Šta je novo?

Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

Po meni je ovo jedan od mozda vecih problema, kad sam pisao o tome da porodice imaju po 3+ krsa od ukupje vrednosti 2.5k eur, isprozivase me. Svaki klinac u bg kad napuni 17 kupe mu neki krs.
Ima i toga plus sluzbena vozila.

zona moze da sredi deo ali parkiranje ce se i dalje nastaviti na ilegalnim delovima jer niko to ne sancionise

edit: neko je pomuneo kupovina parking mesta, to je nemoguce sem ako si invalid. A garaze pogotovo u tom kraju uopste ne postoji kao koncept. Vidjao sam da se prodaju u novijim zgradama u 11a koje bih licno odmah kupio da zivim tu, i to se vrti po oglasima dosta dugo sto znaci da ljudi nece da “bacaju” pare na garaze
 
Какве везе има фавелизација у центру са високим зградама на Новом Београду? Старе делове града треба чувати у постојећим габаритима због историје и амбијенталне кохезије (што се доследно и без проблема крши већ дуже од 100 година). Ван тога нема проблема да се гради у висину свакако је боље од зградокућа и махала које тренутно имамо а има додатну предност саботирања аутомобилизације
Da se vodilo računa o tome kako se gradi, za početak, danas ne bi smo bili tu gde jesmo. Tada bi smo mogli da kroz Lekino brdo, Marinkovu baru, Medaković I i II, Braće
Jerković i Padinu provučemo zglobnu liniju 26, a ne da dođemo u situaciju da u pojedinim delovima dana se 26 već dobrnano popuni na okretnici u Braće Jerković, a da su i dva minibusa na 26L, gde se već na početnoj u Medakoviću III toliko napune da na sledećoj stanici nije moguće ući u isti, malo da prime sve putnike. Ne bi smo imali situaciju da na 310 radi minibus, i to jednosmerno kružno kroz MML. Ne bi smo imali situaciju da su jedine ulice na Vračaru prohodne za gradski prevoz one kuda idu trolejbusi, Južni bulevar i jedan manji deo Gospodara Vučića. Dalje, ne bi smo imali situaciju da između Bulevara kralja Aleksandra i Dimitrija Tucovića, nemamo nijednu ulicu dovoljno široku da se provuće normalna linija, već smo dobili minibus liniju 64 koja se na pojedinim delovima trase jedva provlači. A sve pomenuto je rezultat toga što smo na postojećoj infrastrukturi gradili srednjogradnju. I na to se nadovezuje postojeća stanogradnja sa NBG. Mi sa tom trenutnom količinom stanogradnje na NBG imamo haos na ulicama, jer sve ono dobro što donose NBG bulevari sa po tri / četri trake, to poništava prevaziđeni (sa današnje tačke gledišta) sistem ulica u starom delu grada. I sa svakom novom zgradom, mi dobijamo i procentualno veći broj vozila, a samim tim i veći broj istih u saobraćaju i samim tim i veće gužve u istom. I onda neko na sve to priželjkuje da vidi na NBG kule koje privlače 2x - 3x više ljudi i saobraćaja nego li srednjegradnja, jer eto NBG je idealan da ima kule na svakom ćošku. Plus što je nekima poseban gušt da ih vide uz obalu reke, jer idealnijeg mesta za tako nešto nema. I paradoksalno, pojedinim ljubiteljima kula smetaju splavovi jer zaklanjaju pogled na reku.​
 
