Šta je novo?

Gradski prevoz u svetu

Замишљам овакву сцену негде на Дедињу, код Музеја Југославије (окружење са снимка у Бресту (Белорусија) је јако слично), боље да ни не замишљам наглост тог кочења... :laugh: :lool: Обратите пажњу на 0:24 када контактна мрежа крене буквално да се увија јер нема куда више, нагари га маестро за све паре.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=DTu_1aTNsKo[/youtube]
 
Nije ovo bila neka brzina. Po mojoj proceni šezdesetak km/h. Stao je vrlo brzo bez naglog kočenja.
Pogrešio je jer se previše odmakao za tu brzinu. Da je desnom stranom čepao liniju, mogao bi da prođe. Leva je spala kad je trolna glava naišla na konzolni nosač. Ili je bila malo kriva ili je klizačbio pojeden pa je kontaktni vud dublje ušao i stranica klizača zakačila. Ovaj tip mreže je najbolji, posebno kad je kolovoz neravan.
Inače, kako god neverovatno zvučalo, ziu smo na nekoliko mesto uveče terali i preko 100, bez posledica. Uglavnom.
 
Letnje vreme, razlabavila se mreža, ulegnuće u kolovozu vidi se kako se trola naginje na levu stranu a brzina nije velika, mislim čak ispod 50 km/h.
 
Ili sam ja baš loš u procenjivanju brzine sa snimaka, ili ovo uopšte nije bila neka velika brzina?
Al ozbiljno, možda i ja loše procenjujem.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=691379#p691379:2zzc7ge1 je napisao(la):
branik » Ned Dec 22, 2019 12:51 pm[/url]":2zzc7ge1]
Inače, kako god neverovatno zvučalo, ziu smo na nekoliko mesto uveče terali i preko 100, bez posledica. Uglavnom.
Auuu čoveče!!! :shock: :D :D
 
Bile su manje gužve u saobraćaju, ali 28 je objektivno trošila desetak minuta, 41 dvadesetak, a 40 koji minut više. Pričam o vožnjama uveče.
To čudo nije imalo maksimalnu brzinu, već je konstanto ubrzavao. Ulice i saobraćaj su jedino ograničavali brzinu.
Samo, malo je ljudi bilo sa umećem i petljom za tako nešto.
 
Bila luda vremena. Trola koliko mi pričaju kolege pod gasom bukvalno lepi trole za mrežu i tada teško padaju.
Ja sam sa busem od Zvezdare stigao do Banjice za 27 minuta. Isto uveče, prazne ulice.
 
Da, samo što si imao problem sa kočenjima niz D. Tucovića, a trolejbus je to rešavao bez grejanja doboša. Zato je trolejbusu skoro bilo svejedno da li pun ili prazan, ravno ili uzbrdo.
Dok su motke po sredini vozila, njihov pritisak na mrežu ok, klizači i trolne glave ok, samo gas.
Popunjavao sam rupu na 41, a radio na 28 i pod gužvom stigao na St. trg za polazak u svoje vreme. I to sa starijim vozilom koje nije bilo predviđeno za Banjicu. Malo su smrdele kočnice, malo otpornici, ali je izdržao.
 
Пролетос сам причао о дефектним Отокарима за Букурешт и поставио 2 снимка (цурење воде за грејање и блокаду врата, ко жели да види, има на стр. 41 ове исте теме). Ево још, на овом снимку врата неће уопште да се затворе.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Sx8LIABKjRo[/youtube]
Ово већ не бих знао шта је, стручнији нека објасне пошто се баш и не бих играо са Гугл преводиоцем.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=5DoFsHM3WDc[/youtube]
 
Pa valjda to sto mu se cela komandna tabla pomera a to ne bi trebalo?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=691451#p691451:3o8qpm5n je napisao(la):
branik » Ned Dec 22, 2019 4:42 pm[/url]":3o8qpm5n]Da, samo što si imao problem sa kočenjima niz D. Tucovića, a trolejbus je to rešavao bez grejanja doboša. Zato je trolejbusu skoro bilo svejedno da li pun ili prazan, ravno ili uzbrdo.
Dok su motke po sredini vozila, njihov pritisak na mrežu ok, klizači i trolne glave ok, samo gas.
Popunjavao sam rupu na 41, a radio na 28 i pod gužvom stigao na St. trg za polazak u svoje vreme. I to sa starijim vozilom koje nije bilo predviđeno za Banjicu. Malo su smrdele kočnice, malo otpornici, ali je izdržao.
Jok , ništa se nije grejalo. Lako je spaliti kočnice treba znati kočiti.
 
