Gradski prevoz u svetu
- Začetnik teme Cuburac93
- Datum pokretanja
нормални колосек од 1.435 мм. код нас је метарски колосек, а широки колосек је од 1.520 па навише. иначе, на овој слици где је Шкодин тролејбус (поред Шкодиних, имају и њихове Икарусе), ту баштицу деле трамваји и тролејбуси без проблема. директно изнад шина је трамвајска жица, а мало померене су тролејбуске жице
Fića1
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 25.12.2019.
- Poruke
- 466
- Pohvaljen
- 443
1435 је стандард у Европи, а 1520 је стандард у бившем СССР за метро, железницу, трамваје итд, међутим и ту и тамо постоје трамвајски системи са колосеком од 1000мм.
У Софији је трамвајска мрежа подељена и део колосека је ширине 1435 а део 1007 милиметара
Постоје разне ширине, у Јапану много колосека има ширину 1067мм
У Софији је трамвајска мрежа подељена и део колосека је ширине 1435 а део 1007 милиметара
Постоје разне ширине, у Јапану много колосека има ширину 1067мм
Prilozi
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.251
Jedna nadrealna slika iz 2012. 
Ukrajinski grad Gorlovka, danas nažalost u ratnoj zoni Donbas.
I još jedna.
Na ovoj je ukrajinski trolejbus YuMZ, nevešt pokušaj iz 90ih da se Ukrajinski gradovi oslobode zavisnosti od Trolze za delove. Potekli su iz fabrike koja je pravila svemirske i nuklearne rakete. Među njima i R-36, do dana današnjeg najveću noćnu moru za zapad. Ali, kao što to biva u (post)komunističkim društvima, bilo je nemoguće objasniti političarima i upravama da to što jedna fabrika pravi super rakete ne znači da će praviti i super vozila. YuMZovi i danas opstaju u Ukrajini ali na infuziji. I simbol su rogobatnog i zastarelog inženjeringa te svakog dana još par njih završi na otpadima, uz braću Zijače.
Ukrajinski grad Gorlovka, danas nažalost u ratnoj zoni Donbas.I još jedna.
Na ovoj je ukrajinski trolejbus YuMZ, nevešt pokušaj iz 90ih da se Ukrajinski gradovi oslobode zavisnosti od Trolze za delove. Potekli su iz fabrike koja je pravila svemirske i nuklearne rakete.
Među njima i R-36, do dana današnjeg najveću noćnu moru za zapad. Ali, kao što to biva u (post)komunističkim društvima, bilo je nemoguće objasniti političarima i upravama da to što jedna fabrika pravi super rakete ne znači da će praviti i super vozila. YuMZovi i danas opstaju u Ukrajini ali na infuziji. I simbol su rogobatnog i zastarelog inženjeringa te svakog dana još par njih završi na otpadima, uz braću Zijače.
Рипањац 405
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.03.2019.
- Poruke
- 1.079
- Pohvaljen
- 778
А уједно су и невешта копија легендарне Шкоде 15Тр.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.251
Mongolski modernizovani Ziu-9 :mrgreen: Izgleda bolesno. :roll:
P.S.
Primetite kako nema kanape za motke.
P.S.
Primetite kako nema kanape za motke.
U čemu ti se ogleda modernizacija? U felnama sa manjim gumama (liči mi da je 11,00 r20 sa unutrašnjom, mnogo manje nosivosti od 12,00), dodatnom retrovizoru i maglenkama.