Da se vodilo računa o tome kako se gradi, za početak, danas ne bi smo bili tu gde jesmo. Tada bi smo mogli da kroz Lekino brdo, Marinkovu baru, Medaković I i II, Braće
Jerković i Padinu provučemo zglobnu liniju 26, a ne da dođemo u situaciju da u pojedinim delovima dana se 26 već dobrnano popuni na okretnici u Braće Jerković, a da su i dva minibusa na 26L, gde se već na početnoj u Medakoviću III toliko napune da na sledećoj stanici nije moguće ući u isti, malo da prime sve putnike. Ne bi smo imali situaciju da na 310 radi minibus, i to jednosmerno kružno kroz MML. Ne bi smo imali situaciju da su jedine ulice na Vračaru prohodne za gradski prevoz one kuda idu trolejbusi, Južni bulevar i jedan manji deo Gospodara Vučića. Dalje, ne bi smo imali situaciju da između Bulevara kralja Aleksandra i Dimitrija Tucovića, nemamo nijednu ulicu dovoljno široku da se provuće normalna linija, već smo dobili minibus liniju 64 koja se na pojedinim delovima trase jedva provlači. A sve pomenuto je rezultat toga što smo na postojećoj infrastrukturi gradili srednjogradnju. I na to se nadovezuje postojeća stanogradnja sa NBG. Mi sa tom trenutnom količinom stanogradnje na NBG imamo haos na ulicama, jer sve ono dobro što donose NBG bulevari sa po tri / četri trake, to poništava prevaziđeni (sa današnje tačke gledišta) sistem ulica u starom delu grada. I sa svakom novom zgradom, mi dobijamo i procentualno veći broj vozila, a samim tim i veći broj istih u saobraćaju i samim tim i veće gužve u istom. I onda neko na sve to priželjkuje da vidi na NBG kule koje privlače 2x - 3x više ljudi i saobraćaja nego li srednjegradnja, jer eto NBG je idealan da ima kule na svakom ćošku. Plus što je nekima poseban gušt da ih vide uz obalu reke, jer idealnijeg mesta za tako nešto nema. I paradoksalno, pojedinim ljubiteljima kula smetaju splavovi jer zaklanjaju pogled na reku.​
Zglobni autobus zavisi od sirine ulice, ne visine zgrade. 31 i 17 bez problema idu sa Konjarnika, sa 31 si bez jutarnjeg spica za 20 min od centra do zadnje i kontra. Celom trasom imas visoke zgrade, cak i javne institucije koje naravno veliko broj ljudi posecuje i gde veliki broj ljudi radi pa nema nikakvih problema. Povezujes sirinu ulice i visinu zgrada gde nema korelacije
 
Zglobni autobus zavisi od sirine ulice, ne visine zgrade.
Na to sam se i osvrnuo, samo je potrebno pažljivije čitati. Da imamo ulice normalne širine trasom linije 26 bi mogao da ide zglobni autobus. Umesto ulica normalne širine, mi imao uske ulice u kojima preovladava srednjegradnja. Shodno tome mi smo dobili veći broj zgrada srednjegradnje na istom prostoru. To mu dođe kao ekvivalent manjeg broja zgrada visokogradnje. Da imamo šire ulice, ne bi smo imali toliki broj zgrada i toliki broj stanova i poslovnih prostora, kao što je trenutno slučaj, pa bi smo tako sa autobusima većeg kapaciteta opsluživali manji broj ljudi za razliku od trenutnog stanja gde sa vozilima manjeg kapaciteta opslužujemo veći broj ljudi.​
 
Na to sam se i osvrnuo, samo je potrebno pažljivije čitati. Da imamo ulice normalne širine trasom linije 26 bi mogao da ide zglobni autobus. Umesto ulica normalne širine, mi imao uske ulice u kojima preovladava srednjegradnja. Shodno tome mi smo dobili veći broj zgrada srednjegradnje na istom prostoru. To mu dođe kao ekvivalent manjeg broja zgrada visokogradnje. Da imamo šire ulice, ne bi smo imali toliki broj zgrada i toliki broj stanova i poslovnih prostora, kao što je trenutno slučaj, pa bi smo tako sa autobusima većeg kapaciteta opsluživali manji broj ljudi za razliku od trenutnog stanja gde sa vozilima manjeg kapaciteta opslužujemo veći broj ljudi.​
Da imamo sire ulice imali bi manje zgrada, stanova i poslovnih prostora?
 
