fresci sv.Hristifora u crkvi sv. Save.

 

[Elnamor]

Sumljam da ce ga oslukati iz prostog razloga što ceo hram je prožet stilom iz Ruske pravoslavne crkve koja ga NE voli dok Srpska pravoslavna ga priznaje..
Isto kao i što ga priznaje i katolička crkva.
Wikipedija o rome kaže.... u mnogim zemljama EU kači se na ulazna vrata kuca kao jakpozitivan simbol.

Pa ipak zbog razlike Rusko Srpskog pravoslavlja ćini mi se da necemo videti na fresci sv.Hristifora u crkvi sv. Save.

Ne bih baš rekao da je prožet samo stilom RPC. Muhin se namerno igra sa različitim prikazima i scenama celog hriscanskog sveta. Time podvlaceci poruku da je Hram svepravoslavna crkva, a ne samo srpska pravoslavna. Oltarska apsida može se uklopiti u bilo koju crkvu sa Sicilije, kupola je kopija svetog Marka iz Venecije, Uspenje je iz Hora crkve iz Konstantinopolja itd. Hram zaista ima mnoštvo referenci koje su mnogo zanimljive, i koje imaju smisao i samostalno, a i u celini. Inace, sve crkve priznaju svetog Hristifora, samo se negde više, a negde manje forsiraju odredjene tradicije u prikazivanju. Ništa strašno. U Japanskoj pravoslavnoj crkvi imate ikone Isusa koji je azijat u kimonu. Na Aljasci imate pravoslavne krstove u obliku Inuitskih totema. Sve je to tradicija, ali važno je da je suština nepromenjena

 

[boca-ica]

Ta raznovrsnost nije proizvod ideje, stila ili nadahnuca... vec proizvod proteklog vremena i onoga šta je ono nosilo sa sobom u datoj fazi radova.
Ovo vreme u odnosu ko radi oslikavanje, nosice njegov pečat u tome.
Sam apsolutni završetak hrama je još daleko i dobice još dosta različitih ,,potpisa,, protokom vremena.
Ta raznovrsnost može biti vrlo dobra jer sjedinjuje mnoštvo koje čega ( aktuelnost) u odnosu na verske teške izazove koj su tek pred nama

 

[Саша]

О Храму Светог Саве - академик Николај Мухин​

Зар није неувиђавно да ова тема нема наслов (и) на званичном српском језику?
Ономе државе Србије, Народног позоришта, Народног музеја, САНУ, Матице Српске, СПЦ, српске просвете, судства, полиције, војске, српских споменика, гробаља, имена на кућним вратима, српских слава, личних докумената, онако како пишу најбољи српски научници, уметници, спортисти, архитекте, јавне личности и сви други с осећајем за језик и културу.

 

[Beki]

Ne.

 

[Uroš985]

Ma kakav ruski stil? Ovo je prava "vizantija". Nemaš pojma...

Hvala Bogu da nije ruski stil. To je neki barok na steroidima. Daleko bilo... Ja sam se toga mnogo plašio kad je dato Rusima da oslikavaju.
Svaka čast Muhinu zaista. Pokazao se istinski dostojnim svoje zadaće.

 

[Прле]

Извините, а шта је то "Руски стил" ето, ја ни после 15 година живота на овим просторима а посетио сам храмове од севера до југа од 14 до 21 века, и никако не могу да кажем шта је то. Осим евентуално луковичне форме куполе.
Те све што је оригинално руско и развијало се до 17 века потиснуто је западним образцима (барок на стероидима). Али то и није изворно руски стил, а стероиде су имали и у аустријском царству.

Хоћу да кажем да већини није познат аутентични руски стил који је код нас заиста слабо примењив. Не зато што није леп, већ зато што код нас сунце другачије сија и небо има другу боју. (Нису метафоре)

Ово у ХСС је савремена интерпретација разних стилова, а укомбиновани су они одлично.

Много је храмова у Грчкој са архитектуром сличном ХСС. И мозаик свуда, злато. Не знам зашто, код нас се лепо виде ликови и композиција има 3Д док у грчкој све изгледа слепљено и пљоснато.
Вероватно због самих коцкица, али могуће је због ликовних решења које је Мухин употребљавао.

