boca-ica":20m64x43 je napisao(la):
nazalost moram da konstatujem
da je crvkva mnogo vise stitila i pruzala narodu u dalekoj proslosti nego danas
a to me jako rastuzuje i tera na razmisljanje o opravdanosti povecanja broja i . . .
To. Mada je crkva oduvek bila vlastoljubiva, danas kada je u narodu najveca beda oni prolaze kroz svoju renesansu bogacenja i uticaja kakvu istorija moderne Srbije nije upamtila . Treba samo pogledati na taj vozni park, to je vrhunski bezobrazluk. Nema tu vise mesta za hriscansku veru o kojoj kao teisti ili ateisti mozemo raspravljati do sutra, sve je postala jedna farsa u kojoj su vlast i moc najbitniji, bas kao i ovdasnjim politicarima.
Mozda crkva stvarno, sto je neko jednom rekao, treba da postane siromasnija da bi narod bio bogatiji.
Ja nemam nista protiv, i ako sam ateista, da se grade crkve gde postoji potreba za okupljanjem jednom ili dva puta godisnje (sto je kod nas prosek odlazenja u crkvu), ali te crkve treba da pripadaju i budu u sluzbi vernicma, a ne licno carstvo partijarsijsko, oni su tu da sluze, ne da vladaju. To je najbitniji momenat diskusije o izgradnji novih crkava, kome one zaista pripadaju i cemu zaista sluze? Jedno je to sto nam monasi neguju i cuvaju kulturna nasledja (barem ona materijalna, mada je i to pitanje), pa nam je milina otici u jednu Manasiju ili sl. a drugo ambicije onih sto sede prekoputa saborne crkve na KV.
Crkve su objekti u koje se ulazu neverovatne svote novca za jednu siromasnu zemlju i koje preko 90% vremena godisnje zvrlje prazne i 'neiskoriscene'. S druge strane nemamo muzeje, nemamo operu, neko kaze da se ljudi ne interesuju za operu, pa kako mogu da se interesuju kada to i nemaju na raspologanju? Mozda gradjani Melbruna nisu imali posebnu potrebu za operom pre izgradnje one njihove cuvene, mozda bi neka stara i mala i dan danas zadovoljavala njihove realne potrebe, ali je vremenom ta opera postala centar njihovog kulturnog zivota.
Ne samo opera, ne moze da se gradi samo ono za sta u mometu postoji potreba, treba voditi takvu politiku u kojoj ce se ljudi stimulisati da ucestvuju u kulturnim desavanjima koja ce ih prosvetliti i uciniti boljim ljudima nego sto jesu.
Ako se neko plasi da ce njegov licni i opsti identitet pasti u sveopstu krizu u odnosu na broj novoizgradjenih crkava taj ima vecih problema sa identitetom ili uopste orijentacijom u modernom vremenu koje ni milion novih crkava ne moze da popravi.
Nisu nama potrebne crkve da nas uce o onom sto jesmo, ne postoji nikakva sustina koja treba negde da se iskopa i 'rekonstruise', sustina je ono sto je sada, u ovom momentu, i ono sto ostavljamo za buducnost, a za to je potrebno vise kulturnih ustanova, rad na sebi i uopste sirina shvatanja zivota i sveta van lokalnih obruca.
