Šta je novo?

Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

20231021_123731.jpg
 
Дакле два музеја да буду. Један савремене уметности, други уметности 21. века. Јер 21. век није савремен. 8000 квадрата+паркинг+приступне линије (три пута већа површина од постојећег музеја). Трећи музеј, музеј природе на 25 хиљада квадрата. Након тога Точак, без кога нема живота, једно 5000 квадрата, додати гараже, кафиће за туристе, садржаје. Све то лепо нагурајте на постојећу оазу између моста и хотела. Остаће од тог парка једно велико ништа. Да не причамо о гужвама у саобраћају, њих нема како рече један интелектуалац и зато треба да их буде више. Ах да, заборавили смо оперу, без које Срби не знају да живе. Још толико квадрата.

Хвала Богу, пространства преко реке ником нису пала на памет да се искористе за нове садржаје, све згурајте на пола квадрата што преостане слободног за слободно кретање људи, да би били људи, за разлику од пилића који су нељуди. Такође празне парцеле на сајмишту не постоје, нити ка бродоградилишту.

Браво архитекте, браво урбанисти, браво велико браво!

 
1700477958884.png


Уместо да урбанизују насеља преко панчевачког моста, и културу децентрализују ка том правцу они све гурају у своја мала насеља и паркиће. Погледајте површину прекодунавских насеља и зеленила које може да истрпи свакакве промене. Опери је место више тамо него овде. Музејима такође. Ово мало парче оазе не би смело више да се урбанизује ни под којим условима.
 
Šta to sad znači? Je l' Milenijum tim odustaje od projekta ili samo kompletira posao?
 
Pogledajte prilog 181177

Уместо да урбанизују насеља преко панчевачког моста, и културу децентрализују ка том правцу они све гурају у своја мала насеља и паркиће. Погледајте површину прекодунавских насеља и зеленила које може да истрпи свакакве промене. Опери је место више тамо него овде. Музејима такође. Ово мало парче оазе не би смело више да се урбанизује ни под којим условима.
Опери није место тамо, ипак је то предграђе. Опера најбоље да је зидана на Тргу на месту стакленца како је одавно планирано.

Али свакако та страна Београда треба за почетак да добије уређене паркове, гимназију, дом културе са биоскопом, уређен градски трг…
 
Опери није место тамо, ипак је то предграђе. Опера најбоље да је зидана на Тргу на месту стакленца како је одавно планирано.

Али свакако та страна Београда треба за почетак да добије уређене паркове, гимназију, дом културе са биоскопом, уређен градски трг…
Kanalizaciju.
 
Дакле два музеја да буду. Један савремене уметности, други уметности 21. века. Јер 21. век није савремен. 8000 квадрата+паркинг+приступне линије (три пута већа површина од постојећег музеја). Трећи музеј, музеј природе на 25 хиљада квадрата. Након тога Точак, без кога нема живота, једно 5000 квадрата, додати гараже, кафиће за туристе, садржаје. Све то лепо нагурајте на постојећу оазу између моста и хотела. Остаће од тог парка једно велико ништа. Да не причамо о гужвама у саобраћају, њих нема како рече један интелектуалац и зато треба да их буде више. Ах да, заборавили смо оперу, без које Срби не знају да живе. Још толико квадрата.

Хвала Богу, пространства преко реке ником нису пала на памет да се искористе за нове садржаје, све згурајте на пола квадрата што преостане слободног за слободно кретање људи, да би били људи, за разлику од пилића који су нељуди. Такође празне парцеле на сајмишту не постоје, нити ка бродоградилишту.

Браво архитекте, браво урбанисти, браво велико браво!


A, pored točka i Marina Bay Sands kao u Singapuru?
 
„Politička elita koja podstiče i finansira izgradnju, koliko shvatam, još jednog Beograda na vodi očigledno ne poznaje dovoljno istoriju Beograda, pa ni Novog Beograda”, dodaje Sanja Petrović Todosijević.