 

[Дошљак]

По мени су аутентични руски стил дрвене цркве са луковичним куполама.

 

[Elnamor]

Naravno da postoji aut. ruski stil. Posebno u crkvenom graditeljstvu/slikarstvu pre Petra velikog. Naravno u savremenom dobu ima dosta mešanja, al uticaji i estetika su primetni
Evo npr. na slikama su dve crkve u istoj zemlji, sličnog godišta i veličine. Pogodi koja je ruska? Ne kažem da obe ne mogu biti ruske, al jedna je BAŠ ruska Verujem da primećuješ različitu estetiku. Nama srbima je i te kako poznat "ruski stil", i to zbog ruskih emigranata posle crvenkaste revolucije
U mom rodnom gradu, crkvu je oslikao dvorski slikar Karadjordjevica, kojii je poreklom rus, freske su veoma specifične. Tako da ima ruskog uticaja i na lokalnom nivou u Srbiji, ne samo u Bg

 

[Прле]

Да нема столица у храму, могао би да буде Неки у руски у Питеру или у Европи рецимо.
Слика лево је типична конфекција, слика и прилика руских храмова који су се вратили првобитној намени, после многодецинијског служења као ресторани, депои, архиве, складишта вештачког ђубрива. А онда, у кратко време, на стотине храмова треба довести у богослужбено стање, и шта имамо: окграничену количину столарских/уметничких компанија

Hristifor

Мислим да је на фресци јасно написано како се чита. Обзиром да следујемо источној традицији, име Христофор (Христос- и -Форос - Христоносац)
Облик Христи (Christi) је латинске традиције, и по мени добар показатељ колико нас кошта коришћење латинског скрипта и лако усвајање туђица из било ког језика.

Sumljam da ce ga oslukati iz prostog razloga što ceo hram je prožet stilom iz Ruske pravoslavne crkve koja ga NE voli dok Srpska pravoslavna ga priznaje..
Isto kao i što ga priznaje i katolička crkva.
Wikipedija o rome kaže.... u mnogim zemljama EU kači se na ulazna vrata kuca kao jakpozitivan simbol.

Pa ipak zbog razlike Rusko Srpskog pravoslavlja ćini mi se da necemo videti na fresci sv.Hristifora u crkvi sv. Save.

Како не воли?

Яндекс Картинки

Результаты поиска по запросу "святой христофор псеглавец" в Яндекс Картинках

yandex.ru

Тачно је да је 100глави сабор у седамнаестом веку забранио сликање неканонских приказа, али се то пре свега односи на историјски лик Христа, Бога Оца и Светога Духа.
Св. Христофор имао је већ дугу традицију и иста се одржала и до данас (као уосталом и неканонске иконе, које сада у ново време, полако одлазе у музеј)

А да ли ћемо видети његову фреску или икону, зависи пре свега од наших владика и учених монаха и мирјана који учествују у томе.

Ја морам да признам да га у Србаља нисам имао често прилике да видим, Осим ето у Подмајинама и на једној икони. Прича је стара, има моралну поуку, можда, ако неко схвати да треба, наћи ће се и његов лик.

 

[Elnamor]

Ima par lepih kadrova Hrama.

 

[Elnamor]

Да нема столица у храму, могао би да буде Неки у руски у Питеру или у Европи рецимо.
Слика лево је типична конфекција, слика и прилика руских храмова који су се вратили првобитној намени, после многодецинијског служења као ресторани, депои, архиве, складишта вештачког ђубрива. А онда, у кратко време, на стотине храмова треба довести у богослужбено стање, и шта имамо: окграничену количину столарских/уметничких компанија

Slika levo je Skit svetog Andreja na Atonskoj gori, glavna crkva je završena 1900te, slika desno je Atinska saborna crkva Poenta je bila da se jasno moze videti sta je ruski a sta grcki stil. Naravno da oba stila imaju primere u obe crkve, al neke stvari su baš tipične. U ovom slučaju ikonostasi

 

[Прле]

Шта ја знам...

Мучим се да схватим...

 

[platonist]

Шта ја знам...

Мучим се да схватим...

Pogledajte prilog 126258Pogledajte prilog 126259

дај и неку пропратну информацију.
(Занима ме првенствено прва. Где?