Na ex SSSR prostoru primenjuju već neko vreme sistem bez namotavanja kanapa pozadi, već u normalnim okolnostima kanap stoji na krovu i srola se alka niz motku (nije zavezan za vrh). Time se eliminiše jedan deo problema padanja trola izazvanih baš kanapom. A ako se desi da trola padne, opruga je povuče na stranu i kanap postaje dostupan. U najgorem slučaju, vozač se mora ispeti koji stepenik pozadi da ga dohvati. Praktično je rešenje. Kako to izgleda, vidi se ovde na oko 5:00:
https://youtu.be/X2gSbEI4a4U
Modernizacija jednog ziu tipa naše generacije iz 1989.može da se vidi ovde. Pokušali su da naprave niski pod, ali su odustali, pošto su prethodno spustili prozore. No, to nije neka naročita izmena. Bila bi da su uspeli do kraja da spustepod, ali to je tražilo velike izmene na osovinama i vešanju. Najveća izmena je izmeštanje elektroopreme na krov. Releji iz kabine i sanduk sa otpornicima koji je bio iza prednje osovine, podignuti su na krov. Tako su rešili nekoliko stvari: ne pregreva se putnički salon leti, eliminiše najčešći uzrok požara, smanjuje buka, posebno kod vozača u kabini, jer sad releji klepeću na krovu. Upotrebom statičkog pretvarača za punjenje akumulatora i obezbeđivanje niskonaponske struje za signalizaciju i upravljanje vučom, eliminisan je i alternator i pomoćni motor koji ga je pokretao. Tako je nestao i ventilator koji je hladeći otpornike izduvavao po potrebi vreo vazduh napolje ili u salon. Sada je buku jedino mogao da pravi kompresor. U vožnji bi se samo čuo vučni motor, diferencijal i gume, baš kao kod bkm (uz prateća lupanja, naravno) . Princip rada i kontrole vuče ostao je isti. Inače, ta generacija se kod nas pokazala najbolje. Odlično je išla uz i niz brdo i oni su radiili isključivo Banjicu. Postizali su neverovatne brzine, nisu osećali mnogo opterećenje, a isto tako su neverovatno dobro kočili motorom. Poslednja, g modifikacija, (1991—2.) nije u nekim elementima imala takve mogućnosti. Bila je sklonija kvarovima i posle 2-3 godine nije bila ni malo pouzdanija od prethodnih.
https://youtu.be/HStFfW0_638
Na ex SSSR prostoru primenjuju već neko vreme sistem bez namotavanja kanapa pozadi, već u normalnim okolnostima kanap stoji na krovu i srola se alka niz motku (nije zavezan za vrh). Time se eliminiše jedan deo problema padanja trola izazvanih baš kanapom. A ako se desi da trola padne, opruga je povuče na stranu i kanap postaje dostupan. U najgorem slučaju, vozač se mora ispeti koji stepenik pozadi da ga dohvati. Praktično je rešenje. Kako to izgleda, vidi se ovde na oko 5:00:
https://youtu.be/X2gSbEI4a4U
Modernizacija jednog ziu tipa naše generacije iz 1989.može da se vidi ovde. Pokušali su da naprave niski pod, ali su odustali, pošto su prethodno spustili prozore. No, to nije neka naročita izmena. Bila bi da su uspeli do kraja da spustepod, ali to je tražilo velike izmene na osovinama i vešanju. Najveća izmena je izmeštanje elektroopreme na krov. Releji iz kabine i sanduk sa otpornicima koji je bio iza prednje osovine, podignuti su na krov. Tako su rešili nekoliko stvari: ne pregreva se putnički salon leti, eliminiše najčešći uzrok požara, smanjuje buka, posebno kod vozača u kabini, jer sad releji klepeću na krovu. Upotrebom statičkog pretvarača za punjenje akumulatora i obezbeđivanje niskonaponske struje za signalizaciju i upravljanje vučom, eliminisan je i alternator i pomoćni motor koji ga je pokretao. Tako je nestao i ventilator koji je hladeći otpornike izduvavao po potrebi vreo vazduh napolje ili u salon. Sada je buku jedino mogao da pravi kompresor. U vožnji bi se samo čuo vučni motor, diferencijal i gume, baš kao kod bkm (uz prateća lupanja, naravno) . Princip rada i kontrole vuče ostao je isti. Inače, ta generacija se kod nas pokazala najbolje. Odlično je išla uz i niz brdo i oni su radiili isključivo Banjicu. Postizali su neverovatne brzine, nisu osećali mnogo opterećenje, a isto tako su neverovatno dobro kočili motorom. Poslednja, g modifikacija, (1991—2.) nije u nekim elementima imala takve mogućnosti. Bila je sklonija kvarovima i posle 2-3 godine nije bila ni malo pouzdanija od prethodnih.
