Da pokušam da objasnim malo detaljnije.
Do sada smo videli sasvim dovoljno projekata aktuelne vlasti koji se realizuju, i još više onih koji su najavljeni, pa je valjda svima do sada postao jasan i način razmišljanja i čitav koncept takvog "razvoja" gradskog prostora. Prioritet nije ni obezbediti dugoročno optimalni razvoj grada ni učiniti kvalitetnijim život svih onih koji u gradu VEĆ žive, nego što brže privući što je moguće više NOVOG, svežeg kapitala kroz krajnje selektivno uobličavanje prostora, tako da ono obezbeđuje apsolutno maksimalno mogući profit za NOVE investitore. Jer samo će tako oni pristati da ulože svoj kapital, a onda se taj priliv svežeg novca može politički predstaviti kao uspeh koji obezbeđuje glasove na izborima i privremeni oproštaj za autoritarni koncept vlasti. U suštini se dakle umesto razvoja privrede, što nužno dugo traje čak i kad jeste postavljeno na zdrave osnove, vreme kupuje efektivnom prodajom gradskog prostora ispod njegove stvarne buduće vrednosti i za pogrešne namene. Drugim rečima, stvara se privid uspešnog rukovođenja kroz preterano i nenamensko trošenje gradskog "osnovnog kapitala" (efektivno otuđenje ili bukvalna prodaja najvrednijeg gradskog prostora za neoptimalne namene i ispod realne buduće vrednosti). To se ukratko zove investitorski urbanizam, pa bi zaista do sada svima moralo postati očigledo ne samo da se upravo to događa "u principu", nego i zašto se za svako konkretno mesto predlaže baš to što se predlaže. U tom pristupu su veoma dosledni pa je takva polazna tačka analize nažalost uglavnom nezamenljiva ako se želi razumeti ne samo šta se negde ustvari predlaže, nego i šta će se dalje dešavati.
Istu situaciju imate i u slučaju hotela Jugoslavija pa zato više nije teško pogoditi šta sledi POSLE ovog predloga. U pitanju je bukvalno sudbina čitavog okolnog prostora, dakle praktično čitavog ovog dela Zemuna, a ne samo hotela Jugoslavija. Ono što se ovde izgradi će odrediti ton, sadržaj i izgled svega i uzvodno i nizvodno od njega. Opšti koncept je sasvim jasan:
Imate dve tačke atrakcije. Staro jezgo Zemuna i Ratno ostrvo. A praktično između njih imate nezavršeni obalski prostor od ulice Stevana Markovića do hotela Jugoslavija. Sad ponovo pokušavaju da komercijalno aktiviraju Ratno Ostrvo gradnjem bilo kakvog mosta do njega. Onda će to trajno privlačiti velike mase ljudi kojima se onda, na idealnom mestu između ta dva atraktora, može ponuditi niz komercijalnih sadržaja kojima im se izvlači novac. To će SIGURNO privući investitore (i to ogroman kapital), pa eto puno novih i svežih para za budžet i još jedne prilike da se pokaže tobožnja veština u menadžmentu, otvaranju novih radnih mesta i "zarađivanju". Ukratko, ideja je da se obala od ulice Stevana Markovića do hotela Jugoslavija prevori u Zemunski "Beograd na Vodi", u delu koji tamo odgovara "Promenadi", okolnim zgradama i restoranima u prizemnim aneksima. Naravno, u meri u kojoj to ovde može da se ubaci u još prazne prostore na tom potezu.
Tome je, kao daljem cilju, služila privatizacija odnosno prodaja dela Zemunske obale naspram Lida (Hidrobaza i njen deo Dunavske obale), pokušaj gradnje podzemnog parkinga između solitera na Karađorđevom trgu, sistematsko uništavanje šume i travnjaka na bivšoj zelenoj površini uzvodno od hotela Jugoslavija ubacivanjem stotina metara zabavnih parkova, uličnih prodavaca, ogromnih dečijih "tvrđava" i čitavih cirkusa. Isti pristup polagane psihološke pripreme naroda za radikalnu promenu tipa budućih sadržaja u Zemunu imate i nizvodno od hotela Jugoslavija. Pošto je prvo dozvoljeno pretvaranje splavova duž čitave te obale u klasične poslovne zgrade, prećutno je dozvoljena i totalna privatizacija obalskog prostora između šetališta na nasipu i tobožnjih "splavova". Firmama koje tu posluju je tako, u inače eksplicitno zakonom zabranjenom prostoru inundacionog pojasa reke (zaštita obaloutvrde), dozvoljeno da prave čitave sportske terene sa tribinama, ekonomska dvorišta, da čuvaju domaće životinje i stoku, da seku tobože trulo drveće, da grade pomoćne zgrade, da kopaju za instalacije, betoniraju, prave kafane i bašte, steljane, zabavne parkove, itd.
Isti taj pristup vrlo selektivnog izbora "prigodnog" sadržaja na Beogradskim obalama, kao nepresušne mašine za štampanje para u budućem vrelom Beogradu klimatskih promena, jasno je najavljen i dalje nizvodno, na ušću i na levoj Savskoj obali. Tamo treba da bude veliki jarbol, prostor za manifestacije i objekte oko njega, možda veliki vašarski točak, zatim objekti dva vrlo velika muzeja i nekoliko puta proširene zgrade (za sada) tri kafane na obali. Uz pokušaje da se tu ubaci još i Zarićev most kao već gotov okvir čitavog tržnog centra okačenog o njegovu strukturu na raznim visinama, a onda i "Gondola" koja svemu tome treba da prebacuje neprekidnu reku mušterija iz pešačke zone Kalemegdana i Tvrđave. Drugim rečima, ideja je polagano uništenje parka na ušću kao primarno parkovske zelene površine uz radikalnu promenu sadržaja odatle pa sve do starog keja u Zemunu. A u daljoj budućnosti verovatno isto to od Radeckog do Pupinovog mosta.
Šta se bude napravilo kod hotela Jugoslavija je ključ svega, neka vrsta okidača i šablona, nešto što će postaviti novu normu. To će stvoriti presedan, odrediti koji je pristup rečnoj obali usvojen za budućnost i kakva vrsta kontinuiteta sadržaja i forme treba dalje da se širi od njega uzvodno i nizvodno. Dakle isto kao što je "Beograd na vodi" definisao standarde i za drastično suženje širine javnog zemljišta na obali, i za apsurdnu minimalnu udaljenost građevinske linije od reke, i za uništenje ranije nameravanog pojasa priobalnog zelenila, i za tip objekata koji treba graditi uz samu reku, i za prioritetne sadržaje pored nje. Što se sada rutinski produžuje i nizvodno, pored pristaništa i tvrđave, a ubuduće i do ušća, isto kao i uzvodno, preko sada već bivšeg "Novog Sajma" iz 1957., do Ade Ciganlije.
Da preskočim sada čitavu priču zašto o ulozi reke i zelenila velikim gradovima i zašto bi trebali da idu zajedno.
Ovde je bitno nešto sasvim jednostavno. Ono što se izgradi OVDE će u znatnoj meri odrediti koncepte, pristup, budući sadržaj i izgled ne samo Zemunske obale nego i čitave Dunavske obale.
Da ne bi bilo nesporazuma, ja uopšte nisam protiv ideje da je još neuobličeni prostor između dve atrakcije, Ratnog ostrva i starog jezgra Zemuna, idealan za neke komercijalne sadržaje i da su i oni potrebni. Problem je samo u meri, u akcentu, tj u izboru pravog odnosa između komercijalnog i nekomercijalnog. Komercijalni sadržaji, koji su takođe neophodni, ipak ne smeju narušiti dve druge potrebe koje su ovde ključne. Jedna je da se poštuje i vizuelno ne narušava urbanističko nasleđe Zemuna koje ustvari i privlači turiste (hotel Jugoslavija je i formalno i suštinski deo Zemuna), kao i prirodna jedinstvenost ambijenta Ratnog ostrva, pošto je i druga, Zemunska obala reke, takođe bar vizuelni deo ambijenta Ratnog ostrva. I ne samo vizuelni deo, jer na desnoj obali Dunava ima više ptica sa Ratnog ostrva nego ukupno u celom zoološkom vrtu. Turisti će zbog istorije, urbanizma, ukupnog ambijenta i prirode dolaziti u Zemun i na obalu, a ne zbog kafana. Mora se znati šta zbog čega postoji i šta je zbog toga prioritet. A druga je potreba građana za zdravom, mikroklimatski privlačnom i dovoljno prostranom zonom za rekreaciju i opuštanje uz reku, kao i za bezbednim i zdravim mestom za izvođenje dece. To znači da MORA biti dovoljno mesta i za takve potrebe građana, računajući na to da će se oni uskoro takmičiti za prostor sa stotinama hiljada turista. Ukratko, dovoljno velikog, zdravog i javnog, a ne privatnog, prostora MORA da bude, inače će upotrebljivost priobalnog dela Zemuna i Novog Beograda vrlo brzo biti potpuno uništena.
O svemu tome treba voditi računa kad se bira šta raditi sa hotelom Jugoslavija. Gradnja gigantskog kompleksa od 240.000 m2 i sa 155 metara visine je izrazito štetna za mesto sa ovako ograničenom, uskom i dragocenom zonom uz obalu u koju će se ulivati i čitave reke turista. Ma koliko im se time, odlazeći u visinu, nude dodatni sadržaji i izvlači više novca, ovim se do apsurdnih granica preopterećuje dragoceni prostor ubacivanjem mnoštva novih ljudi i sadržaja koji uopšte ne moraju da budu baš ovde, i to direktno na račun onih koji SAMO ovde mogu naći ono što im je potrebno, a kojih ionako već ima previše za raspoloživi prostor. Specijalizacija prostora premalih za nivo potražnje je nužna. To se ne može izbeći bez njihovog uništenja. A pohlepa nužno dovodi baš do toga. Ako ne čuvamo nasleđene urbanističke i prirodne vrednosti, na duže staze nismo povećali zaradu već suprotno, polako gubimo upravo ono što tu zaradu stvara. To je urbanistički nonsens. Predloženo je u previše velikom sukobu i sa tradicinalno opuštenom, malom, intimnom i ravničarskom atmosferom starog Zemuna i sa pretežno ekološkim vrednostima onih kojima baš ovakvo Ratno ostrvo nešto znači, pa su zato izabrali da u Zemun dođu ili tu stanuju. Pogledajte namerno ukinutu studiju visokih objekata pa pročitajte gde struka smatra da visoki objekti (sa puno ljudi u njima) ne bi smeli da budu i zašto je tako. Iako je i ta studija daleko od savršene, pa je imala dosta kritičara, ipak jasno pokazuje neophodnu metodologiju i šta je sve potrebno uzeti u obzir da bi se procenila čak i samo visina zgrade, a kamoli čitav urbanistički pristup za jedan od jedina dva istorijska jezgra Beograda. Sve se to prelama u pitanju šta se sme graditi na mestu hotela Jugoslavija. A ne ovako, da neko posle tradicionalno nekorisne i ritualizovane "javne rasprave" koja nikad ništa ne menja prosto izda proglas: "A sad ćemo Zemunski kej i staro jezgo Zemuna nastaviti sa 240.000 m2 i 155 metara visine"!? Ako su sa ovom lokacijom napravljene greške ranije, odmah posle rata, na koji je način to razlog da se sad uradi nešto još gore?
Ukratko, ovim "Beograd na vodi" ulazi u Zemun zajedno sa svim svojim tragično pogrešnim konceptima.