Nisi lud, samo si neobavešten. Meni bi isto na lično sebičnom nivou više odgovaralo, pod uslovom da posao ostane stabilan (a trebalo bi). To konkretno u mom slučaju znači više kvadrata za porodicu! Ipak. znajući malo više pozadinu, ne mogu da navijam za to.
Ono što ne vidiš je da bi mnogi bili u problemu, od firmi do pojedinaca, to dalje znači manje prihode za državu, a davanja se moraju pokriti (transferi, penzioneri, socijala, državni aparat). Mogu da se zadužuju, ali to se nekako mora pokriti. Dakle ili novo štampanje ili guljenje kože sa leđa (saobraćajna policija krenula već ozbiljno, ne znam da li je još neko primetio). Problem je što takva fiskalna politika dodatno usporava ekonomiju! Manji procenat bi mogao da se pohvali da su mu prihodi potpuno nezavisni od makro dešavanja. Stane građevina npr, ogroman broj ljudi je u problemu sa poslom, na kraju se to odrazi na sve, onaj koji kupi kajmak neće više kupiti najnoviji BMW, pa radnici ostanu bez posla, pa se to onda odrazi na kraju i na Micu koja prodaje sir na pijaci. Takođe, nemoj da misliš da bi se tebi ili nekom tvom garantuje isplata penzija npr!
Mene najviše nervira
transfer bogatstva, tj biranje pobednika sa bukvalno svakom novom intervencijom. Ne može tako, moraš da balansiraš tako da svi osete teret krize proporcionalno! Ovo što su uradili pre 3 godine je da su bukvalno zeznuli sve koji su nešto uštedeli, nagradili dužnike, a između ostalog i te tvoje investitore čiji je proizvod (beton+gvožđe) poskupeo iznad normalne proporcije, više od bukvalno svih investicionih aseta (tu psihologija i opipljivost igra značajnu ulogu verovatno).
Ovo je po meni bolan, ali dobar pravac, ako budu konzistentni (a sumnjam u to)! Malo bi povratilo izgubljeni kredibilitet. To znači da neki moraju da propadnu!
www.b92.net
