Šta je novo?
Od:
Filteri

Hoteli Beograda

Ovaj finansijski eks­­pert angažovan je 2004. i oko procene vrednosti ko­­m­­pleksa Generalštaba i bivše zgrade Vojne akademije (preko puta Manješkog parka).
- Vrednost kompleksa je oko tri, eventualno četiri miliona evra. Verujem da bi hotelski lanac „For sizn“ mogao da bude zainteresovan za kupovinu, s obzirom na to da širom Evrope kupuje i renovira stare palate i transformiše ih u hotele - kaže Bušatlija za „Blic“.
Kliknite za proširenje...
Iako nisam baš najbolje razumeo na koji kompleks misli (ali kontam da se misli na neki u Nemanjinoj), prosto ne mogu da verujem da ga ovaj Bušatlija procenjuje tako jeftino. Taj isti čovek je zato u Politici imao čitavu tiradu o tome kako će grad izgradnjom dunavskog amfiteatra u stvari da finansijski bude na gubitku, dok se ovde oduševljava ovako smešnom cenom za nekretninu.
 
Ne misli tu na zgrade vlade, nego na Generalstab, cini mi se. Mada, ni meni nije bas jasno iz teksta.
 
Znam da ne misli na zgradu vlade već verovatno misli na bivšu vojnu akademiju koja je na ćošku Nemanjine i Resavske, ali nijedna zgrada u Nemanjinoj ne vredi toliko malo kako on kaže.
 
Mozda je vrednost niza jer tu ulaze veliki troskovi adaptacije?
 
Iskreno, mislim da su sve te priče o tome kako (večiti favorit beogradskih redakcija dnevnih listova) "Hilton", "Four seasons", "Mariott" itd. nestrpljivo čekaju u redu da ulete na tržište Srbije, u najmanju ruku pretenciozne.

Već godinama se vrti ista priča, gde se obično najelitniji svetski hotelski lanci otimaju za zgrade koje su uglavnom nedostupne. Tako se često pominje neverovatno interesovanje za zgrade Generalštaba, ili neke druge objekte u kojima se trenutno nalaze pojedine državne institucije - np. priča o "Hiltonu" u prostorijama Privredne komore na terazijama, ili priča od pre par godina da "Mariott" želi Republički MUP, mada kasnije kada je ista zgrada bila na prodaju, taj lanac naravno nije učestvovao na tenderu - kao ni kada su prodavani "Metropol", "Jugoslavija", "Moskva"... (iako su svaki put pomenuti hotelski lanci najavljivani kao potencijalni kupci).

Zapravo, za sada praksa pokazuje da se oni uopšte retko interesuju da kupe ili sami izgrade neki objekat, već uleću kasnije kao menadžment hotela - primer "Kempinskog" i "Jugoslavije" koju je kupila of-šor kompanija "Alpe-adria hoteli" je možda najpoznatiji, ali slična priča je sa "Crown plazom" i hotelom "Continental" koji je kupila "Delta". Mišković je i vlasnik hotela "Park" koji će najverovatnije postati "Holiday Inn", a "Delta" će graditi i hotel u Bloku 20 kojim će kasnije upravljati "Intercontinental" itd.

Verovatno će neki od pomenutih lanaca uleteti i u hotel u Rajićevoj, Plaza centar u Kneza Miloša, hotel na mestu fabrike "Beko", u drugoj kuli "Ušće" itd.