Na to sam se i osvrnuo, samo je potrebno pažljivije čitati. Da imamo ulice normalne širine trasom linije 26 bi mogao da ide zglobni autobus. Umesto ulica normalne širine, mi imao uske ulice u kojima preovladava srednjegradnja. Shodno tome mi smo dobili veći broj zgrada srednjegradnje na istom prostoru. To mu dođe kao ekvivalent manjeg broja zgrada visokogradnje. Da imamo šire ulice, ne bi smo imali toliki broj zgrada i toliki broj stanova i poslovnih prostora, kao što je trenutno slučaj, pa bi smo tako sa autobusima većeg kapaciteta opsluživali manji broj ljudi za razliku od trenutnog stanja gde sa vozilima manjeg kapaciteta opslužujemo veći broj ljudi.​

Obrni, okreni, ali ne mogu se izbeći posledice "beogradizacije" Srbije.
U Beogradu gužva, a unutrašnjost grad duhova...

Treba nam što više ekonomije i po ostalim gradovima, kao što je nešto počelo da se dešava po Kragujevcu, Novom Sadu, možda i Nišu...
 
Da imamo sire ulice imali bi manje zgrada, stanova i poslovnih prostora?
Fizički na prostoru Vračara (njega uzimam za primer) ne bi mogao da imaš isti broj zgrada, jer bi deo prostora koji danas zauzimaju zgrade, zauzimao prošireni kolovoz (ulice).

Obrni, okreni, ali ne mogu se izbeći posledice "beogradizacije" Srbije.
Nije problem u "Beogradizaciji" kao takvoj, nego u načinu na koji pristupamo rešavanju problema povećanja broja ljudi i kola.

U Beogradu gužva, a unutrašnjost grad duhova...

Treba nam što više ekonomije i po ostalim gradovima, kao što je nešto počelo da se dešava po Kragujevcu, Novom Sadu, možda i Nišu...
Slažem se. Samo što nam se ta ekonomija sve više svodi na rudarenje.
 
Nije problem u "Beogradizaciji" kao takvoj, nego u načinu na koji pristupamo rešavanju problema povećanja broja ljudi i kola.

Naravno, decenijama je postojala zabrana izgradnje visokih objekata i to je napravilo "investitorski haos" po Vračaru i ostalim starim delovima grada. Sada je moguće smestiti povećan broj ljudi na manjem prostoru što je započeto sa West65, BW itd...

Nisam ispratio podatke o kretanju broja stanovnika Beograda, ali u Srbiji ukupno smo izgubili skoro pola miliona ljudi.
Nije baš najjasnije šta vodi toliku stanogradnju po ovim cenama.
 
Потреба за стамбеним простором + немање много избора за инвестирање.
 