https://youtu.be/HStFfW0_638
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.251
Ja ne volim taj Sovjetski sistem sa kanapima koji slobodno landaraju na levoj strani vozila. Em što odvratno izgleda, em što sam siguran da je bilo incidenata gde bi kačili delove drugih vozila, samo što to nije dokumentovano.
Što se tiče modernizacija na prostoru ex-SSSRa (i njihovih saveznika), činjenica je da im to nikad nije išlo od ruke. Šetao sam po raznim kutcima ''ruskog'' interneta, a bio sam i lično tamo, i gledao kako izgledaju neke njihove modernizacije. Uglavnom su užasne. Ilustracije radi, Liazi koliko nama ovde bili ružni i zaostali, na prostoru istoka i dalje spadaju u nešto natprosečno lepo i dobro skockano.
Primer:
Svakako bolje odrađeno nego ovo u Ulan Batoru, ali opet jasno da je ovo baba prepravljena u devojku.
Doduše, narodima od Kaljiningrada do Vladivostoka to očigledno ne smeta. Oni su više orijentisani na funkcionalnost nego mi i Evropljani.
Ali zato im fabrike ispaštaju jer sa takvim pristupima, u 2020im, sebi ograničavaju potencijalna tržišta. Jer niko ne očekuje da vozilo javnog prevoza bude spejs šatl, ali isto tako ne želi ni da se vozi u prepravljenoj limenoj kutiji za koju se vidi da je baba našminkana kao devojka. To je ono što njih koči podjednako koliko i tehnološko kaskanje.
Što se tiče modernizacija na prostoru ex-SSSRa (i njihovih saveznika), činjenica je da im to nikad nije išlo od ruke. Šetao sam po raznim kutcima ''ruskog'' interneta, a bio sam i lično tamo, i gledao kako izgledaju neke njihove modernizacije. Uglavnom su užasne. Ilustracije radi, Liazi koliko nama ovde bili ružni i zaostali, na prostoru istoka i dalje spadaju u nešto natprosečno lepo i dobro skockano.
Primer:
Svakako bolje odrađeno nego ovo u Ulan Batoru, ali opet jasno da je ovo baba prepravljena u devojku.
Doduše, narodima od Kaljiningrada do Vladivostoka to očigledno ne smeta. Oni su više orijentisani na funkcionalnost nego mi i Evropljani.
Ali zato im fabrike ispaštaju jer sa takvim pristupima, u 2020im, sebi ograničavaju potencijalna tržišta. Jer niko ne očekuje da vozilo javnog prevoza bude spejs šatl, ali isto tako ne želi ni da se vozi u prepravljenoj limenoj kutiji za koju se vidi da je baba našminkana kao devojka. To je ono što njih koči podjednako koliko i tehnološko kaskanje.
Овде најчешће дискутујемо о естетици возила. Битна је, слажем се, али не и пресудна. Мени су веће и важније измене које су возила претрпела током ремонта на електроопреми. То се додуше, не види, али озбиљно доприноси функционалностзжи возила и комфору у њему.
Од шездесетих година 20.века постло је упадљиво технолошко заостајање СССР и сателита. Живели су изолацији и спољној и унутрашњој, а то се надовезује на исцрпеност после тек завршеног рата. Много људских ресурса - памети одселило се као бели после претходног рата. Ни технички, ни научно ни економски, нису сарађивали са западом и то је био највећи домет. Зато је нагласак на функционалности. Естетика је и свесно занемаривана због комунистичког поимања естетике и манифестације луксуза као буржоаске тековине.