Ali čisto sumnjam da će neki lanac kupiti neku zgradu Vlade i tako uleteti na tržište. Uostalom, ako Francuzi žele hotel u blizini Slavije, neka kupe Jatove hotele na tenderu :)
 
Hotelski lanci vrlo, vrlo retko kupuju hotel - oni su samo menadzment, ali hotel dobija ime po njima jer sta bi znacilo nekom u svetu da se u Beogradu pojavi Hotel Miskovic umesto Hilton ili u Londonu Hotel Mr. Smith a ne Grand Hyatt... Vlasnici hotela su uvek biznismeni ili firme, odnosno konzorcijum nekoliko njih - dakle privatan kapital koji posle prve studije (kada se odredjuje gabarit, visina zgrade, broj soba itd) poziva na tender nekoliko hotelskih lanaca da vode hotel. U zavisnosti od toga koje je klase hotel, vlasnik poziva Ritz Carlton, Hyatt (koji moze da bude Grand, Regency ili Park), Marriott (JW, samo Marriott ili Courtyard), Rosewood (Sheraton, W...) ili Kempinski, Plaza itd. Medju hotelskim svetom se tacno zna sta donosi JW Marriott odnosno Kempinski na drugoj starni pa je to razlog sto se vlasnici natezu koga ce da pozovu. Tako je u belom svetu - kod nas se i dalje provlaci da Kempinski ili Sheraton dodnosi neku tezinu pa nam grad u ovoj prici vec godinama prodaje parznu pricu (da ne koristim onaj narodski vulgarni izraz koji opisuje ovu situaciju mnogo bolje!)
 
je l rad na metropolu malo stoji i ako da, koliko je već dugo tako?
 
Ne stoji, vrlo su aktivni u enterijeru, a moze se primetiti da se polako formira i prostor ispred hotela (izlivaju se ulazne rampe, pokrivena je garaza itd). Mada, tempo radova jeste malo sporiji.
 
Danas sam prosao pored Putnik-a i fino napreduje, ima dosta radnika... i vec je jedno po mom vidjenju 60% fasade oblozeno mermerom. Inace se i prosirio jos malo ka starom Merkatoru.
 
Privodi se kraju kompletno renoviranje hotela „Ekscelzior“
Beograd beleži porast turista
AUTOR: B. I.
Željko Ožegović, član Gradskog veća, posetio je juče renovirani hotel „Ekscelzior“ u Ulici kneza Miloša. Prema rečima Kristofa Bruknera, direktora hotela, u toku 2009. godine sve sobe su potpuno renovirane, a do kraja ove godine završiće se predvorje i revitalizacija fasade. Ukupna vrednost investicije je dva miliona evra.

- Beogradu i Srbiji potrebni su investitori koji veruju da smo lideri jugoistočne Evrope. Naš grad treba da bude poslovno središte ovog dela Evrope, a turizam je jedan od potencijala koji možemo u tom smislu da iskoristimo. U prilog tome govori i činjenica da Beograd u prvih deset meseci beleži porast stranih turista od pet odsto u odnosu na prošlu godinu. Nastojaćemo da do 2012. godine dovedemo najveće svetske lance hotela, ali nam je važno da se i ovakvi manji hoteli obnove i revitalizuju kako bismo postali centar kongresnog turizma. Mi smo grad velikih manifestacija i zato nam je važno da, u konceptu strategije razvoja Beograda i strategije turizma koje smo usvojili, to bude jedan od prioriteta - rekao je Željko Ožegović.

Ovaj poznati Beogradski hotel počeo je sa radom 14. marta 1924. godine. Zbog istorijsko-političkih događanja, „Ekscelzior“ je menjao svoju prvobitnu namenu. Za vreme Drugog svetskog rata tu je bio smešten nemački generalštab, a od 1945. Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva. Tek od 1948. godine hotel vraća svoju pravu namenu i od privatnog postaje društveno vlasništvo.