Da se vodilo računa o tome kako se gradi, za početak, danas ne bi smo bili tu gde jesmo. Tada bi smo mogli da kroz Lekino brdo, Marinkovu baru, Medaković I i II, Braće
Jerković i Padinu provučemo zglobnu liniju 26, a ne da dođemo u situaciju da u pojedinim delovima dana se 26 već dobrnano popuni na okretnici u Braće Jerković, a da su i dva minibusa na 26L, gde se već na početnoj u Medakoviću III toliko napune da na sledećoj stanici nije moguće ući u isti, malo da prime sve putnike. Ne bi smo imali situaciju da na 310 radi minibus, i to jednosmerno kružno kroz MML. Ne bi smo imali situaciju da su jedine ulice na Vračaru prohodne za gradski prevoz one kuda idu trolejbusi, Južni bulevar i jedan manji deo Gospodara Vučića. Dalje, ne bi smo imali situaciju da između Bulevara kralja Aleksandra i Dimitrija Tucovića, nemamo nijednu ulicu dovoljno široku da se provuće normalna linija, već smo dobili minibus liniju 64 koja se na pojedinim delovima trase jedva provlači. A sve pomenuto je rezultat toga što smo na postojećoj infrastrukturi gradili srednjogradnju. I na to se nadovezuje postojeća stanogradnja sa NBG. Mi sa tom trenutnom količinom stanogradnje na NBG imamo haos na ulicama, jer sve ono dobro što donose NBG bulevari sa po tri / četri trake, to poništava prevaziđeni (sa današnje tačke gledišta) sistem ulica u starom delu grada. I sa svakom novom zgradom, mi dobijamo i procentualno veći broj vozila, a samim tim i veći broj istih u saobraćaju i samim tim i veće gužve u istom. I onda neko na sve to priželjkuje da vidi na NBG kule koje privlače 2x - 3x više ljudi i saobraćaja nego li srednjegradnja, jer eto NBG je idealan da ima kule na svakom ćošku. Plus što je nekima poseban gušt da ih vide uz obalu reke, jer idealnijeg mesta za tako nešto nema. I paradoksalno, pojedinim ljubiteljima kula smetaju splavovi jer zaklanjaju pogled na reku.​
ама о чему ти причаш упорно као аргументе зашто су куле лоше наводиш примере дијаметрално супротног урбанизма и онда то наводиш као пример зашто градња кула није добра. Не треба да се граде куле на Новом Београду јер аутобус не може да прође кроз Мали Мокри Луг

Висинско ограничење градње неће спречити да се граде некретнине већ ће гарантовати да нови објекти буду крмачице и куће, које ће због ниске густине насељености заузимати далеко већу површину за исти број људи а стога одаљавати људе једне од других што ће градски превоз чинити мање ефикасним а аутомобиле неопходним. Како они нису способни да решавају гужве које већ праве тиме се само прави спирала која води у саобраћајни колапс. Као што су градови попут Истамбула и доказали.

Поента саобраћајног урбанизма је да омогући људима да брзо и лако доћу од тачке А до тачке Б у граду, не да омогући возачима да колима брзо и лако дођу од тачке А до тачке Б, а притом имају где да се јефтино паркирају. То ни бог свети не може да им омогући у мултимилионским граду где сви возачи хоће исто и стога не треба да буде циљ развојног урбанизма.

Урбанизам треба да:

а) Омогући свим људима који то желе да се скуће у граду
б) Омогући становницима да задовоље своје материјалне и психолошке потребе у њему
в) Могу да се брзо и лако крећу кроз град

Да ли је у таквом граду возачима угодно и јефтино да возе аутомобиле или упадају у гужве је потпуно небитно докле год сви остали могу брзо и лако да путују. Возачи су ти који гужве и праве па их и заслужују
 