Од шездесетих година 20.века постло је упадљиво технолошко заостајање СССР и сателита. Живели су изолацији и спољној и унутрашњој, а то се надовезује на исцрпеност после тек завршеног рата. Много људских ресурса - памети одселило се као бели после претходног рата. Ни технички, ни научно ни економски, нису сарађивали са западом и то је био највећи домет. Зато је нагласак на функционалности. Естетика је и свесно занемаривана због комунистичког поимања естетике и манифестације луксуза као буржоаске тековине.
Kada smo već kod Beča, jedna malo "skandalozna" vest je da su iz saobraćaja povučeni svi novi tramvaji, zbog nekakvih problema koji su uočeni u rutinskim kontrolama. Proizvođač će popraviti greške i u daljoj proizvodnji obratiti pažnju na to. I do 2025 će svi stariji tramvaji u Beču biti zamenjeni novim, mada ni ovde ne poštuju ta obećanja i rokove toliko, kao i u Beogradu. Ali to i nije toliko bitno jer javni prevoz saobraća besprekorno.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.251
Svi ovde vidimo Liaza kao trećerazrednog proizvođača autobusa. I mada jeste daleko ispod zapadnjačkog proseka, malo ko zna da je Liaz zapravo među prvim fabrikama na prostoru bivšeg SSSRa uveo autobuse dužine 12 m sa troje vrata, kao i zglobne autobuse. Između ostalog, krajem 80ih, Liaz je imao vrlo interesantan i ambiciozan projekat visokopodnog solo autobusa sa četvoro vrata pod nazivom ''Liaz-5200 Crni princ''.
Tekst koji vam prenosim je sažet prevod sa ruskog sajta:
Odmah posle uspostavljanja proizvodne trake za Liaz-5256 (predak ovih Liaza što viđamo ovde, i ogroman korak napred za Sovjetsku autobusku industriju) zavod Liaz je predložio projekat autobusa sa povećanim kapacitetom putnika, na uštrb vozačeve kabine. Motor je bio smešten napred, ispod vozača, što je omogućilo ravan pod unutar salona kao i idealan raspored opterećenja po osovinama.
Kapacitet je bio 135 putnika, skoro 20 više od serijskog 5256. Salon je imao četvoro vrata, a vozačeva kabina dvoje. Karoserija je bila oštrih uglova, delom radi uštede, a delom radi futurističkog dizajna. Ono što je takođe interesantno je da nije imao prozore sa kederima već lepljena stakla. Razvijena je nova vrsta vešanja za prednju osovinu specifično za ovaj autobus.
Nažalost, sa raspadom SSSRa projekat je stao. Ali ne samo zbog raspada zemlje, nego zbog (nama dobro poznatog) privatizacijskog komadanja Liaza i grupacije koja je učestvovala u projektu Crni princ. Sam autobus je, nekim čudom, prešao u vlasništvo mutantske kompanije Alterna, koja je 90ih pokušala da uspostavi proizvodnju zglobnih minibuseva (da, dobro ste pročitali :mrgreen: ). Naravno, vrlo brzo je propala, a ''Crni princ'' je ostao u njenim skladištima, gde je isečen. Poslednji put je viđen 1997, dok je bio u procesu komadanja.
Tekst koji vam prenosim je sažet prevod sa ruskog sajta:
Odmah posle uspostavljanja proizvodne trake za Liaz-5256 (predak ovih Liaza što viđamo ovde, i ogroman korak napred za Sovjetsku autobusku industriju) zavod Liaz je predložio projekat autobusa sa povećanim kapacitetom putnika, na uštrb vozačeve kabine. Motor je bio smešten napred, ispod vozača, što je omogućilo ravan pod unutar salona kao i idealan raspored opterećenja po osovinama.
