Šta je novo?

Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

Туристи не би требали превише да траже у густо насељеним стамбеним насељима (као што је то ред и у развијеним земљама). Све што је уз реку а изграђено после рата је изграђено за ГРАЂАНЕ а не туристе. Ако граду треба новац нека уложи у друге ствари. Грађани ће онда бити истерани са својих зелених паркова и на њихово место стиже навала туриста. Баш лепо.
Како ћеш да будеш истеран из паркова зато што туристи посећују Београд? У којој то развијеној земљи туристи не иду у густо насељени центар кад посећују неки град? Шта би иначе посећивали, Борчу? О чему ми причамо овде уопште?
Ви оправдавате куле тиме што је неко у зло доба зидао калуђерицу и дајете легититет нечему што не доприноси квалитету живота у густо насељеним стамбеним заједницама?
Не оправдавам куле тиме што је неко градио Калуђерицу већ тиме што градња у висину доноси већи квалитет живота од градње у ширину као што насеља попут Калуђерице илуструју

Око бившег ЦК у пречнику имате километар зеленила. Већина социјалистичких зграда на Новом Београду је плански добијала велике зелене површине да би људи који ту живе имали иоле пристојан простор за разоноду, ваздух, сунце, одмор без гужвања и загледања у комшијин прозор.

Захваљујући градњи солитера а не уџерица и приземљуша. На Новом Београду су екстремно ретке зграде ниже од 5 спратова а и кад постоје постоје у тандеу са много вишим зградама од 10+ спратова које би данас називане кулама

Куле избијају на булевар малтене до саме улице. Екстремно високе зграде подразумевају велике просторе око њих. Када то раде писмени и људи склони логици. Када то раде инвеститори њима је само битан квадрат и лажне биљке по саксијама.
Ето им калуђерица, нека откупе онај крш и лом што су им оставили претходници па нека тамо зидају солитере, таман да сабију цео постор у 3 зграде, са чиме бих се више слозжио.

Да, грађани морају о свакој битној одлуци града да ОДЛУЧУЈУ, пре свега јер ту живе, плаћају разне порезе и имају право да се питају шта им треба гурати под нос или не.

Ко је у протеклих 17 година бранио грађанима да ишта одлуче или се активирају поводом ових кула? Колико људи уопште доживљава као нешто негативно што су ту планиране? Шта ја тачно губим што ће на месту аутоперионице и паркинга да буду подигнуте две куле а оно ругло од хотела смањено?

Ljudi (doseljenici) dolaze u Beograd iz dva razloga. Jedan je što ne postoji u manjim mestima dosta toga što postoji u samom Beogradu (ili je pak situacija bolja u Beogradu), a drugi razlog je zato što smatraju da su uspeli u životu ako dođu da žive u Beogradu.
Што се баш живи боље у Београду а не нормалним, пристојним местима без кула?
Sa postojanjem neograničenja po pitanju visinske granice nećemo dobiti da se izgrade dva - tri solitera na nekom prostoru a ostatak bude zelena površina, nego ćemo dobiti pet solitera i jako malo zelenila ili zelena samo u zardinjerama ispred ulaza. Ovo je samo primer.​

Не би било ишта мање зеленила него уз ниску градњу, напротив.

Ако ишта тек сад на одређеним пројектима долазимо до већег % зеленила на парцелама управо због градње у висину, док је важила студија високих објеката архитектура Београда се сводила на пренабрекле крмачице које су покушавале ширином да искористе сваки центиметар парцеле јер не могу у висину. Довољно је видети било коју зграду изграђену од 2000. до укидања студије да би се видело да је то истина.
I samim tim, nećemo dobiti da se duže putuje od tačke A do tačke B gradskim prevozom, u početku, ali ćemo dobiti da se duže čeka da se uđe u gradski prevoz, jer će veći broj ljudi hteti da se preveze manji broj stanica, što će dovesti do toga da opet jedan broj stanara tih pet solitera počne da koristi na redovnom nivou kola, kako bi smanjio vreme čekanja u gradskom prevozu. To posledično dovodi do toga da prevoz na kraju opet putuje duže nego što bi bilo normalno za tu kraću relaciju.
Ако добро разумем, аргумент је да градња у висину неће смањити ослањање на кола јер ће већи број људи да користи градски превоз уместо кола, што ће без повећања броја возила повећати гужве у јавном превозу што ће довести до тога да један број људи ипак вози кола?
A sve ovo nam se dešava i dešavaće nam se jer naši investitori imaju samo € i $ u glavi, a posledično oni koji odlučuju o tome šta, gde i kako treba da se gradi, nisu uopšte gadljivi na te iste € i $, koji im se nude da projekat dobije zeleno svetlo.​

Сваки инвеститори свуда на свету имају профит у глави, зато и постоји посао градског урбанисте и урбаних планера да обезбеде да се исти профит оствари на начин који је по вољи већини грађана. Најбоље би било да ми плаћамо астрономске порезе и доприносе а да се инвеститори баве урбанизмом уместо градске управе, грађани сами чисте град уместо градске чистоће, сами плаћају и саде нове саднице уместо градског зеленила, верске организације хране бескућнике уместо социјалних служби итд. итд.
 