Da se vodilo računa o tome kako se gradi, za početak, danas ne bi smo bili tu gde jesmo. Tada bi smo mogli da kroz Lekino brdo, Marinkovu baru, Medaković I i II, Braće
Jerković i Padinu provučemo zglobnu liniju 26, a ne da dođemo u situaciju da u pojedinim delovima dana se 26 već dobrnano popuni na okretnici u Braće Jerković, a da su i dva minibusa na 26L, gde se već na početnoj u Medakoviću III toliko napune da na sledećoj stanici nije moguće ući u isti, malo da prime sve putnike. Ne bi smo imali situaciju da na 310 radi minibus, i to jednosmerno kružno kroz MML. Ne bi smo imali situaciju da su jedine ulice na Vračaru prohodne za gradski prevoz one kuda idu trolejbusi, Južni bulevar i jedan manji deo Gospodara Vučića. Dalje, ne bi smo imali situaciju da između Bulevara kralja Aleksandra i Dimitrija Tucovića, nemamo nijednu ulicu dovoljno široku da se provuće normalna linija, već smo dobili minibus liniju 64 koja se na pojedinim delovima trase jedva provlači. A sve pomenuto je rezultat toga što smo na postojećoj infrastrukturi gradili srednjogradnju. I na to se nadovezuje postojeća stanogradnja sa NBG. Mi sa tom trenutnom količinom stanogradnje na NBG imamo haos na ulicama, jer sve ono dobro što donose NBG bulevari sa po tri / četri trake, to poništava prevaziđeni (sa današnje tačke gledišta) sistem ulica u starom delu grada. I sa svakom novom zgradom, mi dobijamo i procentualno veći broj vozila, a samim tim i veći broj istih u saobraćaju i samim tim i veće gužve u istom. I onda neko na sve to priželjkuje da vidi na NBG kule koje privlače 2x - 3x više ljudi i saobraćaja nego li srednjegradnja, jer eto NBG je idealan da ima kule na svakom ćošku. Plus što je nekima poseban gušt da ih vide uz obalu reke, jer idealnijeg mesta za tako nešto nema. I paradoksalno, pojedinim ljubiteljima kula smetaju splavovi jer zaklanjaju pogled na reku.​
Слажем се са овим, али инвеститоре није брига. Погледај нашта личи Миријево или Карабурма. То је бетонска џунгла. Нема нигде зеленила. Зграда до зграде, послагане као домино. Гледаш комшији у прозор. Сви ти објекти немају ни паркове, игралишта, па чак ни подруме, помоћне просторије, вешернице и противпожарно степениште. Сумњам да иједна од тих објеката подлеже сеизмолошким стандардима. Ако Београд погоди јак земљотрес, све ће то да се уруши, а једино што ће да преживи је градња коју су изводила грађевинска предузећа из времена СФРЈ. Београд ће да личи на Дарданели после земљотреса. Штета ће бити огромна и немамо људе који ће знати то да санирају и реше, као што су то знали после Другог Светског Рата, захваљујући петогодишњем плану, а надам се да се то неће десити у скоријој будућности.
 
Урбанизам треба да:

а) Омогући свим људима који то желе да се скуће у граду

б) Омогући становницима да задовоље своје материјалне и психолошке потребе у њему

в) Могу да се брзо и лако крећу кроз град

Да ли је у таквом граду возачима угодно и јефтино да возе аутомобиле или упадају у гужве је потпуно небитно докле год сви остали могу брзо и лако да путују. Возачи су ти који гужве и праве па их и заслужују
Vozač je i onaj koji vozi privatno vozilo i onaj koji vozi dostavno vozilo i onaj koji vozi vozilo gradskog prevoza, zar ne?

Da li se slažemo da se gradski prevoz čeka duže i da to ima veze sa brojem vozila, ali i stanjem na samom terenu, odnosno ulicama kojima se kreće, gde u većini slučajeva deli trake sa kolima?

Da li se slažemo da ne možemo svuda i svakoj prilici da se brzo i lako krećemo kroz grad?

Da li ovo pomenuto znači da radimo dobro što se tiče urbanizma ili ne?
 
Слажем се са овим, али инвеститоре није брига. Погледај нашта личи Миријево или Карабурма. То је бетонска џунгла. Нема нигде зеленила. Зграда до зграде, послагане као домино. Гледаш комшији у прозор. Сви ти објекти немају ни паркове, игралишта, па чак ни подруме, помоћне просторије, вешернице и противпожарно степениште. Сумњам да иједна од тих објеката подлеже сеизмолошким стандардима. Ако Београд погоди јак земљотрес, све ће то да се уруши, а једино што ће да преживи је градња коју су изводила грађевинска предузећа из времена СФРЈ. Београд ће да личи на Дарданели после земљотреса. Штета ће бити огромна и немамо људе који ће знати то да санирају и реше, као што су то знали после Другог Светског Рата, захваљујући петогодишњем плану, а надам се да се то неће десити у скоријој будућности.
Karaburma prednjaci u svakakvim losim stvarima, ali definitivno ima i parkova i zelenila i planski je gradjena tamo 50ih. Svrstavati u isti kos s Mirijevom (koje isto ima planski deo oko toplane i parka) je nemoguce maltene. Mirijevo 3+, Zeleno brdo, sve dalje sa severne strane bulevara je blagi uzas; isto kao i Medak padina, V. Vlahovica (mozda i najgore naselje u Beogradu), Ledine, itd.
 
