Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

[DzonTravolta]

 

[Homer Jay]

Prošli put kad su domaći tajkuni preuzeli projekat od grčkog investitora, dobili smo K-distrikt.

Valjda će ovog puta biti bolje, mada Bošnjak i Vujko ne ulivaju poverenje... Cenim da će na Jugi nastaviti parnerstvo sa Marriottom, započeto projektom u Vranjskoj banji.

Inače, iako su mi baš lepe bile one dve kule iz projekta koji su za grčkog investitora radili Portugalci (Promontorio mislim da se zvao biro), mislim da je rešenje sa jednom kulom elegantnije.

 

[Пантограф]

Нешто ги споро иде тој у Врањску бању.

Било је да треба да проради "Вестин" ове године, видећемо. Нешто и нема вести о томе, баш дуго.

 

[direktor]

Dunavska kapija Beograda sa 2 kule

 

[Zuma]

Nikakvim "Kapijama" nije mesto pored reka, isto kao ni nizovima visokih zgrada. Reke moraju da se vide sa što je moguće više prozora u gradu. Da bude centar pažnje i vidika, izvor svežeg i uvek pokretnog vazduha koji odnosi zagađenja i vrelinu, da budu ukras i korist za sve. Što znači da oko njih treba da bude najniža grupa zgrada u gradu, malo dalje nešto viša, i tako do najviših i najdaljih (uz varjacije i izuzetke, naravno, ali u proseku tako). Inače reke sakrivate, zatvarate između zidova, privatizujete i poklanjate najbogatijima, da bi ostatak grada za njih morao da kupuje ulaznice, pretvarajući se vremenom u osušeni geto pun besa i mrženje.

 

[Zuma]

Jedan lep primer novog pristupa

 

[Space Motion]

Grand kazino je u vlasništvu grka, a bio je prvo u vlasništvu austrijanaca, slagaću vas, al recimo do 2010. Tad je grk preuzeo vlasništvo, a nešto vlasništva ima i državna lutrija. To se saznalo kada su hteli da izbace grand kazino, 2015. im je istekla licenca, i tražili su novu na šta su valjda ugovorom imali pravo. Umesto još 10 godina, država im je dala 6 meseci i nakon tužbe su se dogovorili da imaju još 10 godina, dakle do 2025. a da se gubici zbog tog međuperioda nadoknade dividendom koja bi pripala DLS, da ostane grand kazinu.

Tako neka priča je bila, ima verovatno po netu koga interesuje tačnije.

 

[Delija]

Nikakvim "Kapijama" nije mesto pored reka, isto kao ni nizovima visokih zgrada. Reke moraju da se vide sa što je moguće više prozora u gradu. Da bude centar pažnje i vidika, izvor svežeg i uvek pokretnog vazduha koji odnosi zagađenja i vrelinu, da budu ukras i korist za sve. Što znači da oko njih treba da bude najniža grupa zgrada u gradu, malo dalje nešto viša, i tako do najviših i najdaljih (uz varjacije i izuzetke, naravno, ali u proseku tako). Inače reke sakrivate, zatvarate između zidova, privatizujete i poklanjate najbogatijima, da bi ostatak grada za njih morao da kupuje ulaznice, pretvarajući se vremenom u osušeni geto pun besa i mrženje.

Ок, кад крећемо са рушењем низа стамбених кула на 400м од Југе? Ваљало би да макнемо и Ушће 1 и 2 а богме, могли би и Деспот Стефан, Турци и Угари да одговарају пред Зуминим судом части због Небојшине куле и оних силних венаца и капија по Калемегдану. А ни Римљане не смемо заборавити, они су све закували. И Келти у пролазу, оца им блесавог.

 

[mihajloboric87]

Jedan lep primer novog pristupa

Za koji grad je ovo isprojektovano?

