Ta priča da je virus "oslabio" je jedna od najglupljih i najštetnijih stvari koje su mogli da urade, ali naravno, zbog političkog pritiska ka "otvaranju" već nedeljama naši nazovi stručnjaci insistiraju baš na tome i pored jasnih informacija koje stižu iz čitavog sveta da uopšte nije tako. Iako virus zaista stalno po malo mutira i neznatno se menja, još niko nije ubedljivo pokazao da te male mutacije zaista nešto bitno menjaju u načinu kako se širi ili u efektima koje tokom bolesti ima.
Ono što izaziva ogromnu zabunu i ovakva pogrešna tumačenje je činjenica da se među zaraženima izgleda zaista smanjuje udeo onih sa težom kliničkom slikom bolesti, u odnosu na udeo takvih koji je postojao na početku epidemije. Pa to IZGLEDA kao da je VIRUS slabiji. Ali nije slabiji virus nego je zbog kombinacije nekoliko razloga statistička slika toka bolesti blaža, tj delom naša REAKCIJA na nepromenjeni virus, a delom različiti uslovi širenje i testiranja. Spominje se više faktora koji bi mogli da izazovu ovakav efekat:
1. Zimi su ljudi više u zatvorenom prostoru gde se virus lakše prenosi, a leti više na otvorenom, gde se prenosi teže (veća je zapremina okolnog prostora). Posledica je i da mu je leti zato širenje teže (ima manje zaraženih), a i kada ga ljudi dobiju, bili su statistički posmatrano, tj u proseku, izloženi manjoj koncentraciji virusa, pa naš imuni sistem lakše sa time izađe na kraj.
2. Leti ima više Sunca, a ultraljubičasti zraci brzo ubijaju virus. Zbog toga je takođe zaražavanje na otvorenom prostoru teže, jer tu ima manje živih virusa ( i u vazduhu i na površinama) , a i kad ih dobijemo, dobijemo ih u manjoj dozi. To ponovo daje u proseku lakšu kliničku sliku za ISTI virus.
3. Sunce takođe skoro trenutno isuši kapljice vode koje zaraženi disanjem i kašljanjam izbacuju iz sebe, pa i krajnje minimalno pomeranje vazduha virus brže ukloni, budući da mu je, bez te vode, masa neznatna.
4. Leti se ljudi više kreću, više su fizički aktivni i zdravije jedu, pa je organizam u prosečno boljem stanju nego zimi. Tako i imuni sistem ima više resursa na raspolaganju, pa je tok bolesti blaži.
5. Zimi je obično veoma HLADNO, što naš organizam stavlja pred velika iskušenja. Trošenje energije za unutrašnje grejanje organizma je bitno veće, mnogi organi bliže površini kože nemaju optimalnu temperaturu za rad zato što se periferni krvi sudovi skupljaju, itd. To pospešuje napade drugih virusa i raznih bolesti, pa je imuni sistem razvučen na više starna, a resursi organizma (količina energije, razne bitne biološke supstance, neoptimalni rad unutrašnjih organa, itd) su takođe bitno ograničeniji nego leti. Zbog toga leti lakše izlazimo na kraj respiratornim virusima nego zimi. Dakle ponovo nije oslabio virus nego smo leti mi u boljem stanju za borbu sa njim.
6. Zatim je moguće da se posle ovoliko vremena stariji i bolesni ljudi i dalje više čuvaju, dok su mladi ubeđeni da je sve prošlo, a i ako dobiju virus, nije strašno. Ovo bi moglo da ima za posledicu da je prosečna starost zaraženog sve manja, pa bivaju zaraženi sve mlađi ljudi kod kojih je tok bolesti oduvek bio lakši. U ovom slučaju se nije promenilo bukvalno ništa ni u virusu ni u težini toka bolesti, nego je u pitanju samo statistički privid zbog toga što sada oboljevaju prosečno zdaviji ljudi nego ranije, pa ispada da smo "prosečno manje bolesni kad dobijemo virus" što naravno nema veze sa "slabljenjem virusa".
7. Pa je onda ne samo moguće nego i verovatno da sada, zbog veće uhodanosti službi za otkrivanje i BITNO više testova, zaražene otkrivamo ranije nego u prvom delu zaraze. Posledica je da oni budu izloženi virusu svojih kolega ili zaraženih ukućana prosečno kraće vreme, pa em pre počnu lečenje, em nikada i ne budu izloženi većim dozama virusa kao što su prosečno bili oni u početku zaraze.
8. Zbog bitno više testova hvatamo i asimptotske slučajeve koje ranije nisu otkrivali, pa onda i procenat težih slučajeva u svim zaraženim automatski pada. Ako se zbog raznih drugih razloga smanji apsolutni dnevni broj novozaraženih, tada će se proporcionalno smanjiti i broj težih slučajeva. I ponovo imamo običan matematički privid. Ništa se u tobožnjoj "slabosti" ili "jačini" virusa, odnosno "ozbiljnosti epidemije", nije zaista pomenilo, samo su se promenli uslovi pod kojima pravimo računicu, tj promenili smo imenilac jednog razlomka, tj delimo sa većim brojem, pa je samo zato količnik manji.
Sve ovo, u raznim kombinacijama, može da proizvede efekat da je udeo težih kliničkih slika bolesti u svim zaraženim sada manji. Međutim, opasno je misliti da to znači više od onoga što zaista znači, a što sam naveo u ovim stavkama. Virus je jednako opasan, bilo ako zakači nekoga ko je zdravstveno kompromitovan, JER NIJE OSLABIO, bilo ako se dovoljno proširi, pa počne da biva prisutan u većim koncentracijama koje će izazivati težu kliničku sliku. Iako će nas ovaj "efekat leta" i jačeg imunog sistema u nekoj za sada nepoznatoj meri delimično zaštititi (do zime), niko ne može unapred reći koliki će taj blagotvorni efekat biti zaista značajan, a pogotovo ne ako imate neko problematično stanje organizma za koje ni sami ne znate. Naš organizam veoma dobar da to, ako ikako može, kompenzuje tako da se spolja ništa ne primećuje. Sve dok ne dođe neki neugodan virus koji razotkrije koliko su temelji te vaše telesne "građevine" ustvari slabi. Ili, nadajmo se, jaki.