Не оправдавам куле тиме што је неко градио Калуђерицу већ тиме што градња у висину доноси већи квалитет живота од градње у ширину као што насеља попут Калуђерице илуструју​
U Srbiji ne donosi.
Не би било ишта мање зеленила него уз ниску градњу, напротив.

Ако ишта тек сад на одређеним пројектима долазимо до већег % зеленила на парцелама управо због градње у висину, док је важила студија високих објеката архитектура Београда се сводила на пренабрекле крмачице које су покушавале ширином да искористе сваки центиметар парцеле јер не могу у висину. Довољно је видети било коју зграду изграђену од 2000. до укидања студије да би се видело да је то истина.​
Ja govorim o Srbiji, a ne nekoj uređenoj zemlji gde se poštuje stepen izgrađenosti određenog prostora, propisana visinska izgrađenost, propisana širina ulica / bulevara, koliki je minimalan procenat zelenih površina... Dovoljno je pogledati samo GUP 2041 koji predviđa 90% teritorije da bude poslovno - stambena u kombinaciji sa sportckim centrima i kompleksima koji se proširuju, proterivanje zdravstvenih ustanova i određenih fakulteta na periferiju...

Eto, na primer, na Zvezdari imamo "Beograd baštu" koja je jedna od retkih zelenih površina koje postoje na prostoru Vračara i Zvezdare, na prostoru između Dimitrija Tucovića i Južnog bulevara, pa eto zapelo nekome da baš tu gradi zgradu, a ne recimo u Žičkoj na strani koja je predviđena za širenje i gde su udžerice, i to tako što bi gradio po novoj regulacionoj liniji...
Ако добро разумем, аргумент је да градња у висину неће смањити ослањање на кола јер ће већи број људи да користи градски превоз уместо кола, што ће без повећања броја возила повећати гужве у јавном превозу што ће довести до тога да један број људи ипак вози кола?​
Sa gradnjom većeg broja visokih zgrada na manjem prostoru, imamo veći broj ljudi na manjem prostoru. Shodno tome taj veći broj ljudi će praviti i veću gužvu na stanicama gradskog prevoza, u početku. Kako ne budu svi ti ljudi mogli da uđu u prvi autobus koji naiđe, nego drugi ili treči, vremenom će jedan deo njih prestati da koristi gradski prevoz i preći će na korišćenje kola. Kako nemamo uređen gradski prevoz da ne koristi iste trake kao i kola, već je to više sporadično, tako će gradski prevoz koristiti te iste trake sa povećanim brojem vozila i samim tim postati, odnosno postojati sve manje efikasan.
Сваки инвеститори свуда на свету имају профит у глави, зато и постоји посао градског урбанисте и урбаних планера да обезбеде да се исти профит оствари на начин који је по вољи већини грађана. Најбоље би било да ми плаћамо астрономске порезе и доприносе а да се инвеститори баве урбанизмом уместо градске управе, грађани сами чисте град уместо градске чистоће, сами плаћају и саде нове саднице уместо градског зеленила, верске организације хране бескућнике уместо социјалних служби итд. итд.​
Mi i jesmo došli u situaciju u koju smo došli jer se upravo investitori bave urbanizmom, tako što rade u dosluhu sa gradskim urbanistima, na način da investitorima odobravaju maltene sve što traže.

Na pojedinim mestima imamo da su iz Zelenila rekli da nisu nadležni za neku parcelu / javnu površinu jer nije u njihovoj nadležnosti , pa građani sami uzimaju i čiste takve površine i uređuju ih. Takođe imamo i situaciju da Zelenilo neće da orezuje drveće, žbunje i sl. na privatnim parcelama, pa samim tim ni oni, a ni Gradska čistoća ne odnose orezano granje i šiblje. Ali zato komunalni inspektori uredno pišu kazne svakome ko baci orezano u kontejnere, jer kontejneri ne služe za odlaganje istog.

Takođe, imamo apsurd da Gradska čistoća uklanja kante iz parkova i postavlja na udaljenije lokacije kontejnere, jer se kante zaboga mnogo često napune. Pa tako imamo da ili građani sami kupe đubre po parkovima ili to čini Zelenilo kada se zatekne tu.

Kao što sam spominjao na nekim drugim temama, mnogi građani imaju percepciju da Zeleno treba da sadi, okopava i zaliva svaku mini baštu, drvo, živu ogradu i sl. koji su ispred ulaza u stambene objekte i da to rade na dnevnom nivou, na teritoriji celog grada, jer to je njihov opis posla...