 

[Вожд]

Urban rationality from the perspective of river —the urban planning and design based on resilience | Biennal

landscape.coac.net

Urban rationality from the perspective of river —the urban planning and design based on resilience​

Landscape Architecture Design Studio​

Beijing Forestry University​

With the process of the urbanization, river habitats are disappearing rapidly due to the land expansion and water wasting. City development seems to be in conflict with natural habitats. Lots of rivers and wetlands are unable to function well in developing cities.
The site, located in Changping District, Beijing, is an urban fringe area which is surrounded by wastelands and temporary building. Our urban planning is from the perspective of nature elements, such as rivers, and seek to find a solution based on the idea of resilience by establishing a place that can adapt to the natural change of time. All the green spaces, waterfront landscapes and ecological habitats will be changed fundamentally.

 

[mihajloboric87]

Hvala.

 

[Вожд]

Нема на чему.

 

[Bender Rodriguez]

Par istih ljudi na forumu:
Hoćemo ''kapije'' svuda! Kapije na početku Kneza Miloša, kapije na početku Kralja Milana, kapije u Bulevaru Nikole Tesle... Svuda po kapija! Da bude sve kao nekad pre 1000 godina.

Par istih tih ljudi na forumu, posle:
Uh vidi sve ove snobove kako žive iza svojih kapija i misle da su toliko bolji od nas da im čak trebaju i vizuelna razgraničenja sa nama ostalima! Uh kako ih mrzimo, crkli da bog da!

 

[boca-ica]

Ne mrzi ih, meni ih je žao
Razne kule i Kapiije su zapravo dualni spratni kafezi sa sijaset modernih ublaživacaa za vrlo izražene negativniih ometajućih okolnosti
Kad samo jedan ,,ubllaživac,, ne radi, svi u takvom objektu pate do nj. opravka
Na prmer pumpa....

 

[Kailan]

Jedan lep primer novog pristupa

Шта је овде лепо? Ово је град који је уступио људске интересе комрцима и жабама. Ми смо већ направили сличан промашај са Ушћем и накнадно вадили кестење из ватре претварајући га у парк, градећи музеје, скејт паркове и сл. А то је само један делић приобаља који је био лоше испланиран. Направити цело приобаље града оваквим је социопатски

 

[Delija]

Да се разумемо, ни мало ми се не свиђа ко и на који начин инвестира овде. Не свиђа ми се што је у питању још један елитни скупи комплекс али за разлику од СА у Југи се 20 година заиста скупљају змије, пацови и наркомани а ради се притом о лоше испројектованом и лоше позиционираном објекту који није имао, за такву локацију. прихватљиву намену неколико деценија. Куле на овој позицији су по мени добродошле, можда уз цептерово бродоградилиште најлогичније место за куле у целом граду. Објекат ће ваљда бити пристојан и неминовно ће се и сплавови уклонити у тој зони, што је битан плус.

А што се тиче новог саобраћаја, гужви итд, ако не може ту да се гради онда не може више нигде у граду. Заправо, инфраструктура нам је у таквом тренду пропадања да бисмо на крају сваке године лутријом требали да изаберемо 50-100к суграђана које ћемо протерати изван дивљих зидина овог несрећног града.

 

[ink]

Znam kojih 100.000 bi ja izabrao za prvo godišnje proterivanje.

 

[DzonTravolta]

50 000 proterati, 50 000 streljati, 50 000 naterati da upišu arhitekturu i građevinu.

 

[GOJE]

Опет се иде у екстреме, а нема потребе. Читав Београд је крезубав и непопуњен, и као такав нерационалан. Овде итекако има места за 2 куле, не видим ниједан разлог против. Али, оно што је највећи проблем је што немамо никакав надлежни орган који би радио у интересу грађана (а не само инвеститора). Зато постоји страх и од пренабреклости, кањонизације, отимања обале, сужавања шеталишта, губитка зеленила, већег загађења, неодржавања постојеће инфраструктуре, игнорисање потреба за проширењем инфраструктуре. Некако би сву енергију требало каналисати у том смеру, а не против изградње уопште.