Kapacitet je bio 135 putnika, skoro 20 više od serijskog 5256. Salon je imao četvoro vrata, a vozačeva kabina dvoje. Karoserija je bila oštrih uglova, delom radi uštede, a delom radi futurističkog dizajna. Ono što je takođe interesantno je da nije imao prozore sa kederima već lepljena stakla. Razvijena je nova vrsta vešanja za prednju osovinu specifično za ovaj autobus.
Nažalost, sa raspadom SSSRa projekat je stao. Ali ne samo zbog raspada zemlje, nego zbog (nama dobro poznatog) privatizacijskog komadanja Liaza i grupacije koja je učestvovala u projektu Crni princ. Sam autobus je, nekim čudom, prešao u vlasništvo mutantske kompanije Alterna, koja je 90ih pokušala da uspostavi proizvodnju zglobnih minibuseva (da, dobro ste pročitali :mrgreen: ). Naravno, vrlo brzo je propala, a ''Crni princ'' je ostao u njenim skladištima, gde je isečen. Poslednji put je viđen 1997, dok je bio u procesu komadanja.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.793
- Pohvaljen
- 55.918
Да има памети, и ми можемо да имамо сличан музеј одмах, за почетак са упола мање експоната али и потенцијална 3-4 кад би се средиле поједине олупине.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715247#p715247:68mxj14l je napisao(la):
Овај ЛиАЗов Црни принц ми изгледа као свемирски брод наспрам њихових модела који возе данас у Београду.
IK-97
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 02.03.2020.
- Poruke
- 171
- Pohvaljen
- 347
Ja sam za ,,Crnog princa" saznao pre par meseci a do njega me je doveo cirkus od autobusa Liaz677.Nego zanimljiv mi je ovaj podatak za prednju osovinu,koliko sam ovako sa strane primetio i liaz 5256 ima nesto drugaciju prednju osovinu od ostatka savremenih autobusa.Jel je ta osovina razvijena na ovom proto tipu ili je smisljena namenski za 5256?
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.251
Za nas ovde Liaz-677 je možda cirkus od autobusa, ali imaj u vidu da je taj autobus, uz Laz 695 i Ikarus 2860, bukvalno izgradio Sovjetski savez.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715505#p715505:b20ibm25 je napisao(la):
Kad je dizajniran i pušten u proizvodnju 60ih bio je korak napred u odnosu na prethodne Sovjetske rogobatne a prekomplikovane za održavanje modele koji su se bazirali na tehnologijama iz vremena posle rata.
Liaz 677 bukvalno zovu ''Autobus - trudbenik'' i širom bivšeg SSSRa ga toliko vole i pamte da ima više spomenika nego neka oruđa iz Drugog svetskog rata.
Spremao sam malu istorijsku reportažu i o Liazu 677 ali kad si ga već sam spomenuo, reko ajd' da ne odlažem pa evo ovako par slika na brzaka. Za sad.
Elem... lako je sad iz ovog vremena i ove perspektive suditi o Sovjetskim proizvodima. Ali da bi čovek u potpunosti razumeo njegove tadašnje proizvode i tehnologije, mora da razume sovjetski odnosno ruski mentalitet, kao i okolnosti koje su ih oblikovale poslednjih 100 godina.
I koje ih oblikuju i dan danas. Zato ja volim period 20. veka, a pogotovu Hladni rat. Jer ono što se dešavalo pre 100 godina i dan danas oblikuje naša društva, pa samim tim i gradove. I ma koliko blesavo zvučalo, sve je to (bilo) međusobno povezano.Po onome što sam shvatio iz ruskog teksta, i Crni Princ i 5256 su razvijani paraleleno, s tim što je CP služio kao prototip i test platforma za mnoge stvari. Te je verovatno da je on samo prvi ''isprobao'' novu osovinu a 5256 je posle uveo u serijsku proizvodnju.