Neke verske službe, organizacije, pojedinci i sl. se bave pomoći gladnima i beskućnicima, jer upravo socijalne službe ne vode računa o njima na adekvatan način...​
 
Ето леп предлог. Калуђерица Хилс. Нека откупе све те куће, поруше и направе 20 солитера са по 40 хиљада људи, нека озелене цео простор и напаве урбанизам како доликује а не да се постојећи постори прекрајају зато што "инвеститор не може да заради ако само реновира хотел".
 
Oplatnatehniko, molim te, više nemoj da se frljaš brojkama u svojim postovima. Hajde što sebe blamiraš, već što počinješ ozbiljno da podrivaš poverenje u srpski sitem obrazovanja :D

Dakle, Kaluđerica cela ima 29.000 stanovnika.

Kada bi 40.000 stanovnika smestio u 20 solitera, to znači da bi svaki soliter trebalo da ima 2.000 stanovnika, odnosno oko 700 stanova (prosečno srpsko domaćinstvo, prema zvaničnoj statistici broji oko 2,5 člana). To je više stanova nego u celom kompleksu Marine Dorćol (650). Tamo je, podsetiću te, planirana izgradnja čak 15 zgrada!

Otud i teza o 20.000 novih stanovnika u novom kompleksu na mestu hotela "Jugoslavija" nikako ne pije vodu. To znači da bi u jednoj stambenoj kuli koja je planirana (druga je poslovna i između njih hotel) trebalo da bude 8.000 stanova!

Čak i da uzmemo u obzir da se ne govori samo o novim stanarima, nego i o korisnicima kompleksa, retko koje mesto privuče baš toliki broj ljudi. Primera radi, kroz tržni centar Ušće dnevno prođe oko 35.000 ljudi. Računaj pritom da to nije akutno, već je 35.000 prođe od ujutro u 10 do uveče u 22 (ili 24 ako računamo one koji ostanu do kraja poslednje bioskopske projekcije).

Akutni "udar" 20.000 ljudi na jednom prostoru na Novom Beogradu imamo samo kada Partizan i Zvezda igraju u Areni (ili kada je neki rasprodat koncert), pa i to ovakva nedovršena infrastruktura uspeva da izdrži, ako izuzmemo hronični nedostatak parking mesta koji opet - u praksi se pokazalo - i nema toliko veze sa novogradnjom koliko sa porastom broja privatnih automobila.

Neki su svojevremeno gradili grad premrežen bulevarima na koje može sleteti džambo džet, a u blokovima projektovali po jedno parking mesto na tri-četiri stana :(
 
1713110175730.png
 
Hotel inspirisan Svarovski lusterom i "viseci vrtovi" koji povezuju kule sa hotelom su simpaticni, ali same kule nazalost su dosadne. Nadao sam se necemu lepsem sa vise detalja i laicki receno luksuza.
 
Sta znam, kule kao kule, meni je veci problem sa samom zgradom hotela koja mi malo lici na futuristicke televizorke tu iz blokova pored. Nije lose ali iskreno ocekivao sam vise.
 
Da li je običnom građaninu bitno da li je pređena granica šetališta, da bi sa ovim bio zadovoljan ili ne?
 
Било каква градња са те стране Тадеуша Кошћушка није смела бити дозвољена, био то Захин пројекат или овај загребачки. Такође поставља се питање одговорности за уништење фабрике БЕКО током приватизације са потенцијалном намером ослобађања тог простора за градњу.
 
Jedna kula 154m a druga 150m.
Odlicno, s'obzirom da se po novim (svetskim) standardima za neboderom smatra zgrada koja je visoka 150m+.
hotel-yu-11_edit_119382799795655.png
 
Колико видим, практично цела база комплекса осим лобија стамбене и пословне куле и можда неког техничког дела хотела постају јавна површина, било у партеру, било у визуално отвореним комерцијалним просторима приземља или на проходним/зеленим крововима анекса. Надам се да ће тако остати и у разради.

Велики је напредак у односу на постојеће стање што је партијски бедем између радничке и партијске елите а према најлепшем делу Ушћа коначно пробијен.

Куле су ипак прегломазне. То ми је једина замерка. На градњи имате и урбанистичку студију. Није толико страшно кад су у питању битне визуре али куле ће ипак својом масом (не толико висином) бити превише кад је у питању однос са стамбењацима блока 11ц.

Са друге стране, стављање у други план шуме, мени симпатичних у детаљу али урбанистички ипак депласираних, кула ка Земуну и посебно оног монструма на углу блока 9А није нешто за чиме треба плакати.

Што се тиче кукњаве партијских синова који би тобож да заштите њихов НБГ могу да им поручим да овај град може само да кука над неделом њихових очева и ђедова који нам почупаше овде и железничку и трамвајску пругу а који би омогућили ту да градимо и четврт Менхетна ако хоћемо а да инфраструктура то ни не осети.
 
Vrh