 

[Jankomarko]

Inače, od kada PDR-om se obuhvata i prostor međunarodne reke, u ovom slučaju Dunava?

Oznaceni deo predstavlja rukavac Dunava van plovnog puta.

 

[oplatnatehnika]

Опет се иде у екстреме, а нема потребе. Читав Београд је крезубав и непопуњен, и као такав нерационалан. Овде итекако има места за 2 куле, не видим ниједан разлог против. Али, оно што је највећи проблем је што немамо никакав надлежни орган који би радио у интересу грађана (а не само инвеститора). Зато постоји страх и од пренабреклости, кањонизације, отимања обале, сужавања шеталишта, губитка зеленила, већег загађења, неодржавања постојеће инфраструктуре, игнорисање потреба за проширењем инфраструктуре. Некако би сву енергију требало каналисати у том смеру, а не против изградње уопште.

Има физички места за две куле. Међутим, нових 5000 станара и запослених ће донети нове проблеме:
- уништавање зеленила
- преоптерећивање саобраћаја у булевару који је у великом делу дана зачепљен
- паркинг
- поглед на реку са постојећих зграда
- поремећен проток ветра и ваздухa
- неминовну комерцијализацију садржаја и поскупљивање истих (начичкани кафићи уз обалу као у БГДнаВоди)
- гомилање airbnb станова уз булевар, који ће да поремети живот у стамбеним зградама које за то нису предвиђене

Када на то додате филхармонију (оде пола парка) и бесмислени музеј (оде још трећина парка) и сву инфраструктуру добићете саобраћајни колапс сваки дан, цео дан. Зелене површине служе да деца имају где да слободно шутирају лопту, санкају се, праве активности.
Зашто се капитал не шири ван граница центра, ка Борчи где ће од тог пореза да се гради канализација него мора сваки метар зелене површине да се комерцијализује у центру града? Где ће 100 хиљада пензионера Новог Београда да иде на реку и пије кафу која кошта у складу са њиховим примањима? Или ће све да постане стерилни и прексупи starbucks јер само он има пара да плати новонастале порезе? То што има у Београду да ваља, да се сматра да је квалитетан живот јесте тај потез уз Булевар Николе Тесле. Ако град жели да уништи тај квалитет живота, наставиће са овим пројектом. Парк ушће треба да стане са даљом комерцијализацијом. То је БЛАГО Београда и треба да остане тако.

 

[GOJE]

Види, може и то: ливаде, шуме и пропланци. Само, ко од таквих премиса склопи одржив град, треба да буде изучаван у најбољим урбанистичким школама диљем планете.

Све ово друго што си навео је дефиниција једног града.

А, парк Ушће је нешто најбоље што имамо у том смислу, слажем се. Само, не видим везу са овим кулама. А, реално ни са филхармонијом. Људима у грагу су потребни садржаји, и то квалитетни. Али, као што рекох и раније, потребан је и орган који ради у интересу људи (ок, и инвеститори су неки облик људи).

 

[vucko]

Sanja Solarević iz udruženja Naša mesna zajednica je govorila za TV Nova S o planu za gradnju kule kod hotela Jugoslavija.

 

[Zuma]

Види, може и то: ливаде, шуме и пропланци. Само, ко од таквих премиса склопи одржив град, треба да буде изучаван у најбољим урбанистичким школама диљем планете.

Све ово друго што си навео је дефиниција једног града.

А, парк Ушће је нешто најбоље што имамо у том смислу, слажем се. Само, не видим везу са овим кулама. А, реално ни са филхармонијом. Људима у грагу су потребни садржаји, и то квалитетни. Али, као што рекох и раније, потребан је и орган који ради у интересу људи (ок, и инвеститори су неки облик људи).