Je l moze ovaj forbesn1 da napise jedan normalan i objektivan tekst. Pa sami oni koji su napravili hotel jugoslaviju su ga pravili tako da to bude hotel sa njihovu elitu. Kakav narativ bokte. Bice da ne poznaje doticna istoriju
 
Мени је више ово упало у очи

Kompanija MV Investment iz Beograda, ćerka firma Milenijum tima, finansirala je izradu Plana detaljne regulacije za Blok 11 i deo Bloka 10

Да није можда мало, онако, сукоб интереса да израде урбанистичких планова у Београду финансирају приватне компаније које би ту да граде? Једно је да поднесу захтев да се изради план (мада је и то глупо, град би већ требао цео да буде покривен детаљним планом али ајде), али да приватна фирма плаћа државној служби да ради нешто што би иначе требала да ради у јавном интересу је недопустиво. Замислите да Агенцију за заштиту животне средине финансира Рио Тинто.

Зашто ми уопште плаћамо порезе?
 
Апсолутно јесте сукоб интереса али то је пракса која је успостављена пре 20ак година, ако не и више.
 
Skoro svaki plan plaćaju privatne kompanije koje angažuju privatne firme da odrade urbanistički plan. Gle čuda tih firmi je nekoliko i one su bliske gradskom urbanisti.
Još nisam video da je jedan PDR urađen na inicijativu građana.
 
Ми смо по том питању превазишли чак и турбо капитализам Њујорка нпр где се локална власт ипак пита за сваку зграду и за сваки блок.

Код нас је у "јавној" ингеренцији само ГУП који се у ПДР-у врло произвољно тумачи а притом је и сам врло свесно лоше, непрофесионално и непрецизно урађен, наравно без икакве јавне дискусије, нити контроле.

Прилично сам сигуран, да нигде у свету до те мере Закон о планирању и изградњи није написан по вољи партије и њених инвеститора а на штету грађана.
 
Čitava ideja je da se postepeno komercijalizuje i izgradi čitav zeleni parkovski pojas uz levu obalu Save i desnu obalu Dunava. Od Novog Beograda do Zemuna. Ja sam naslućivao da će se upravo to desiti još kad sam 2018. video projekat za park Ušće. Samo obratite pažnju na naslov i ključne reči iz tog vremena:

"Javni uvid u nacrt PDR multifunkcionalnog sportsko-kulturnog sadržaja na području „Parka prijateljstva” - Ušće"

Gde se tu spominje zelenilo? Ili čak i sama reč "park" koja bi trebala biti u opisu buduće funkcije i sadržaja, a NE SAMO u nasleđenom imenu, tj formalno-verbalnoj oznaci tog prostora? Nema je. To je sad multifunkcionalni sportski i kulturni sadržaj (sa uvek podrazumevanim BUDUĆIM procentom pratećih komercijalnih sadržaja). Čim bilo koja vlast sa ovakvom političkom orjentacijom počne da priča kako neki zeleni pojas treba "obogatiti sadržajima" pošto je tobože nalik "neiskorišćenoj seoskoj livadi" odmah bi trebalo da znate koliko je sati i kuda to vodi. Isto važi i za gradnju gigantskih sadržaja tik pored vode i duž svih obala Beograda. Čak i u Zemunu. Zato sam se tada bunio i protiv takvog "parka" i protiv kula na mestu hotela Jugoslavija sa idiotskim objašnjenjem da nije dovoljno veliki ("nema dovoljno prostora da bi bio komercijalan"). I bio horski napadan od strane maltene kompletne ekipe na Beobuildu. Sad valjda svi vidite šta se sprema. Pozdravite se sa zelenilom i na ušću i uz sve Beogradske reke, pošto ga neće biti iole više od ponekog simboličnog i okresanog uličnog drvoreda i simboličnih travnjaka. Znači kao ono jadno usamljeno drveće koje po bivšoj Šumadiji markira među između dve njive. Samo što ovde njive rađaju novac. Naravno ne vama, kojima je do sada tobože pripadalo svo to javno zemljište, bivši parkovi i ostalo zelenilo. A svojoj deci možete kupiti naočare sa virtuelnom realnošću. Ili, ako nemate para, zelene tapete za sobe. Ima jedna lepa sa slikom šume.
 