434030096_756386996650947_3749596574878515857_n.jpg

 
Висинско ограничење градње неће спречити да се граде некретнине већ ће гарантовати да нови објекти буду крмачице и куће, које ће због ниске густине насељености заузимати далеко већу површину за исти број људи а стога одаљавати људе једне од других што ће градски превоз чинити мање ефикасним а аутомобиле неопходним. Како они нису способни да решавају гужве које већ праве тиме се само прави спирала која води у саобраћајни колапс. Као што су градови попут Истамбула и доказали.
Када се удара граница на изграђеност? Да ли ће пола калуђерице да купи станове у кулама и ту усели и почне да живи или ће нови пакет од 20 хиљада нових људи да дође ту да креира свој живот?
И даље нико није дао одговор на то која је корист СВИХ грађана са зидањем ових штеточина?
 
Када се удара граница на изграђеност? Да ли ће пола калуђерице да купи станове у кулама и ту усели и почне да живи или ће нови пакет од 20 хиљада нових људи да дође ту да креира свој живот?

Broj stanovnika u BG između dva popisa (2011. i 2022.) povećao se za 26,000 ljudi (zvanično). Broj stanova izgrađenih za ovo vreme u Srbiji premašuje 200,000. Ne znam koliko tačno u BG, ali verujem najveći deo.

Tražnju za stanovima uopšte ne određuje demografija Beograda.
 
Када се удара граница на изграђеност? Да ли ће пола калуђерице да купи станове у кулама и ту усели и почне да живи или ће нови пакет од 20 хиљада нових људи да дође ту да креира свој живот?
И даље нико није дао одговор на то која је корист СВИХ грађана са зидањем ових штеточина?

Zašto bi svi građani trebalo da imaju korist od toga?
 
Nemam nista protiv kula, pod uslovom da se za svaki blok u kome se nalaze ogranici gradnja i ne pravi skoro nista osim tih kula, tako da ostatak budu parkovi i zelene povrsine. To bi jedino opravdalo njihovu izgradnju, a ne neki novi blok 65 i slican horor.
 
Када се удара граница на изграђеност? Да ли ће пола калуђерице да купи станове у кулама и ту усели и почне да живи или ће нови пакет од 20 хиљада нових људи да дође ту да креира свој живот?
И даље нико није дао одговор на то која је корист СВИХ грађана са зидањем ових штеточина?
Ти, као и Зума, обрћеш узрок и последицу. Не долазе досељеници и туристи у Београд зато што се граде станови и хотели већ се станови и хотели граде зато што долазе досељеници и туристи.

Висинска граница неће спречити нови пакет од 20.000 људи већ ће гарантовати да ће се ти људи сместити у набреклим крмачама и правити нове махале као 90их. Да је среће да је тада било новца и организације да су се сместили у високе куле уместо у уџерице и оџачаруше данас би Калуђерица, Сремчица, Миријево (итд.) били много нормалнији делови модерног града а не пумпачи сумпора и чађи у наша плућа.
 