"Grad" se u smislu površine koju obuhvata ne iscrpljuje najužim delovima starih jezgara Beograda i Zemuna. Oni su već ne samo održivi nego nešto najvrednije što imamo i uopšte razlog zašto ljudi tamo odlaze iako stanuju na drugim mestima u gradu, ili čak nisu ni iz Srbije. A ta vrednost je upravo u tome što se razlikuju od tipičnih visokih i gusto pakovanih urbanih konglomerata-košnica, dakle humane, intimne dimenzije ili zelenilo i otvoreno nebo. Pokušaj da se i oni konvertuju u tobože "urbane" prostore pod izgovorom "ekonomske održivosti", "efikasnosti" i "nedovoljne koncentracije korisnika" je dakle apsurd. U pitanju je samo izgovor da se izvuče apsolutno maksimalna ekonomska korist od najprivlačnijih prostora zato što baš oni privlače najviše ljudi, potencijalnih mušterija. I to se radi sa savršenom svešću da to u dugoročnom smislu uništava upravo onu privlačnost i posebnost koja je ljude uopšte privukla da tu dolaze. Dakle svesna destrukcija.

Ako želite priču o najvećoj mogućoj "ekonomskoj održivosti", "efikasnosti" i sličnim stvarima, onda je ispravan pristup posmatrati nešto veći gradski prostor kao osnovnu jedinicu takve "održivosti". A u okviru tog prostora su neki podprostori specijalizovani za ono što je u njima najbolje i najefikasnije. Dakle OKO tih istorijskih ili zelenih prostora posebne vrednosti, koji su ionako mali, praviti visoke zgrade i veće koncentracije biznisa i stanovanja. A ne U NJIMA, kao sad. Skup tih podprostora različitih specijalizacija je jedna veća prostorna jedinica koja je onda po svim, daleko strožijim definicijama, i "ekonomski održiva" i "efikasna" i ima "dovoljnu koncentraciju korisnika". Kao celina, naravno. Prostor ušća, starog Zemuna i starog Beograda je ionako previše mali da bi žalbe o manama prostornih specijalizacija imale ikakvog smisla. Veliki grad bez dobre komunikacije će ionako sigurno propasti pre ili kasnije. Zbog toga ćemo inako MORATI da razvojem metro mreže i podzemnih tunela konačno rešimo problem lakog prebacivanja ljudi i robe po raznim krajevima grada. Dakle činjenica da su ta stara jezgra prostorno mala, da se lako mogu i prepešačiti, uz ionako nužan razvoj daleko boljeg transporta unutar grada, čini bespredmetnim bilo kakve žalbe da specijalizacija tih posebno vrednih prostora (ušće, gradske obale, stara jezgra) grad čini nefikasnim i ekonomski neodrživim. To je samo klasičan izgovor investitorskog urbanizma.

 

[Zuma]

Има физички места за две куле. Међутим, нових 5000 станара и запослених ће донети нове проблеме:
- уништавање зеленила
- преоптерећивање саобраћаја у булевару који је у великом делу дана зачепљен
- паркинг
- поглед на реку са постојећих зграда
- поремећен проток ветра и ваздухa
- неминовну комерцијализацију садржаја и поскупљивање истих (начичкани кафићи уз обалу као у БГДнаВоди)
- гомилање airbnb станова уз булевар, који ће да поремети живот у стамбеним зградама које за то нису предвиђене

Када на то додате филхармонију (оде пола парка) и бесмислени музеј (оде још трећина парка) и сву инфраструктуру добићете саобраћајни колапс сваки дан, цео дан. Зелене површине служе да деца имају где да слободно шутирају лопту, санкају се, праве активности.
Зашто се капитал не шири ван граница центра, ка Борчи где ће од тог пореза да се гради канализација него мора сваки метар зелене површине да се комерцијализује у центру града? Где ће 100 хиљада пензионера Новог Београда да иде на реку и пије кафу која кошта у складу са њиховим примањима? Или ће све да постане стерилни и прексупи starbucks јер само он има пара да плати новонастале порезе? То што има у Београду да ваља, да се сматра да је квалитетан живот јесте тај потез уз Булевар Николе Тесле. Ако град жели да уништи тај квалитет живота, наставиће са овим пројектом. Парк ушће треба да стане са даљом комерцијализацијом. То је БЛАГО Београда и треба да остане тако.

Naravno. Čitava ideja je preopterećivanje obale ljudima i objektima, tj svim mogućim DODATNIM atrakcijama koji mogu još malo da povećaju postojeću privačnost i da maksimizuju profit. Ubacuje se neprekidni niz novih ljudi (stanovanje, hoteli) i novih sadržaja koji onda dovode još više ljudi drugih interesovanja i potreba, onih koji ranije nisu dolazili, što teorijski maksimizuje profit jer je veća verovatnoća da će svako za sebe naći bar nešto i potrošiti novac koji inače ne bi. Što je osnovni ekonomski koncept SEOSKOG VAŠARA. Drugim rečima, žele da obalu Zemuna pretvore u novi "Beograd na vodi". A slično se planira i nizvodno, na industrijskom delu desne Dunavske obale u Beogradu.

Ovo je početni objekat koji treba da definiše standarde za novi koncept obale i da promeni tradicionalni pitomi ambijent Zemunskog keja. Za koji je inače uvek planirano da bude produžen i na ovaj ostatak Zemuna, tj do njegove stare železničke stanice, a kasnije hotela Jugoslavija koja ju je efektivno zamenila kao marker kraja urbanog dela Zemuna. Takođe, upravo takav ambijent je logičan i za naspramnu obalu oaze prirode Ratno Ostrvo i zelenog inundacionog pojasa leve obale Dunava, a ne samo kao čuvanje ambijenta Zemuna na čitavoj njegovoj dužini iz reku, od Radeckog do hotela Jugoslavija (stare železničke stanice).

Ono što će se na kraju desiti je da ćete imati ambijent "Beograda na vodi", ogromne zgrade i čitave mase ljudi prvo na neizgrađenom bloku kod crpne stanice (tamo gde je balon za fudbal, raskrsnica ulica Trešnjin cvet, bul. Nikole Tesle), zatim jednu ili dve kule (155 metara) i stari deo hotela Jugoslavija, pa još malo kula nizvodno na neizgrađenom travnjaku gde već jesu napravili seoski vašar kao artiljerisko-psihološku pripremu, pa postojeći soliteri na Karađorđevom trgu, pa možda još jedan novi kod dečijeg vrtića, pa onda još nešto ogromno na privatizovanoj obali Hidro Baze. Što je već sama granica Starog jezgra. A onda se možete pozdraviti i sa čuvanjem ambijenta preostalog dela Zemuna. Biće uništen kao što je i Beograd na vodi uništio prave potencijale razvoja čitavog ogromnog polukružnog zaleđa Savskog amfiteatra bukvalno ih SVE odsekavši od vidika ka reci i svežeg vazhuha sa nje ("Terazijska terasa" i sva okolna brda), ubacio im more ranije nepostojećeg i realno nepotrebnog saobraćaja (da obala nije pretvorena u stambenu zonu i vašar), i usput, bez pitanja ili kompenzacije, svima njima smanjio vrednost stanova prelivši tu vrednost u džepove nekolicine. To je sudbina i Zemuna ako se čitav ovaj potez pretvori u ono što kao početni šablon planiraju kod hotela Jugoslavija. Pri čemu će to u Zemunu biti posebno destruktivno jer je suština njegove privlačnosti baš u tom kontrastu prema velikom i užurbanom Beogradu. Tako mali i intiman prostor ne može da izdrži da se ovako blizu njega ubaci čitav taj cirkus, desetine hiljada ljudi, robe, automobila i kula od 155 metara.