Дакле два музеја да буду. Један савремене уметности, други уметности 21. века. Јер 21. век није савремен. 8000 квадрата+паркинг+приступне линије (три пута већа површина од постојећег музеја). Трећи музеј, музеј природе на 25 хиљада квадрата. Након тога Точак, без кога нема живота, једно 5000 квадрата, додати гараже, кафиће за туристе, садржаје. Све то лепо нагурајте на постојећу оазу између моста и хотела. Остаће од тог парка једно велико ништа. Да не причамо о гужвама у саобраћају, њих нема како рече један интелектуалац и зато треба да их буде више. Ах да, заборавили смо оперу, без које Срби не знају да живе. Још толико квадрата.

Хвала Богу, пространства преко реке ником нису пала на памет да се искористе за нове садржаје, све згурајте на пола квадрата што преостане слободног за слободно кретање људи, да би били људи, за разлику од пилића који су нељуди. Такође празне парцеле на сајмишту не постоје, нити ка бродоградилишту.

Браво архитекте, браво урбанисти, браво велико браво!


Zaboravio si budući Interceptor na ušću i veliki novi prostor za gigantsku kanalizacionu crpnu stanicu koja sav izmet Novog Beograda i Zemuna treba da gura ispod Save pa u Stari Beograd i dalje duž Dunava. Pa najviši jarbol na Balkanu. Pa trg za smotre i političke skupove oko jarbola. Pa prostor za vojsku. Stari tramvajski most u parku kao kostur visećih kafana. Pa Gondolu i njene stubove i stanicu, od čega se još nije odustalo. A posle možda i još jedan most uz Brankov. Pa nešto ispod Brankovog mosta i oko njega. Pa prostor za koncerte i zabavne parkove tipa Beer fest sa pevaljkama ... Kakvo crno zelenilo i parkovi, tražićemo ih lupama.
 
Je l' svi mislimo da je kupac poznat unapred? :D

Можда да, можда не 😎

Оглас "Агенције за лиценцирање стечајних управника

Информације о огласу​

Основне информације​

Стечајни дужник: DANUBE RIVERSIDE
Место: Београд
Датум објаве огласа: 20.02.2024
Датум продаје: 22.03.2024
Метод продаје: Јавно надметање
Почетна цена: 3.176.997.271,00
Статус продаје: Активна
Текст огласа Информације о стечају



Предмет продаје - имовина:​

На основу решења о банкротству стечајног судије Привредног суда у Београду 6 Ст.206/2021 од 27.05.2022. године, а у складу са чланом 131., 132., 133 и 135. Закона о стечају (Сл. гл. РС 104/09, 99/2011 -др.закон, 71/2012-одлука УС, 83/2014, 113/2017, 44/2018, 95/2018) и Националним стандардом бр.5 о начину и поступку уновчавања имовине (Сл.гл.РС бр.62/2018) и на основу сагласности одбора поверилаца на предложени начин продаје, стечајни управник стечајног дужника DANUBE RIVERSIDE DOO у стечају Нови Београд, Булевар Николе Тесле бр. 3 МБ 20113448, ПИБ 104193493 Оглашава ПРОДАЈУ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА КАО ПРАВНОГ ЛИЦА ЈАВНИМ НАДМЕТАЊЕМ Детаљније погледати у тексту огласа.



https://alsu.gov.rs/stecaj/oglasi/oglas/page/12326/

 

Prilozi

  • Oglas Danube riverside prodaja pravnog lica VCI 5.pdf
    127,2 KB · Pregleda: 144
Vrh