Ти, као и Зума, обрћеш узрок и последицу. Не долазе досељеници и туристи у Београд зато што се граде станови и хотели већ се станови и хотели граде зато што долазе досељеници и туристи.
Ljudi (doseljenici) dolaze u Beograd iz dva razloga. Jedan je što ne postoji u manjim mestima dosta toga što postoji u samom Beogradu (ili je pak situacija bolja u Beogradu), a drugi razlog je zato što smatraju da su uspeli u životu ako dođu da žive u Beogradu.
Висинско ограничење градње неће спречити да се граде некретнине већ ће гарантовати да нови објекти буду крмачице и куће, које ће због ниске густине насељености заузимати далеко већу површину за исти број људи а стога одаљавати људе једне од других што ће градски превоз чинити мање ефикасним а аутомобиле неопходним.​
Висинска граница неће спречити нови пакет од 20.000 људи већ ће гарантовати да ће се ти људи сместити у набреклим крмачама и правити нове махале као 90их. Да је среће да је тада било новца и организације да су се сместили у високе куле уместо у уџерице и оџачаруше данас би Калуђерица, Сремчица, Миријево (итд.) били много нормалнији делови модерног града а не пумпачи сумпора и чађи у наша плућа.​
Sa postojanjem neograničenja po pitanju visinske granice nećemo dobiti da se izgrade dva - tri solitera na nekom prostoru a ostatak bude zelena površina, nego ćemo dobiti pet solitera i jako malo zelenila ili zelena samo u zardinjerama ispred ulaza. Ovo je samo primer. I samim tim, nećemo dobiti da se duže putuje od tačke A do tačke B gradskim prevozom, u početku, ali ćemo dobiti da se duže čeka da se uđe u gradski prevoz, jer će veći broj ljudi hteti da se preveze manji broj stanica, što će dovesti do toga da opet jedan broj stanara tih pet solitera počne da koristi na redovnom nivou kola, kako bi smanjio vreme čekanja u gradskom prevozu. To posledično dovodi do toga da prevoz na kraju opet putuje duže nego što bi bilo normalno za tu kraću relaciju.

A sve ovo nam se dešava i dešavaće nam se jer naši investitori imaju samo € i $ u glavi, a posledično oni koji odlučuju o tome šta, gde i kako treba da se gradi, nisu uopšte gadljivi na te iste € i $, koji im se nude da projekat dobije zeleno svetlo.​
 
Ти, као и Зума, обрћеш узрок и последицу. Не долазе досељеници и туристи у Београд зато што се граде станови и хотели већ се станови и хотели граде зато што долазе досељеници и туристи.

Висинска граница неће спречити нови пакет од 20.000 људи већ ће гарантовати да ће се ти људи сместити у набреклим крмачама и правити нове махале као 90их. Да је среће да је тада било новца и организације да су се сместили у високе куле уместо у уџерице и оџачаруше данас би Калуђерица, Сремчица, Миријево (итд.) били много нормалнији делови модерног града а не пумпачи сумпора и чађи у наша плућа.
Туристи не би требали превише да траже у густо насељеним стамбеним насељима (као што је то ред и у развијеним земљама). Све што је уз реку а изграђено после рата је изграђено за ГРАЂАНЕ а не туристе. Ако граду треба новац нека уложи у друге ствари. Грађани ће онда бити истерани са својих зелених паркова и на њихово место стиже навала туриста. Баш лепо.

Ви оправдавате куле тиме што је неко у зло доба зидао калуђерицу и дајете легититет нечему што не доприноси квалитету живота у густо насељеним стамбеним заједницама? Око бившег ЦК у пречнику имате километар зеленила. Већина социјалистичких зграда на Новом Београду је плански добијала велике зелене површине да би људи који ту живе имали иоле пристојан простор за разоноду, ваздух, сунце, одмор без гужвања и загледања у комшијин прозор. Куле избијају на булевар малтене до саме улице. Екстремно високе зграде подразумевају велике просторе око њих. Када то раде писмени и људи склони логици. Када то раде инвеститори њима је само битан квадрат и лажне биљке по саксијама.
Ето им калуђерица, нека откупе онај крш и лом што су им оставили претходници па нека тамо зидају солитере, таман да сабију цео постор у 3 зграде, са чиме бих се више слозжио.

Да, грађани морају о свакој битној одлуци града да ОДЛУЧУЈУ, пре свега јер ту живе, плаћају разне порезе и имају право да се питају шта им треба гурати под нос или не.
 
Vrh