Šta je novo?

Gradski prevoz u svetu

Milano je poznat po svojim starinskim tramvajima, kao i Lisabon, na primer. Oni su i simboli tih gradova, kao i dabldekeri Londona i Berlina. Beograd tako nešto nije nikada imao, niti će imati, kao i većina evropskih gradova između ostalog.
 
Milano je poznat po svojim starinskim tramvajima, kao i Lisabon, na primer. Oni su i simboli tih gradova, kao i dabldekeri Londona i Berlina. Beograd tako nešto nije nikada imao, niti će imati, kao i većina evropskih gradova između ostalog.
Slazem se,ali nije rec o tome,tema je kako je nekima ovde sve staro fuj i bljak . I ja sam mislio da imaju eto po koji primerak ali kad sam otisao tamo video sam da se aktivno koriste u velikom broju iako su toliko stari. Malo malo,pa se pojavi neki na ulici.
 
Poslednja izmena:
Da da, pa ima tih tramvaja u Milanu dosta, bar koliko ja znam. Neće se oni ni sklanjati sa ulica još ko zna koliko. Mislim svi redovno i svakodnevno rade.
 
Барцелона
IMG_2454.jpeg
IMG_2456.jpeg
IMG_2455.jpeg
 
Da li je neko ranije video ovakve buseve? Jasno mi je da je ovo nit solo niti zglobni bus, vec neka kombinacija. Video sam i MAN i Solarise u istom setapu. Zanima me je li ovo neko custom resenje za ovog autoprevoznika ili postoji i ovakva izvedba u serijskoj proizvodnji, kada mozda narucioc nije siguran da li hoce solo ili zglob, pa naruci solo sa ovakvim dodatkom.
1.jpg
2.jpg
 
Prikolica za autobuse, nekada davno je bila i u Beogradu (barem mislim), postoji Serijska proizvodnja od strane HESS-a & Solarisa.
Ovu koju si slikao je napravljena od strane HESS-a koji manje više i drži to tržište većinom.
 
Prikolica za autobuse, nekada davno je bila i u Beogradu (barem mislim), postoji Serijska proizvodnja od strane HESS-a & Solarisa.
Ovu koju si slikao je napravljena od strane HESS-a koji manje više i drži to tržište većinom.
Hvala na odgovoru. Da li je ovakvo resenje moguce (zapravo pozeljno) za Beograd? Odokativno bi rekao da je kapacitet ovakvog autobusa veci o regularnog zglobnjaka i pretpostavljam da bi se ovakva prikolica mogla koristititi na solo linijama u situacijama kada je potreban dodatni kapacitet (na primer u periodu spiceva)
 
Ovo je slikano na pokrivenoj okretnici linije 53 u Minhenu. Tu je odmah i stanica podzemne železnice. Gore iznad okretnice (na ploči) je P+R, cena dnevnog parkiranja je 2 evra. Veoma zgodno rešenje.
 
Ovo je slikano na pokrivenoj okretnici linije 53 u Minhenu. Tu je odmah i stanica podzemne železnice. Gore iznad okretnice (na ploči) je P+R, cena dnevnog parkiranja je 2 evra. Veoma zgodno rešenje.
Bravo! Tu sam se parkirao i odmah sam pomislio kako bi ovakvo resenje bilo fantasticno za neke okretnice na Novom Beogradu, kao i okretnica kod Galerije, bez obzira na to sto postoji parking u Galeriji, od viska parking mesta glava ne boli.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Vax
Koncept prikolice mi ima smisla samo, a inače se kao koncept ubedljivo najređe koristi u Evropi, ako se iste raskačinju kad za njima nema potrebe. Iskreno, Beogradu mi ne ulazi u grupu gradova gde postoji potreba za takvim rešenjima. Jedva se borimo i sa normalnim zglobnim i solo autobusima.
 
Problem je u tome što sve preopterećene dvocifrene solo linije na kojima bi mogao da nađe primenu nemaju adekvatne okretnice, potrebno je prostora.
Mslm, postoje izuzeci, ali ovo je za većinu njih.
 
^^^Ispred "adekvatna okretnica" dodati "uslovno". U pojedinim slučajevima i skučeno rudimentarno okretište zadovoljava potrebe (30 Medaković 2 gde danas veći problem predstavljaju parkirani automobili nego samo novo okretište), a neretko ni relativno prostran ali loše organizovan terminus nema smisla (Banovo brdo). Uz više uloženog truda i manji nemar našao bi se prostor i za parkiranje prikolica.

Pomenuo sam Banovo brdo. Iako je terminus rekonstruisan sa povećanjem kapaciteta tramvaja na umu (očigledno sekundarnog karaktera u slučaju produženja) isti je redukovan uz gomilanje autobusa i pored (izbegavanjem gradnje/širenja metroa/bg voza) zadržanih Lastinih linija osim noćenja karakterističnih i po dužem dnevnom čekaju. Sačuvane kućice pojele ceo peron za nekoliko linija. Sve je to dozvoljeno nakon ukidanja Julinog brda (Žarkovo za nekadašnju 72) i Zrmanjske (prvo za 50, pa za 57) i pored više nego dovoljno prostora uz magistralu na Padini idealnu za terminal vezan na stanicu obrenovačkog S-Bahna na medijanu.

Metro (koji u slučaju postojanja krštenog voza u ovom delu grada nije neophodan) nikad otvorili, Lastu nikad relocirali prekoputa okretnice 23. Požešku pretvorili u nakazu od "serijskog presedačkog čvora". Banovom brdu oduzeli pripadajuće linije (terminalne bez primanja presedača pre Ade u cilju mogućnosti zauzimanja sedećeg mesta).

Trola nikad nije uvedena iako je ona a ne tramvajski antibiotik trebalo da bude glavna veza s gradom. Navodno nikad "nije imala gde" pored tolike Padine, Poručnika Spasića i Mašere, Steve Todorovića. Da ima više terminusa našlo bi se mesta i za trole i za prikolice, ali mrzovoljna banda uhleba ne namerava da sjaši još od komunizma.
 
Poslednja izmena:
Bio sam par dana u Italiji.

U Padovi i Firenci po 2 noći.

Padova ima jednu tramvajsku liniju i bili smo smešteni na manje od 10 minuta hoda do početne stanice. Tu je i veliki parking za kola. Mislim da se ne naplaćuje jer nisam video rampe, ali možda je ipak zonirano.

U Firenci smo slično bili udaljeni od stanice tramvaja. Firenca ima dve linije koje se ukrštaju u centru kod železničke stanice. Ova u Padovi naravno da prolazi pored železničke stanice.

U oba grada tramvaji idu često i brzo i nikada nismo čekali duže od 5 minuta. Vrata se otvaraju na obe strane (po potrebi).

Plaćanje može i kreditnom karticom, tako da nismo morali da kupujemo karte na trafikama ili na automatima (koji se nalaze na skoro svakoj stanici). Kartica se očita skoro trenutno i samo zasija zeleno na čitaču.

Cena je oko 1.5 evra i slično kao i kod nas, važi 90 minuta.

Čistoća, brzina, tačnost se naravno podrazumevaju.

U Padovi mi je nešto bilo čudno kod tramvaja, ali ipak nisam toliki poznavalac tramvaja.

padova tramvaj.jpg



Firenca (slike su sa neta)

tramvia-florence.jpg
 
Vrh