Da se vodilo računa o tome kako se gradi, za početak, danas ne bi smo bili tu gde jesmo. Tada bi smo mogli da kroz Lekino brdo, Marinkovu baru, Medaković I i II, Braće
Jerković i Padinu provučemo zglobnu liniju 26, a ne da dođemo u situaciju da u pojedinim delovima dana se 26 već dobrnano popuni na okretnici u Braće Jerković, a da su i dva minibusa na 26L, gde se već na početnoj u Medakoviću III toliko napune da na sledećoj stanici nije moguće ući u isti, malo da prime sve putnike. Ne bi smo imali situaciju da na 310 radi minibus, i to jednosmerno kružno kroz MML. Ne bi smo imali situaciju da su jedine ulice na Vračaru prohodne za gradski prevoz one kuda idu trolejbusi, Južni bulevar i jedan manji deo Gospodara Vučića. Dalje, ne bi smo imali situaciju da između Bulevara kralja Aleksandra i Dimitrija Tucovića, nemamo nijednu ulicu dovoljno široku da se provuće normalna linija, već smo dobili minibus liniju 64 koja se na pojedinim delovima trase jedva provlači. A sve pomenuto je rezultat toga što smo na postojećoj infrastrukturi gradili srednjogradnju. I na to se nadovezuje postojeća stanogradnja sa NBG. Mi sa tom trenutnom količinom stanogradnje na NBG imamo haos na ulicama, jer sve ono dobro što donose NBG bulevari sa po tri / četri trake, to poništava prevaziđeni (sa današnje tačke gledišta) sistem ulica u starom delu grada. I sa svakom novom zgradom, mi dobijamo i procentualno veći broj vozila, a samim tim i veći broj istih u saobraćaju i samim tim i veće gužve u istom. I onda neko na sve to priželjkuje da vidi na NBG kule koje privlače 2x - 3x više ljudi i saobraćaja nego li srednjegradnja, jer eto NBG je idealan da ima kule na svakom ćošku. Plus što je nekima poseban gušt da ih vide uz obalu reke, jer idealnijeg mesta za tako nešto nema. I paradoksalno, pojedinim ljubiteljima kula smetaju splavovi jer zaklanjaju pogled na reku.
