Ali se to nikad neće desiti. Ovako će bar nešto ostati. Gospoda arhitekte (oni zadrti) će morati da oproste, jer druge opcije za sad nema na vidiku.
Jeste da je to nasleđe i kulturno dobro ali država nema para da ga vraća u izvorno stanje, a nijedan investitor ili partner nema interes za to.
Jedna blesava analogija radi ilustracije:
Neka osoba nasledi od pradede stari gospodski automobil iz perioda 30ih, ali u očajnom stanju, pošto je stajao na otvorenom 90 godina. Može da se remontuje i dovede u vozno stanje, ali ne sa originalnim delovima. Šta je bolje uraditi?
a) ostaviti ga sa ''original'' delovima kojima je jednu polovinu pojela rđa a drugu polovinu mahovina... tako da služi samo kao ukras...
b) ono što može od originala restaurirati, a ono što ne može, zameniti modernim (zamenskim) delovima i dovesti ga u stanje gde može da se vozi, da se odveze na izložbe, i da se koristi, kako za izložbe i filmove, tako i za potrebe svog vlasnika
Ne znam za vas, ali ako mi je postavljen ovakav ultimatum (dakle ili-ili, kao u ovom slučaju sa GŠ), ja ću uvek glasati za opciju b).
Bolje i pola funkcionalnog, sređenog i ulepšanog kompleksa nego dva bloka ruina i simbola nesposobnosti države.