Evo malo iskustava (jako skromnog za sad) sa periferije Amsterdama (autobuski prevoz), mozda cak i van Amsterdama, zavisi ko kako gleda. Ni po cemu se ne moze porediti sa Beogradon. Najvise zbog broja stanovnika/korisnika (bas malo), sto zbog topologije terena i ostalih karakteristika saobracaja. Autobusi su uglavnom ili prazni ili poluprazni, najcesce je Iveco, video sam do sad i par Solarisa. Kao i u svim manjim sredinama, ne staje na stanicu ako mu ne mahnete kada prilazi ili ako u autobusu ne pritisnete ono dugme za zaustavljanje. Na par mesta imaju tunele i saobracajnice odvojene samo za autobuse i tu voze baas pun gas, iskreno sam odusevljen. Na par linija imaju Iveco zglobove sa 4 osovine koji lete kroz ovakve tunele. Signalizacija na stanicama radi fenomenalno i povezana je sa google maps-om tako da vam gmaps odmah kaze za koliko dolazi autobus a ta info se poklapa sa onom na stanici. Za sad ovo sto sam video, tacno je kao metro. Olicna je fora da sto takodje ima onog usporavanja vozila po potrebi pa se desi da vozac stoji na nekoj stanici 2-3 minuta. Kao sto neko rece, niko se ne zali. O razlici o kulturi, ne bih sad govorio, drugacija je sredina (manja), ali ide do toga da se vozacu putnici zahvaljuju kada im otvori vrata na stanici, jave se kada udju, stvarno jako prijatna promena. E sad, cene. To je vec ludilo, karta od 90 minuta (vazi samo za autobuse) - 6.5 evra. Dnevna 11.5e. Mesecna oko 120e (ovo cesto placa poslodavac). Ova karta vazi samo u autobusima u regionu, taj deo Amsterdama sa lokalnim gradicima. Nisa voz, nista metro.
 
http://rs.n1info.com/Svet/a557273/Lukse ... b6XOiylzHY

Luksemburg postaje prva zemlja u svetu s besplatnim javnim prevozom

Prvog marta 2020. godine Luksemburg će postati prva zemlja u svetu u kojoj će javni prevoz biti besplatan. Vlasti su se odlučile na takav potez u nadi da će se smanjiti broj automobila koji krstare putevima, a u skladu sa dugoročnim planom smanjenja emisije štetnih gasova. U tom cilju do kraja godine autobuski sistem u celoj zemlji biće na električni pogon.

Dvesta hiljada stanovnika ima grad Luksemburg. Još toliko ljudi svakodnevno dođe u grad na posao i ode iz njega, jer žive van zemlje zbog visokih troškova stanovanja. Zbog niske cena goriva od nešto više od jednog evra, ogromna većina putuje automobilima. Zbog toga su na prilaznim autoputevima ogromne guže svakodnevica, dok emisija štetnih gasova drastično raste. I to se mora promeniti, smatraju valsti u Luksemburgu

"Broj ljudi koji koriste javni trasnport još nije onoliki koliko bi smo želeli da bude, tako da smo došli na ideju da on postane besplatan. Nadamo se da će to biti jedan od razloga da ljudi više koriste javni prevoz", kaže gradonačelnica Luksemburga Lidija Polfer.

Autobuski prevoz do sada je bio besplatan subotom i drugim posebno određenim danima, a turistički autobus bez vozača svakodnevno.

Od 1.3. besplatan prevoz obuhvatiće sve gradske i prigradske autobuske linije, gradski tramvaj, ali i železnicu na teritoriji Luksemburga.

To znači da će za radnike koji dolaze sa druge strane granice karte biti dosta jeftnije, jer će plaćati samo za deo puta kroz Francvusku, Nemačku i Belgiju.

"Sve velike urbane oblasti, svi ekonomski centri širom sveta pokušavaju da pronađu neko rešenje. Ovde u Luksemburgu, kao maloj zemlji sa dinamičnom ekonomijom, da budemo neka vrsta svetionika i pokažemo koje su to druge mogućnosti", rekao je zamenik premijera Luksemburga i ministar za održivi razvoj i infrastrukturu Fransoa Bauš.

Luksemburg godinama pažljivo planira javni prevoz, ali ne uspeva značajnije da smanji broj automobila na ulicama. Aktuelna vlada odlučna je da tome stane na put.

Do kraja 2020. godine sav autobuski prevoz biće na električni pogon, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. Iz istih motiva glavni grad je mesecima raskopan radi izgradnje novih tramvajskih linija. Cilj Vlade Luksemburga je da do kraja godine smanji emisiju CO2 za čak milion tona, kako bi do 2030. država smanjila ukupnu emisiju štetnih gasova za 50-55 odsto, što je i cilj nove Evropske komisije za teritoriju cele EU.
 
Da li je neko radio ozbiljnu studiju na ovu temu, za Beograd. Operativni troskovi javnog prevoza koji ukljucuje BGvoz, autobuse, tramvaje itd, koliko bi para trebalo i koliko je to ostvarivo? Drugi deo problema je lokalni, a to je sto javno preduzece koje je 100% na budzetu na ovim prostorima ne moze da funkcionise normalno, u smislu bez korupcije ili barem sa minimalnom korupcijom.
 
Ја мислим да је бесплатан превоз генерално немогућ у великим градовима. Овако места као што су Талин (400 хиљада људи) или Луксембург, могу то да ураде. Уз то, развијенији су од нас и могу себи то да допусте. У Талину је, од када је превоз бесплатан, ситуација са њим више/мање феноменална, уводе се нове линије, купују се нова возила и генерално се драстично смањио број аутомобила
 
hiavata":q5doaxwb je napisao(la):
Operativni troskovi javnog prevoza koji ukljucuje BGvoz, autobuse, tramvaje itd, koliko bi para trebalo i koliko je to ostvarivo?
Ukupni troškovi ITS u Beogradu su oko 230 miliona evra godišnje.
Negde sam pročitao da će ovo Luksemburg koštati oko 45 miliona evra (ne znam koliko je to tačno, ali u svakom slučaju manje nego u Beogradu).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695878#p695878:1kr2e9jb je napisao(la):
Fića » 06 Jan 2020 09:51[/url]":1kr2e9jb]Ја мислим да је бесплатан превоз генерално немогућ у великим градовима. Овако места као што су Талин (400 хиљада људи) или Луксембург, могу то да ураде. Уз то, развијенији су од нас и могу себи то да допусте. У Талину је, од када је превоз бесплатан, ситуација са њим више/мање феноменална, уводе се нове линије, купују се нова возила и генерално се драстично смањио број аутомобила
Kod nas treba prvo da se promeni svest "Jedna osoba - jedno vozilo" i "Svuda se brže i komotnije stiže kolima nego li gradskim prevozom".
 
Да, али ништа не наслућује ка томе. Град више заради ако једна особа дође колима са Звездаре и паркира се у десетоспратној гаражи 300 метара од главног трга у земљи, него ако та иста особа дође 28ицом.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695907#p695907:3ogr4i2a je napisao(la):
solecar » Mon Jan 06, 2020 12:02 pm[/url]":3ogr4i2a]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695878#p695878:3ogr4i2a je napisao(la):
Fića » 06 Jan 2020 09:51[/url]":3ogr4i2a]Ја мислим да је бесплатан превоз генерално немогућ у великим градовима. Овако места као што су Талин (400 хиљада људи) или Луксембург, могу то да ураде. Уз то, развијенији су од нас и могу себи то да допусте. У Талину је, од када је превоз бесплатан, ситуација са њим више/мање феноменална, уводе се нове линије, купују се нова возила и генерално се драстично смањио број аутомобила
Kod nas treba prvo da se promeni svest "Jedna osoba - jedno vozilo" i "Svuda se brže i komotnije stiže kolima nego li gradskim prevozom".

Malo je do svesti ali malo vise do cinjenicnog stanja, da se stvarno u vecini slucajeva brze i komotnije stize kolima.
 
Ja upravo mislim baš suprotno. Bezbroj puta sam imao prilike da ja koji sam u vozilu gradskog prevoza određenu deonicu pređem za isto vreme kao i osoba koja vozi kola. Postoje delovi grada i destinacije gde se stiže brže kolima, ali ne u tolikom broju da su u većini slučajeva i da su superiorniji u odnosu na vožnju gradskim prevozom. I jedni i drugi dele iste saobraćajnice i niti gradski prevoz može da prestigne kola, niti kola gradski prevoz. Sad na prvu loptu, mogu najmanje desetak lokacija (pravaca) da navedem gde niko nije superioran.
 
Браћа Руси су се поново својски потрудили да ми учине дан смешнијим, ево шта се дешава када возачи прецене габарите и карактеристике својих возила: :lool:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=gyr4Ko7oz8w[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=wlYHH5nUGD4[/youtube]
 
Dešava se. Dešavalo se i meni više puta. Nekad jednostavno zaboraviš. Nekad, kao na St.trgu često, staneš levo, a trole ostanu na desnoj, kasnije kreneš i zaboraviš. Bilo je namernog rušenja. Gnjavi neko ispred, spremiš se za brzo iskakanje i što brže postavljanje motki. Ko pre bude goto, pre kreće. Mnogo bih o tome mogao da pričam.
Uglavnom, vrlo lako ih je zaboraviti.
A pre daljeg podsmevanja vozačima trolejbusa, znajte da on ima novu dimenziju o kojoj mora da misli : istovremeno upravlja i trolama, ne samo vozilom, mora da prati i saobraćaj i mrežu, što je osetno veći rad i traži dodatnu koncentraciju i veštinu. Čim vožnja postane mehanička radnja i padne pažnja, padnu i trole. Koliko vozača može da koči levom nogom i uvek bude siguran da će kod iznenadne situacije reagovati prava noga?A tek, koliko vozača je u stanju da jedan krug odradi na autobusu, pa jedan na trolejbusu (i to na manuelcu, gde leva noga radi drugi posao)?
 
Kako su u Beogradu resene trolebujske skretnice? Da li je u pitanju samo inercija, da li je onaj fazon gde je potrebno da trolejbus vec "udje" u skretanje i onda papucice ne nalezu u isto vreme na oba ulazna dela skretnice pa to signalizira sistemu da prebaci, ili je onaj tip gde je potrebno da trolejbus povuce vise struje sa mreze na prilazu kako bi se prebacila?
 
Dešava se. Dešavalo se i meni više puta. Nekad jednostavno zaboraviš. Nekad, kao na St.trgu često, staneš levo, a trole ostanu na desnoj, kasnije kreneš i zaboraviš. Bilo je namernog rušenja. Gnjavi neko ispred, spremiš se za brzo iskakanje i što brže postavljanje motki. Ko pre bude goto, pre kreće. Mnogo bih o tome mogao da pričam.
Uglavnom, vrlo lako ih je zaboraviti.
A pre daljeg podsmevanja vozačima trolejbusa, znajte da on ima novu dimenziju o kojoj mora da misli : istovremeno upravlja i trolama, ne samo vozilom, mora da prati i saobraćaj i mrežu, što je osetno veći rad i traži dodatnu koncentraciju i veštinu. Čim vožnja postane mehanička radnja i padne pažnja, padnu i trole. Koliko vozača može da koči levom nogom i uvek bude siguran da će kod iznenadne situacije reagovati prava noga?A tek, koliko vozača je u stanju da jedan krug odradi na autobusu, pa jedan na trolejbusu (i to na manuelcu, gde leva noga radi drugi posao)?
И то што кажете, реално, сваком може да се деси да мало ,,зариба"... :wink: Праштајте!
 
Vrh