Brojni poznati gosti
Pre Drugog svetskog rata u „Ekscelzioru“ odsedale su poznate i ugledne ličnosti, zatim strani i domaći državnici i političari, prinčevi i princeze, poznati sportisti, estradni umetnici, glumci i druge javne ličnosti. U hotelu su na duže vreme i privremeno boravili književnici Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Vasko Popa. U februaru 2008. hotel je privatizovan, a većinski vlasnik je grčka kompanija „Lampsa“.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/beograd_belezi_porast_turista_.39.html?news_id=173955
 
Paprene cene u hotelima

Da hoteli u Srbiji „drže dobru cenu“ potvrdio je i direktor hotela Kontinental Živorad Vasić, koji kaže da se to dešava zato što ljudi ne vole mnogo da rade, pa im se više isplati da čekaju goste za dve sobe od po 175 evra, nego da imaju deset soba po dvostruko jeftinijoj ceni. Problem je i to, naglašava Vasić, što u Srbiji osim Hajata i Holidej Ina nema velikih internacionalnih hotelskih lanaca. Vasić je najavio da će renoviranje Kontinentala početi za 12 do 15 meseci, a da je početak gradnje hotela Interkontinental odložen za 2012.


Izvor: http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/potencijala_ima_ali_su_problemi_veci.4.html?news_id=174809
 
Kako beše, Interkontinental (bivši - sada Kontinental) je Miškovićev? A Interkont hoće da gradi pore one velike kule kod Hajata?
 
Ona zgrada hotela na Andrićevom vencu već duže vreme ne napreduje... Došli su do drugog sprata i stali još letos. U čemu je fora?
 
Пре три-четири дана су се вратили на градилиште и наставили посао.
 
(AG Nekretnine) Poznata svetska projektantska kuća WATG konačno i u Srbiji – realizacija projekta BEKO

Razvoj hotelske industrije u Srbiji se nalazi na začelju liste razvoja nekretnina. Ugostiteljski projekti su za sada i dalje malobrojni i predstavljaju inicijative samo najhrabrijih developera. Započinje razvoj višenamenskog kompleksa BEKO. WATG, istaknuta svetska projektantska firma, odigraće ključnu ulogu u razvoju i realizaciji tog kompleksa. Činjenica da WATG radi na jednom hotelskom projektu u Srbiji omogućiće da Srbija, a naročito Beograd, steknu prestižan status na svetskoj mapi razvoja hotelske industrije.

Od svih oblasti arhitektonskog dizajna, ugostiteljski sektor je istovremeno jedan od najglamuroznijih i najizazovnijih. Sa svojim internacionalnim lokacijama, obrazovanom klijentelom, stručnim operaterima i atraktivnim budžetima, čini se da predstavlja vrhunsku nirvanu profesionalnih dizajnera.

Uprkos činjenice da predstavlja jedan od najzdravijih privrednih sektora - turizam se razvijao po prosečnoj stopi od 15% godišnje u poslednjih 30 godina, loša strana jednačine je da potražnja za hotelskim sobama oscilira cikličnom regularnošću od suviše malo do suviše mnogo kreveta kako ponuda premašuje potražnju. Spoljni faktori kao što su kreditna kriza, skraćivanje odmora i poslovnih putovanja, izbijanje gripa, lokalno narušavanje bezbednosti, pa čak i klimatski fenomeni, utiču na tip dizajnerskog rada i lokaciju izvođenja radova. Međutim, smanjeni broj noćenja ima pozitivan efekat: omogućuje starijim zdanjima da budu renovirana i da se reinvestiraju neoporezovani fondovi za održavanje. Otuda, kako se potražnja za arhitektonskim uslugama usporava, tako potražnja za uslugama unutrašnjeg uređenja raste.

Dobitna pravila

Novi hotelski dizajn ima još jednu funkciju. Može delovati kao pokazni slučaj za nacionalne težnje i kulturnu svest. Ovo naročito važi za zemlje u razvoju. Nova destinacija obično stremi da bude isto tako moderna i savremena kao uočena konkurencija, ali kako ta destinacija sazreva ona teži da se fokusirna na pronalaženje sopstvenog kulturnog identiteta.

Pošto hoteli u velikoj meri predstavljaju mesta gde se spaja spoljni svet i lokalna zajednica, u zreloj fazi turističkog razvoja neke destinacije dizajn jednog hotela se često koristi da ojača lokalnu kulturu i nacionalni ponos. Ovo je u oštrom kontrastu sa ranim fazama razvoja turizma kada društvene zajednice često pokušavaju da postignu mešavinu tradicije i savremenosti, što nije uvek sasvim uspešno.

