Šta je novo?
Od:
Filteri

Gde živeti u Srbiji?

Криза деведесетих је само наставак кризе осамдесетих, као што је данашња наставак кризе раних двехиљадитих, а нека сутрашња наставак криза данашњице..


[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=9tBQ5K2-sWE[/youtube]
 
A krza osamdesetih, nastavak krize sedamdesetih, a sedamdesetih, krize sezdesetih.
Kakva glupost.

SFRJ se sedamdesetih zaduzila, a onda su kamate skocile. Da bi vracala dugove, SFRJ je osamdesetih zavela strogu stednju.
Medjutim, SFRJ je imala sopstvenu proizvodnju i industriju. To Srbija danas nema.
 
Говорим о свим врстама криза, политичким, друштвеним, економским.. Да си иоле информисан, знао би да су постојале кризе разних карактера и седамдесетих, нарочито шездесетих, педесетих, четрдесетих, наравно рат, тридесетих, двадесетих итд..

Имала је индустрију и производњу, али није имала систем. Ни КС, ни КСХС, ни КЈ, ни ДФЈ, ни ФНРЈ, ни СФРЈ, ни СРЈ, ни СиЦГ ни данас.

Постоје и данас сиромашне државе богате нафтом или налазиштима дијаманата примера ради.
 
Pa ja ne znam ko sa malo mozga misli nesto drugacije? Da smo sad iole normalna zemlja, ali iole, niko nikad ne bi idealizovao nekakve sezdesete, sedamdesete ili osamdesete nego bi se na to gledalo kao na mracno doba. Naravno, prolupali matorci bi bili jedini jer su bili tad mladi pa im bilo dobro, ali svako ko objektivno gleda ne bi se divio tom dobu. No, kakve sad osamdesete i devedesete odjednom na ovoj temi xD
 
Cak i taj slab sistem u SFRJ je za ovo s..nje nedostizni cilj.

Drzava nikada ne radi potpuno u interesu gradjana, ali SFRJ je barem 75% radila u interesu gradjana.
Recimo sistem zdravstvene zastite ja bio postavljen uglavnom u interesu vecine gradjana.
Dolazile su delegacije iz Svedske i Holandije pocetkom sezdesetih da bi ucili kako to funkcionise.
Domovi Zdravlja su stvarno funkcionisali.

Fakulteti u Beogradu nisu prodavali diplome do devedesetih. (To je postojalo u Pristini i Podgorici)

Ako ste bili kriminalac u SFRJ, niste mogli na TV, sve do devedesetih.


Danas svi organi drave rade suprotno interesima vecine, a u interesu olgarhije i okupatora.
 
Evo predlog gde živeti, nema zagadjenja, život je spor i opušten, nema gužvi u gradskom prevozu:

Sremski Karlovci

Sigurno ste barem jednom posetili Sremske Karlovce i uživali šetnjom kroz ovo simpatično Sremsko mesto. Ovaj gradić ima bogatu istoriju, a prvi pisani tragovi ukazuju na to da je na ovoj lokaciji 1308. godine još u doba Rimskog carstva, izgrađena tvrđava pod nazivom „Karom“.

Reč Karom potiče iz mađarskog jezika i u prevodu znači Kandža. Naziv tadašnje tvrđave verovatno je povezan sa orlom Krstašem, koji je sigurno u ono vreme nadletao tadašnju tvrđavu. Sremski Karlovci plene svojom lepotom, a kada posmatrate arhitekturu ovog mesta, jednostavno vam zastaje dah.

Na mestu današnjih Sremskih Karlovaca 1308. godine izgrađena je tvrđava Karom!
Sremski Karlovci su ušuškani na obroncima Fruške gore, a istorija ovog grada započinje još u 14. veku. Na tadašnjem prostoru, formiran je grad pod nazivom Opidium (lat. Oppidium). Sremski Karlovci su poznati i pod sledećim nazivima: nem. Karlowitz, mađ. Karloca, tur. Karlofca.


Grad se zvanično pominje u jednom dokumentu iz 1308. godine, a poznato je da je tvrđava Karom bila pod vlašću tada poznatih i izuzetno cenjenih porodica Morović i Batori. Karlovci su od 1521. godine bili pod vlašću Turaka, dugih 170 godina. U dokumentu Otačniku manastira Krušedol iz 1532. i 1533. godine, prvi put se spominje slovensko ime mesta pod nazivom Karlovci.

Slovensko ime Karlovci spominje se 1532. godine!
Sremski Karlovci su pod Turskom vlašću bili sve do Velikog Bečkog rata, kada je turska vojska u svom povlačenju ka Beogradu na žalost skoro potpuno uništila ovo mesto. I onda se od 1698. do 1699. godine održava kongres tokom koga je označen kraj neprijateljstava između koalicije Mletačke Republike, Austrije i Poljske sa Osmanskim carstvom.

Karlovci nakon 1699. godine postaju izuzetno poznati kao trgovačko mesto, jer su kroz njega prolazili brojni trgovci ka Turskoj. Još većem značaju ovog mesta za trgovce u onom vremenu, doprinela je i blizina Dunava kojim su plovili trgovački brodovi.

Karlovci od 16. veka postaju jedno od najznačajnih crkvenih središta srpskog naroda, a nakon Prve seobe Srba 1690. godine, postaju jedan od značajnih kandidata za sedište srpskih arhijereja. Godine 1713. nakon Trećeg crkvenog privilegovanog izbornog sabora 1713. godine, odlučeno je da se iz manastira Krušedol premesti u Sremske Karlovce.

Od 1699. godine Karlovci postaju izuzetno poznato trgovačko mesto!
Veliki požar je na žalost 1788. godine uništio dobar deo naselja, ali je zahvaljujući mitropolitu Stratimiroviću grad ubrzo obnovljen. Nadaleko poznata Karlovačka gimnazija počela je sa radom 1791. godine, a Bogoslovija počinje sa radom 1794. godine. Karlovačku gimnaziju su pohađali sinovi Jakova i Alekse Nenadovića, kao i Vuk Stefanović Karadžić.

Naučno društvo „Karlovački krug“ osniva se početkom 19. veka, 1809. pokrenuta je „Crtačka škola“, a zgrada Magistrata završena je 1811. godine. „Majska skupština“ održana je u Sremskim Karlovcima 1848. godine, a poznati „Blagoveštanski sabor“ održan je 1861. godine, dok je godine 1918. dogovoreno je Ujedinjene srpskih pravoslavnih eparhija. Godine 1920. svečano je proglašena „Srpska Pravoslavna Crkva“.

Karlovačka gimnazija u Sremskim Karlovcima započela je sa radom 1791. godine!
Najpoznatije ličnosti Sremskih Karlovaca su: Arsenije III Čarnojević, Josif Rajačić, Stefan Stratimirović, Đorđe Stratimirović, Stevan Šupljikac, Lukijan Mušicki i nadaleko poznati pesnik Branko Radičević.

Na temeljima starog manastira iz 16. veka 1746. Godine, izgrađen je potpuno novi hram Gornje Vavedenjske crkve. U Karlovce se 1739. godine doselila 51 Nemačka porodica, a ove porodice su se nastanile oko Kapele mira koju su kasnije i obnovili.

Zahvaljujući Pavlu Nenadoviću 1749. Godine, obnovljene su zapuštene škole, a iz posebnog crkvenog fonda koji je osnovao finansirani su učitelji i sveštenici. Nenadović je školama poklonio puno knjiga, a izgradio je i Sabornu crkvu koju je posvetio Svetom Nikolaju. Proširio je i ukrasio baštu, a obnavljao je Fruškogorske manastire i osnovao štampariju.

Zgrada nove rimokatoličke crkve izgrađena je 1768. godine pa su zatim nove crkve posetili feldmaršal Laudon, budući car Josif kao i princ Albert.

Pavle Nenadović je 1749. pomogao obnovu zapuštenih škola u Sremskim Karlovcima!
U Donjem kraju 1770. godine podignuta je bolnica, a te godine Karlovci su posedovali puno trgovačkih radnji negde oko 36 dućana, kao i veliki broj zanatlija čak 144. Tih dana na prostoru Sremskih Karlovaca pod zasadima vinograda bilo je čak nekoliko hiljada jutara.

I ono bez čega Sremske Karlovce ne možemo zamisliti a to su gostione kojih je bilo skoro 40. Najstarija gostiona u Sremskim Karlovcima je gostiona „4 Lava“, koja je naziv dobila po nadaleko poznatoj česmi u centru Sremskih Karlovaca. Danas ova gostiona nudi vrhunske specijalitete koji su poznati u ovom kraju, a nudi isključivo vina ovog kraja.

Česma „4 Lava“ izgrađena je 1799. godine u spomen završetka prvog vodovoda u Sremskim Karlovcima. Glavni finansijer i pokrovitelj česme bio je Stefan Stratimirović, a za izgradnju česme posebno se angažovao dr. Jovan Živković. Zapisi na pločama od kamena iznad bazena česme ukazuju na to da je ova nadaleko poznata česma obnovljena 1858. i 1925. godine.

Poznata česma „4 Lava“ izgrađena je 1799. godine!
Česmu čine mermerni bazen koji je formiran od crvenog mermera, kao i česmeni stubac kvadratnog preseka sa profilisanom plintom sa gornje strane i baroknom vazom na samom vrhu česme. Poznato je da je crveni mermer donešen iz kamenoloma koji se nalazio u blizini mesta Pečuj.


Bakarne lule izlaze iz metalnih glava lavova, a iz tih lula bez prekida teče voda. Postoji i određeno predanje po kojem će se svako ko popije vodu sa ove česme, jednog dana vratiti u Sremske Karlovce i tu se venčati.

Sremski Karlovci poseduju još nekoliko česmi sa izvorskom vodom i to su: Česma Patrijarhovac koja se nalazi u dvorištu palate Ilion. Ova česma je izgrađena 1884. godine, a posvećena je Bogojavljenju. Česma Svetog Andrije nalazi se kod kuće Popović-Smotra u ulici Mitropolita Stratimirovića, a možemo navesti još jednu to je Varadinska česma koja se pominje još u Tursko doba.

U Sremskim Karlovcima posebno se ističe prelepo staro jezgro, a sačuvan je i jedan broj starih građevina:



Crkva uvođenja u hram presvete Bogorodice (izgrađena 1746. godine)

Rimokatolička crkva Svetog Trojstva (prvi put se pominje 1735. godine)

Saborna crkva Svetog Nikole (izgrađena 1758. godine)

Karlovačka gimnazija (poseduje biblioteku sa čak 18.000 knjiga i to je najstarija školska biblioteka u Srbiji)

Kapela Mira

Pravoslavna Bogoslovija

Gradska kuća (građena u stilu neoklasične arhitekture od 1808. do 1811. godine)

Palata Ilion (građena od 1836. do 1848. godine)

Zgrada Patrijaršije (građena je u stilu neorenesansne i barokne arhitekture od 1892. do 1894. godine)

Karlovački Stefaneum

Dvorska bašta


Na Karlovačkim brežuljcima Mateju, Ešikovcu, Lipovcu, Čeratu, Krstuševini i Banstolu od davnina su sađeni čokoti loze. Sremski Karlovci su poznati već vekovima po kvalitetnim vinima i naravno čuvenom Bermetu. Trgovci su od davnina kupovali Karlovačka vina i izvozili ih u daleki svet, a postoje tvrdnje da se Karlovački „Bermet“ služio na carskim dvorovima, brodovima pa čak i na čuvenom prekookeanskom brodu Titanik.

Sad nije teško izvući zaključak zašto je kupovina kuća u Sremskim Karlovcina sve tražniji pojam kako kod onih koji žele da uživaju u ovom čudesnom malom mestu.


Preuzeto sa reddita https://www.reddit.com/r/NekretnineSrbija/comments/okr78p/istorija_sremskih_karlovaca/
Kliknite za proširenje...
 
Sombor je zaista nekad bio sjajno mesto, sa primesama zimske depresije za one koji to vole.
Kako je danas, ne znam.

Novi Sad je postao verzija Beograda, nije bas za zivot.

Bogatic i Sabac su danas na zalost strahovito zagadjeni.

Tesko je poverovati da u S. Karlovcima nema danas zagadjenja.
 
Koliko smarate sa tim, ko zivi zivot i ne cita o tome, ni ne zna da postoji. Plus nidje veze, evo kod mene 84, a dole na Padini, par stotina metara dalje je 166. Sad kao ako odem tipa da trcim, dole cu se ugusiti, a onda cu ovde prodisati. Prica koja je intenzivno krenula da se forsira pocetkom 2019.godine i na koju se nadovezao korona virus, sa istim medijskim principima stvaranja straha, opterecivanjem naroda gomilom informacija, uglavnom nepotrebnih itd. Činovnička Kolonija 44 sad, Milovana Marinkovica 151, a razlika fazon 300 metara izmedju stanica.

Kome je to kriterijum, onda mu svejedno gde zivi, da se zabode u kucu i zatvori prozore moze svuda.

Mozda Sremski Karlovci imaju samo tu jednu stanicu, a da imaju dve, pored bi bilo duplo vece zagadnjenje. Mora se paziti kojim se ulicama ide. Evo Novi Sad koji je malo pored.

Screenshot-2.png


Fazon da jedna od ove stanice crkne, neko bi izvukao zakljucak da je Novi Sad ili izuzetno cist ili izuzetno zagadjen. Ovako je samo dokaz koliko nidje veze ta sranja nemaju.
 
zelene stanice obicno nemaju merac Pm2.5 cestica
 
Sela i manja mesta su zimi izuzetno zagadjena zbog lozenja. Slabije imovinsko stanje, nema se za cistije energente, efikasnije peći. Nema ni svesti o tome na žalost. Najavljeno poskupljenje gasa i struje neće pomoći. Ni običaj paljenja njiva u ovom periodu ne pomaže.
 
@Beki

Da smaraju - smaraju. Pogotovu ovaj jedan što mrzi ceo univerzum. Ali iako se slažem da je problem zagađenja nekad preuveličavan, nekad i nije. Biće dana kada će merne stanice očitavati crveno, a ti i ja izaći na ulicu i ne osetiti ništa. Ali biće i dana kada ćemo izaći i odmah osetiti pečenje.
To zagađenje jeste realan problem. Možda nije uvek toliko drastično kako neki predstavljaju ali svakako postoji i problem je.

Još jedna velika muka i sramota kod Beograda je što godišnje ima tek dva-tri meseca kada nema nekog smrada u svom vazduhu.
Zimi su to černobilji i smederevci zbog grejanja, proleće čisto, leti smrad od deponija što trule ili gore (odabrati po želji), a pred kraj leta smrad od đubriva i go**na što isparavaju širom regiona i zadržavaju se u vazduhu bez vetra. Bukvalno ono što čovek uhvati od vazduha u proleće i ranu jesen, to je to. Ostalo je zatrovano ili smradom, ili dimčugom ili zagađenjem.
 
@Bender

Ja samo kazem da ti meraci nemaju veze. Da, jeste zagadjeno, ali secam se po onom istrazivanju da je jedino negde u Boru ili okolini Bora opasno po zdravlje.

Secam se prosli put kad sam usao da je Cukaricka padina bila tipa 50, a Banovo brdo 150, danas je obrnuto.

Dakle, to nije stalno stanje nego zavisi od nekih trenutnih faktora, komsija zalozio malo vise, vetar dunuo ovako, neko nesto zapalio... I to je zivot u gradu. I ti Sremski Karlovci su prakticno pregradje Novog Sada. I grad su. I ovaj ce da lozi i neki ce da pale i autobus ce da se zapali i sta ti ja znam. A vidis po tim meracima da nidje veze nema, danas ti je ovako, sutra onako, u ovoj ulici je sad ovako, sad onako...

Poenta cela mi je da je besmisleno zbog vazduha birati grad za zivot. I ja koliko se secam onog istrazivanja sto je Astrodule postavio, na prvom mestu je grejanje kao izvor zagadjenja i ne mislim na centralno xD. Tako da, sklonis se od automobila i fabrika, cekaju te sela i manji gradovi gde svi loze.

Ali opet je poenta da ako je grejanje broj jedan uzrok, to znaci da je nekada, tipa pre sto godina, bilo jos gore, a samo se sad kenja o tome.

Tako da, idite tamo gde vam odgovara, ako vam je bas vazduh broj jedan prioritet, idite lepo u sumu na vrhu planine.

Ali uvek imate ono istrazivanje, i tu se svaka prica zavrsava, da je zdravije trcati po zagadjenom vazduhu nego da niste izasli da trcite.

I svakako je zdravije dontgivafakovati oko takvih stvari nego citati to, a ne mozes nista.

I bio sam nesto bolestan juce i gusilo me i sad sam dosao sa bajsa i kao nov sam. To je ono sto vecina ne kapira nego vidi zagadjenje na netu i zatvori prozore i pokrije se pokrivacem preko glave.
 
Pre trista godina bilo je trista puta manje ljudi.
 
Jeste, ali ako je onaj pored tebe bu****, dzaba ti. Tako je i sa Sremskim Karlovcima, ako ti komsija zalozi sve u sesnaest mrtve pacove i trulo drvece, mozes da se slikas.

Jer po svemu sudeci, to je uzrok zagadjenja, trenutni faktori, a nije nesto sto je konstantno, tipa neka fabrika u Beogradu zbog koje je stalno zagadjen grad.

Kako bi drugacije objasnio ovu trenutnu situaciju?

1635426195264.jpg


Ovi dole se nakrcali sad na Autokomandi i smrde, ovi malo iznad ciliraju.
 
Poenta cela mi je da je besmisleno zbog vazduha birati grad za zivot. I ja koliko se secam onog istrazivanja sto je Astrodule postavio, na prvom mestu je grejanje kao izvor zagadjenja i ne mislim na centralno xD. Tako da, sklonis se od automobila i fabrika, cekaju te sela i manji gradovi gde svi loze.

Ali opet je poenta da ako je grejanje broj jedan uzrok, to znaci da je nekada, tipa pre sto godina, bilo jos gore, a samo se sad kenja o tome.
Kliknite za proširenje...
Slazem se i sa jednim i sa drugim.
Jeste malo suludo menjati grad samo zbog kvaliteta vazduha. Sem ako nisi bogatas kome ne smeta to i ima dobar udoban auto da se vozi do Beograda svaki dan.

I naravno da je i ranije bilo zagadjenja. Pre 300 godina ne toliko ali pre 200 i 100 svakako, kad su bile parne masine, lokomotive i slicne starinske primitivne masine sa sve grejanjem iskljucivo na drva. Mislim da smo to obradili jednom u nekoj drugoj temi. Neko od forumskih levaka ili liberala je bio insistirao da gradovu nisu imali zagadjenje pre 100 godina i onda sam mu pokazao fotografiju nekog grada iz tog doba sa sve dimnjacima i lokomotivama koje purnjaju crnu dimcugu sve u sesnaest.
 
Pa eto u Vršcu duva košava skoro svaki dan, čist je vazduh valjda, kome je to prioritet svih prioriteta- neka ima u vidu. Generalno, to je i jedan od naših najlepših gradova, ima dosta dobru železničku vezu sa Bg-om, biće i bolji put jednog dana. Lep kraj, nije samo monotona ravnica, vinogradi u okolini, Vršački breg, manastir Mesić, jezera u Beloj Crkvi..Blizu je Temišvar, jeftini letovi itd.
 
nije samo zbog vazduha, ali kada dočekam penziju, naravno ako je uopšte dočekam , odoh ja da živim u Sremskim Karlovcima.
 
U Vrscu je trenutno zagadjenje pm2.5 na nivou od 95, narandazsto. Kovacica 137, Padina 172. Alibunar 119.
Vracar 170 Borca i Cukarica u ljubicastom, 247.... Zaista je bolje nego u Beogardu, ali ne mnogo dobro.

Narod zna da kupovinom otrovnog uglja moze da na godisnjem nivou ustedi za 10 litara rakije ili dva dana satatusnog letovanja u Grckoj, ili skuplje cigarete.
Svi se nadaju da nece dobiti rak, nego komsija.
 
Mislim da je i Sremska Kamenica odlično mesto za život. Prelepo naselje, Fruška Gora iza leđa, ispred Dunav, preko Novi Sad, u kojem si za 5 minuta preko Mosta Slobode.
Život u mirnom kraju, a veliki grad opet tako blizu. Pa da imaš tu jednu kuću sa pogledom na Dunav.. milina.
 
Slažem se za Kamenicu, ali treba znati da je tamo prilično skupo kupiti zemlju ili nekretninu.
 
Bolnica, škola za pitomce i ono dečije...
Sve nizbrdo do Dunavske polu divlje obale
Lepo jeste al na kratko vreme
Što kažu ukusi su različiti....
 
Po meni je najbolje uzeti plac 1-2 hektara, i bar pola hektara ostaviti za šumu za ogrev, eventualno hrast, orah, voćke, 30tak ari za kuću, okućnicu, sportsko igralište, i ostalo za povrće, u mom novom kraju Valjevske Kamenice i maline. Bitno je imati vodu, i sunca za solarne panele sutra. Meni je najbolji kraj početak Dinarida, a to je okolina Valjeva, ima većih placeva, cene su još ok (uzeo sam 3,5 ha za 11.000, a skoro prodali na Divčibarama 40 ari za 160.000), biće dobra povezanost autoputevima, ima i dosta potencijala turizma (Divčibare, Rajac, Povlen, Medvednik...). Takođe kraj duž Moravskog koridora, uključujući Vrnjačku banju je dobar i živ, u dolini je plodna zemlja, a okolo ima lepe planine, pa nema ni velikih vrućina leti, sparina, voda kvalitetna itd.
 
MC,
ништа није црно - бело,

на 12:42 Ратко Дражевић један од оснивача "Генералекспорта" о нпр. "шверцу цигарета у Немачку и Италију.."

https://www.youtube.com/watch?v=Owiw5-Jo-To&t=948s

То су засади културе чије смо плодове касније жњели.



Што се тиче места у Републици Србији, наравно фаворит..

индекс.jpg

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=woz1-GtT_qg[/youtube]
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh