Majstor na ulici je malo omašio sa bušilicom, nezgoda na liniji 3 u Barseloni:
https://x.com/robertodegodos/status/1833464485937377602
Pu, gde baš novi da izgrebe.
Jako lep cabview vozača regionalnog metroa između Roterdama i Haga:
Malo da se prošetamo do Lisabona među najpotcenjenijim evropskim metropolama, grada koji se retko pominje ili nalazi na mapi posetilaca sa naših prostora, viđenim kao Bogu iza nogu na kraju Zapadne Evrope.
Nije gradska, ali jeste gradsko-prigradska železnica u Lisabonu (linija Sintra na relaciji od Sintre do istočne stanice/Lisboa Oriente):
Može se videti paralelan saobraćaj na duplikaciji koju koristi i nekolicina regionalnih vozova ka severu. U planu je duplikacija od stanice Roma-Areeiro do stanice Oriente kako bi se spajanjem linija Sintra i Azambuža obezbedio regionalni metro Sintra-Alveka.
Neke pojedinosti sistema Sintra-Azambuža mogu se zaključiti sa sledećih klipova:
Regionalni dabldekeri (CP serija 3500 bazirana na pariskim modelima) osim na Fertagušu saobraćaju i na Azambuži (kako se zove prigradski deo severne, magistralne linije ka Portu) do Santa Apolonije i Alkantare, međutim najveći broj polazaka se ipak obavlja prigradskim garniturama (CP serija 2300 i 2400) karakterističnim po tri para vrata po vagonu, visokim ravnim podom bez stepenica i grba ali sa fiksnim spoljnim gazištem (koje obezbeđuje pristup sa perona visine 900mm od giš ili manje), po četiri podizne platforme za invalidska kolica, prolaznim vagonima baz harmonike (sa gumama) i poluatomatskim međuvagonskim vratima.
Stanice su urbanog tipa neretko opremljene i eskalatorima, nisu u njivama (duž ulice su, pored zgrada) a stajališta su gotovo nepostojeća. Istorijski objekti su očuvani, a umreženost sa ostalim vidovima prevoza je na visokom nivou.
Interesantno da se na klipu na stanici Oriente na niskom peronu od cca. 680mm od giš voz ispraznio (i napunio s malim brojem putnika) za 25 sekundi, a zadržao po redu vožnje duplo duže. Intenzitet saobraćaja je 10 pari prigradskih vozova na čas na duplikaciji i interval ne veći od 15 minuta na periferiji.
Na istom kanalu se osim tehnički izolovane linije za Kaškaiš (trenutno u procesu modernizacije) može videti i odnos grada prema tramvaju. Osim savremenog LRT sistema (koja zapravo ima dva, na obe obale) neguje i istorijski, turistički, što Beograd nikako ne namerava sa dvojkom:
Grad takođe raspolaže i sa uspinjačom i dobro iskorišćenim rečnim prevozom.
Stoga Beograd svakako ima šta da nauči od Lisabona po pitanju železnice, saobraćajnog i urbanog planiranja. Ne verujem da ništa od toga nije promenjivo. Gradska vlast sve ima, pruge, autobuse, reke i dvojku, samo mozga još da ima kakva bi ovo metropola bila.
Lisabon duplicira pruge gde je neophodno (proaktivan je bez prokrastrinacije planova), posti na regionalnom gde je prigradski prioritet (Beograd baš tamo gde može pravi pančevački DDR), ni ne pomišlja da kupuje kineske igračke na liniji sa više uktštanja sa metroom. Za razliku od njega Beograd tačno gde može primeniti novi kraći Alstom X'Trapolis sa metarskim podom planira da šalje kineske voziće smešnog kapaciteta pri još smešnijem taktu. Dok metroom kruži oko praktično virtuelne centralne stanice, najatraktivniju tramvajsku deonicu ukida, a hidrobuse obećava, naš grad autobuse totalno razara, i sa njima (koji treba da pouzdano fiduju sve živo) nadu o gradskom prevozu dostojnom čoveku.