Dok mora da odgovori na promenljivu investicionu klimu i potrebu za lokalnim identitetom, hotelski dizajner treba da potčini sve lične aspiracije ka dizajnu i da se seti da je sadašnji klijent budući hotelski gost i da, za razliku od mnogih drugih građevinskih tipova, postoji jedan jedini razlog za izgradnju hotela: profit.

Složena priroda razvoja hotela može se uočiti u čitavom dijapazonu potrebnih stručnih dizajnerskih sposobnosti. Na nacionalnom nivou, turizam može dati značajan doprinos bruto nacionalnom proizvodu i treba da se posmatra na makro nivou transporta i novih radnih mesta. Na nivou urbanističkog projektovanja hotel predstavlja jednu značajnu celinu: njegovo generisanje saobraćaja, logistika i komercijalni značaj, sve to utiče i deluje na susedno okruženje.

U arhitektonskom pogledu, hotel treba da ispuni svoju finanskijsku investiciju kako u pogledu kapitalnih tako i u pogledu operativnih troškova, a da istovremeno ponudi atraktivan izgled koji zatim treba da potraje u narednih 50 i više godina. Takav imidž može biti izazovan ili konzervativan zavisno od vizije developera i fleksibilnosti postojeće kontrole planiranja.

Iz perspektive unutrašnjeg dizajna, postoji isti takav izazovan ili konzervativan izbor Mada su retko kada ograničeni kontrolom planiranja, vlasnici ili operateri se obično opredeljuju za ovog drugo. Doduše, većina kompanija koje vode velike hotele imaju stroga ograničenja u pogledu svog kućnog imidža što u velikoj meri predupređuje odstupanja od bezbednog i normalnog.

Gornji razlozi su verovatan razlog zašto malobrojni hoteli mogu tvrditi da su sinonim modernog. Pošto se „internacionalni” stil podstiče dostupnošću ponude i cene modernih materijala pre nego lokalnim karakterom ili identitetom, moderne građevine postaju anonimne kao i moderni automobili. U gradskom kontekstu malobrojni operateri su zadovoljni kada upravljaju posedom koji je neupadljiv u odnosu na okolne poslovne ili komercijalne zgrade.

WATG i Beko

Za svoje 64 godine postojanja, WATG je imao privilegiju da radi po celom svetu na svim permutacijama ugostiteljskog dizajna, od najprestižnijih poput hotela Emirates Palace u Abu Dabiju (www.emiratespalace.com) do najskromnijih butik hotela. Obalska i golf odmarališta, skijaške lože, centralni gradski mešoviti, poslovno-stambeni kompleksi i pribežišta na skrivenim ostrvima, sve to čini proizvodni repertoar kompanije WATG. Sa ovakvim širokim asortimanom tipova proizvoda i svetskih lokacija, firma je postala stručnjak za mnoge različite stilove i u stanju je da odgovori na najraznovrsnije klimatske uslove. Poslujući na taj način, postala je sinonimno čuvena zbog svog nedostatka zaštitnog znaka, uglavnom preferirajući simpatično u odnosu na ekstrovertno.

Projekat BEKO u Beogradu je savršen primer mešavine dizajnerske stručnosti potrebne da se fabrika iz tridesetih godina prošlog veka transformiše u moderan gradski hotel. Njegov istorijski arhitektonski stil „savremenog pokreta” i komšija iz Nacionalnog nasleđa, Kalemegdan, stvaraju sjaju priliku da se pruži značajan doprinos toj zoni grada, i u stilu i u formiranju novog merila vrednosti okolnih nekretnina.

Ali takva transformacija mora biti i ekonomski isplativa. Trideset procenata prizemlja svakog hotela je dohodovno neproduktivno. Dvadesetpet procenata njegove investicje su unutrašnja oprema, nameštaj i uređaji. Doduše, jedan hotel je delom fabrika, delom pozorišna postavka. Kao fabrika, on radi veoma efikasno sa svim uštedama, bilo da se radi o prostoru, radnim mestima, vodi, energiji ili otpadu, na donjoj crti. Kao pozorišna postavka on treba da obezbedi ambijent za opuštanje ili poslovnu prodornost, mora lako da menja raspoloženja od jutra do večeri, od zime do leta. Mora biti privlačan usamljenom putniku isto koliko i gomili konferencijskih delegata a da ne uskraćuje uživanje nikome od njih.

Posmatranje projekta BEKO u smislu kontrasta između funkcionalnih zahteva zgrade i njenih estetskih potencijala pruža uzbudljive projektantske mogućnosti. Najprigodnije je da se stara fabrika odeće osveži kao novo ugostiteljsko sastajalište Beograda i nešto najprijatnije što u ovoj eri održivosti i šarma starog stila iz 30-ih godina prošlog veka treba sada da postane pomodarski šik i u skladu sa idealom „bezvremene elegancije“, za kojom tako prebiraju vrhunski operateri.

John Elliott, RIBA Senior Vice President

WATG
Kliknite za proširenje...
Izvor: E Kapija

Bas mi je drago da cujem da se radi na ovom projektu jer mozda ima najslabiji PR od svih velikih projekata cija je realizacija u najavi (paradoksalno, cini se da najbolji PR ima Luka Beograd cija je realizacija najneizvesnija).

Inace, evo i websitea WATG-a - http://www.watg.com/

Impresivan portfolio, ali nazalost jos nema traga od Beograda na sajtu.
 
(AG Nekretnine) Poznata svetska projektantska kuća WATG konačno i u Srbiji – realizacija projekta BEKO

E blago Srbiji ako dolazi WATG... Cinjenica je da su oni jedna od vodecih svetskih kompanija za projekovanje hotela, ali su njihovi projekti tipizirani i na nivou Las Vegas produkcije. Oni urade koncept, pokupe pare i odu a onda ostave lokanu arhitektonsku firmu da se ceska iza uveta kako da zavrse projekat. U svojoj kopjuterskoj biblioteci imaju na hiljadu detalja koje izvlace sa drugih projekata i sve se svede na jedan konglomerat projekta iz Juzne Afrike, Kalifornije, Spanije...i smuckaj pa prospi - dobije se projekat za Srbiju, Nadao sam se da ce nasi gradki oci, obzirom da kaskamo za svetom, uspeti da provale ovakve firme i da ih zaobidju u sirem luku i posao daju manjim ali arhitektonski osvescenijim firmama, koje poslu prilaze sa vise emocija i arhitektonskog integriteta. Izgleda da ne, moramo i mi da lupimo glavom kroz zid. Ovo sve pricam iz sopstvenog iskustva, radio sam na nekoliko projekata koje je projektovao WATG i znam kako funkcionisu, dakle nije rekla-kazala... Ako ovo prati neko ko se time bavi, neka jos jednom dobro razmisli. Doduse, oni su jako slatkorecivi pogotovo na pocetku, tesko im je odoleti...
 
Tristajedanaesthiljadasedamstopedesetiosma verzija Starog mlina:

74d8c250a9.jpg


Izvor: www.soravia.rs
 
Ugly as fuck, a način na koji je sačuvan "odžak" bolje da ne komentarišem. Ko im potpiše odobrenje da mogu da izgrade ovo, treba ruka da mu se sasuši i otpadne.

Realno ni stari mlin ni BIGZ neće biti rekonstruisani u narednih 5 godina. Jednostavno nema još tržišta za te projekte pored već svega najavljenog i započetog po gradu.
 
Na renderu jedino što mi se sviđa je kako je BIGZ ispao, lepotan u odnosu na ovo nakaradno rešenje mlina.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh