Американци траже начин да путем привлачних инвестиција сруше бомбардовани Генералштаб у Београду, како би прикрили последњи велики, свима видљиви доказ њиховог злочина према Србији.
Најава америчког милијардера Доналда Трампа да ће до краја године послати тим својих сарадника у Београд који би проучили локације за изградњу новог ексклузивног хотела, узбуркала је јавност у Србији и поново покренула полемику да ли треба рушити здање бомбардованог Генералштаба у улици Кнеза Милоша.
Наиме, добро обавештени извори су нам потврдили да је Трамп заинтересован баш за ту локацију, која је остала један од редких сведока злочиначког америчког бомбардовања Србије, који сада баш амерички капитал жели да потпуно сакрије и преда забораву.
Са Трампом је о овоме у Њујорку разговарао лично премијер Србије Ивица Дачић, који је са своје стране овај састанак оправдао тиме да би долазак Трампових пара био веома значајан, јер би то био позив и другим озбиљним инвеститорима да дођу у Србију.
За шест месеци се навршава 15 година од бомбардовања зграде Генералштаба у Немањиној улици у Београду, а ни после толико времена нема једногласног става стручне јавности и владајућих политичара у Србији да ли тај објекат треба срушити, или му обновити првобитни изглед.
Влада Србије је, на предлог Републичког завода за заштиту споменика културе, пре осам година озачила некадашњу зграду Генералштаба као културно добро. Недуго после тога, та иста Влада је поднела захтев да се заштита укине, а из Републичке дирекције за имовину као аргумент су тада навели да је одржавање рушевине у центру престонице небезбедно и економски неисплативо, и да би зграду требало продати.
Републички завод за заштиту споменика је овај захтев Дирекције за имовину одбио, а прича о укидању статуса споменика културе је поново била актуелизована почетком ове године, када је шеик из Емирата пожелео да дође у посед ове екслузивне локације у центру Београда. Тада се умешало Министарство грађевине и урбанизма које је покренуло иницијативу да се зграда обрише из регистра културних добара, и све то после напрасног извештаја републичког грађевинског инспектора, који је написао да се од бомбардовања стање овог објекта погоршало, и да то утиче на сигурност и обављање саобраћаја у Немањиној улици.
Међутим, стручна јавност, а пре свега архитекте се томе жестоке противе оцењујући да је овај извештај поменутог инспектора комичан, јер је он у њему само визуелно утврдио угибање конструкције, што се граничи са здравом памети и вређа струку. Архитекте сматрају да је у питању био изнуђени притисак учињен због посете заинтересованог шеика из Емирата, а који важи за великог пријатеља потпредседника Владе Србије Александра Вучића.
У мају ове године на трибини Београдске интернационалне недеље архитектуре светски признат стручњак из те области архитекта Спасоје Крунић је изјавио да су они који одлучују о згради Генералштаба неуки и да немају појма о великом значају тог здања. Крунић је још подвукао примитивизам и неукус домаћих политичара који афирмативно говоре о чудовишном, перверзном, и суманутом здању ирачког аутора Захе Хадид, планираном тик уз Калемегданску тврђаву, и оценио да се очигледно у Србији неко шегачи уништавајући архитектуру, архитектонско наслеђе и урбану меморију Београда.
Доајен српског новинарства Захарије Трнавчевић је предложио да се бомбардована зграда остави као меморијал незаконитом бомбардовању Београда и Србије, јер су грађани Србије дужни и обавезни да чувају сећање на незаконито и некажњено понашање Америке и НАТО-а. Генерације које су рођене после тог догађаја треба да знају да је 1999.године НАТО славио 50 година од оснивања, па су уприличили мало „шенлучења”, са бацањем касетних и „паметних”, вођених пројектила по цивилним циљевима и цивилима који су имали несрећу да се затекну на месту које су пилоти НАТО имали у својим џи-пи-ес програмима. Трнавчевић је предложио да се пред зградом постави велика табла са причом како је НАТО, без сагласности и налога Савета безбедности УН, за 78 дана у 100.000 налета авијације истресао на Београд, Србију и Црну Гору више од 200.000 тона пројектила, међу којима и велики број касетних бомби и бомби са осиромашеним уранијумом.
И група генерала и адмирала некадашње Југословенске народне армије успротивила се укидању статуса споменика културе за комплекс зграда Генералштаба, подвлачећи да ће Министарство грађевина разарање које је започео НАТО довршити дорушавањем и брисањем овог споменика културе. Генерали и адмирали траже да се споменик санацијом сачува као трајна успомена и на херојство 7.000 бораца палих у бици на Сутјесци и 305.000 бораца погинулих за победу и слободу у Другом светском рату против фашистичких завојевача. ( Здања Генералштаба и суседног, такође бомбардованог Министарства одбране, према замисли њиховог аутора чувеног архитекте, академика и професора Николе Добровића, својом симболиком представљају кањон реке Сутјеске, где су у току Другог светског рата Титови партизани водили одлучујућу битку против немачких окупатора.)
Иначе, зграда генералштаба је већ годинама својеврсна туристичка атракција за све стране туристе у Србији. Аутобуси са туристима обавезно успоравају на раскрсници улица Немањине и Кнеза Милоша, водичи им нашироко објашњавају ко је и чиме бомбардовао Србију, док странци све то снимају на своје камере, фотоапарате и мобилне телефоне. Међу њима је немали број Американаца, који се на један дан задржавају у Београду на пропутовању Дунавом од Беча до Црног Мора.
И баш они треба да и даље преносе својим сународницима слике са лица места овог злочина НАТО-а и њиховог председника Била Клинтона, а не да тајно, под велом наводних перспективних инвестиција, покушавају да баш америчким парама сруше овај вероватно последњи видљиви доказ безумља и бесчасти америчке агресије на Србију.
http://serbian.ruvr.ru/2013_11_22/Nepristojna-ponuda/
