direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.037
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ju.sr.html
Mihajlo mitrovic o arhitekturi beograda i generalstaba itd
Реч којој архитекте верују
Монографија Михајла Митровића у којој је аутор представио најзначајнија београдска здања изграђена између 1950. и 2012. године промовисана у Клубу књижевника Србије
Палата Савезног извршног већа, Генералштаб, зграда „Политике”, Дом штампе, опера „Мадленијанум”, храм Светог Василија Острошког, хотел „Холидеј ин”, „Сава центар” и бројне стамбене зграде, део су богатог пописа најзначајних градитељских дела која су сабрана у монографији „Архитектура Београда 1950-2012” Михајла Митровића. За писање ове књиге представљене публици у препуној сали Удружења књижевника Србије није коришћења литература – летопис je настао тако што је архитекта Митровић кроз субјективну пројектантску призму и уз прегршт чињеница, цртежа и фотографија сваке куће, писао у време када су оне настајале.
– На једном месту сакупио сам своје текстове о најзначајнијим објектима који су објављени у „Политици”, бројним стручним часописима, на Радио Београду, а то можете постићи само ако вам Бог да да поживите 91 годину. Потрудио сам се да о свакој кући оставим писани траг који је повезује са догађајем на месту на коме је она саграђена. Овај архитектонски дневник плод је мог дежурства на важним градилиштима Београда – каже Митровић.
Монографија човека који верује да је „архитектура једина уметност у којој не може бити плагијата” непроцењив је дар, сложне су архитекте, за стручну јавност, историју архитектуре али и националну културу.
– Ово је књига којој се може веровати. Посебна је зато што је Митровић повезао архитектуру и уметност представљајући у монографији неколико скулптура у отвореном простору. Величина овог ерудите огледа се и у спремности да своје ставове јавно износи и да се бори за њих и онда када је у мањини – истиче Бојан Ковачевић, архитекта који је између осталих говорио о књизи.
Митровић је за монографију добио награду Вукове задужбине за уметност у 2012. години, а синоћно дружење организовали су Академија архитектуре Србији и издавач књиге „Службени гласник”.
1958. Дом штампе на Тргу Републике, архитекта Ратомир Богојевић
1963. Генералштаб на углу Кнеза Милоша и Немањине, архитекта Никола Добровић
2000. Стамбена зграда у Кумановској улици, архитекта Бранислав Митровић
1999. Храм светог Василија Острошког, архитекта Михајло Митровић
Д. Мучибабић
Mihajlo mitrovic o arhitekturi beograda i generalstaba itd
Реч којој архитекте верују
Монографија Михајла Митровића у којој је аутор представио најзначајнија београдска здања изграђена између 1950. и 2012. године промовисана у Клубу књижевника Србије
Палата Савезног извршног већа, Генералштаб, зграда „Политике”, Дом штампе, опера „Мадленијанум”, храм Светог Василија Острошког, хотел „Холидеј ин”, „Сава центар” и бројне стамбене зграде, део су богатог пописа најзначајних градитељских дела која су сабрана у монографији „Архитектура Београда 1950-2012” Михајла Митровића. За писање ове књиге представљене публици у препуној сали Удружења књижевника Србије није коришћења литература – летопис je настао тако што је архитекта Митровић кроз субјективну пројектантску призму и уз прегршт чињеница, цртежа и фотографија сваке куће, писао у време када су оне настајале.
– На једном месту сакупио сам своје текстове о најзначајнијим објектима који су објављени у „Политици”, бројним стручним часописима, на Радио Београду, а то можете постићи само ако вам Бог да да поживите 91 годину. Потрудио сам се да о свакој кући оставим писани траг који је повезује са догађајем на месту на коме је она саграђена. Овај архитектонски дневник плод је мог дежурства на важним градилиштима Београда – каже Митровић.
Монографија човека који верује да је „архитектура једина уметност у којој не може бити плагијата” непроцењив је дар, сложне су архитекте, за стручну јавност, историју архитектуре али и националну културу.
– Ово је књига којој се може веровати. Посебна је зато што је Митровић повезао архитектуру и уметност представљајући у монографији неколико скулптура у отвореном простору. Величина овог ерудите огледа се и у спремности да своје ставове јавно износи и да се бори за њих и онда када је у мањини – истиче Бојан Ковачевић, архитекта који је између осталих говорио о књизи.
Митровић је за монографију добио награду Вукове задужбине за уметност у 2012. години, а синоћно дружење организовали су Академија архитектуре Србији и издавач књиге „Службени гласник”.
1958. Дом штампе на Тргу Републике, архитекта Ратомир Богојевић
1963. Генералштаб на углу Кнеза Милоша и Немањине, архитекта Никола Добровић
2000. Стамбена зграда у Кумановској улици, архитекта Бранислав Митровић
1999. Храм светог Василија Острошког, архитекта Михајло Митровић
Д. Мучибабић